logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија    Аутор: Жељко Жугић - Которанин    933 пута прочитано    Датум: 22.05.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Us stepinčevu sliku sve je lakše!U crkvi već dugo postoji praksa da se rimokatolički sveštenik prilikom preobraćanja u Pravoslavlje, pod uslovom da ispunjava sve opšte i posebne uslove za to, ne rukopolaže ponovo, nego se isti smatra već rukopoloženim.

 piše Željko Kotoranin

+++

Ovo kanonisti pravdaju načelom, in jus divini, da se Tajna rukopoloženja ne može ponoviti, pod pretnjom svrgnuća i episkopa i rukopoloženog. Takođe, oni navode prvi kanon Carigradskog sabora iz 879. god. po kom se istočni i zapadni klirici međusobno priznaju.

Valja znati da je navedeni sabor bio sabor pomirenja u raskolu dve pomesne, Pravoslavne crkve. I iz odluke sadržane u prvom kanonu vidi se da je već pri samom raskolu dovedeno u pitanje bilo jedinstvo sveštenstva, (zapravo blagodatna, realna valjanost Tajne rukopoloženja) dve crkve. Pomirenje crkava pretpostavlja i vaspostavljanje starog jedinstva među sveštenstvom. Po rečima Sv. Kiprijana Kartagenskog Crkva je jedna, jedinstvena i nerazdeljiva, pa je i sveštenstvo jedno, jedinstveno i, takođe, nerazdeljivo. Ove reči se naslanjaju na reči apostola Pavla da smo mnogi jedno Telo (Crkva) zato što jedan hleb jedemo. Sveštenik na svojoj hirotoniji u oltaru dobija od Gospoda blagodat da vrši Svete tajne, dakle i evharistiju. A ona je ono po čemu smo jedna Crkva. Sledstveno tome, svaka zajednica vernih, koja prinošenjem i uznošenjem hleba i vina, prima Darove, osvećivanjem od Svetog Duha, i pričešćuje se, jeste Crkva i ima blagosloveno sveštenstvo, nad kojim, zaista, niko ne sme ponovo da vrši rukopoloženje. Blagodat dotičnog sveštenstva se i ogleda u realnosti svetih tajni-da li je krštenje, krštenje ili tek samo mijenje, itd.

Ovde govorimo o jedinstvu Crkve, jedinstvu sveštenstva i Svetih Tajni. Uzrok tome jedinstvu jeste jedna ličnost Gospoda Isusa Hrista osnovatelja Crkve, sveštenstva i tajni. Tako je temelj jedinstva jedna vera u Gospoda Isusa Hrista, jedan duh koji sve nadahnjuje i jednakost vlasti uz zajedničku težnju ka ostvarenju na značenja Crkve. Jedna vera je uslov bez kog se ne može, baš kao i jedinstvo duha i jednakost vlasti. To nije rezultat ljudske, uskogrude volje, nego volje Božje otkrivene u Svetom Pismu.

Od pojave lažnog sveštenstva (otpađivanja od Crkve) Crkva se uvek prema njemu odnosila u zavisnosti od:

1. da li je u pitanju jeres ili raskol;

2. da li je pri jeresi izmena u temeljnim učenjima ili u sporednim, obrednim pitanjima;

3. da li zajednica iz koje sveštenstvo potiče, isto smatra za posvećeno od Svetog Duha ili ne;

 4. postoji li apostolsko prejemstvo kod prvosveštenika dotične zajednice.

U pogledu zapadne crkve 879. godine nikakve jeresi nije bilo, već je vera bila jedna. Odatle i odluka prvog kanona pomenutog sabora izvire. Jer je na temelju jedne vere brzo nikao ranije poremećeni jedan duh, te i jednakost vlasti- rečju jedinstvo Crkve. Isti kanon kanonisti i danas smatraju obaveznim. Sa crkvenopravnog kao i sa duhovnog aspekta takvo gledište je neodrživo.

Sa crkvenopravnog aspekta gledano, mora se zaključiti da je predmet kojim se 879. godine Sabor bavio, danas bitno promenjen, tako da se njegov prvi kanon i ne odnosi na ono što mu danas po imenu još jedino odgovara. Naime, rimokatoličko sveštenstvo danas je različito od sveštenstva rimske patrijaršije 879. godine. Ono je tada bilo u punom dogmatskom jedinstvu sa sveštenstvom vaseljenske Crkve. Ispovedalo je Nikeo-carigradski simvol vere. Nasuprot ovome, danas više ne postoji dogmatsko jedinstvo rimokatoličkog sveštenstva. Najpre se uvukla jeres filiokve a posle i dr. Nastalo je novo jevanđelje, koje apostoli ne propovedaše.

Iznikao je novi duh rimokatolicizma, i pretenzije rimskoga pape na veću vlast od ostalih episkopa. Ne može se obaveznost kanona u pogledu sveštenstva pri dogmatkom jedinstvu protezati i na sveštenstvo koje ispoveda druge dogmate. Pre se može isti kanon tumačiti kao dokaz o suprotnom. Što važi i naređuje se kad je postojalo dogmatsko jedinstvo, ne važi i zabranjuje se kad istoga nema. Sam kanon na to upućuje. On uspostavlja narušeno kanoničko jedinstvo sveštenstva time što naređuje da se izrečene presude rimske crkve imaju poštovati od strane carigradske crkve i obratno. Ovim se konstatuje i štiti jedinstvo blagodati sveštenstva dve crkve (dogmatska i duhovna istost) i uvažava i štiti sudska vlast arhipastira dve crkve (jednakost svake vlasi u crkvenim stvarima). Jasno je samo po sebi da su se Sveti Oci pri ovom odlučivanju upravo rukovodili istom verom sveštenstva. Gde toga nema, može biti samo suprotna odluka. Prvi kanon Carigradskog sabora iz 879. godine nema obaveznu snagu danas. Ali on nije mrtav. On pokazuje put ka pomirenju. To je put kroz Gospoda Isusa Hrista. Put od jedne vere i jedog duha da jednakosti vlasti. Rimokatolici bi taj put da zaobiđu, da ga zamene putem ekumenizma.

Sve ovo potkrepljuje duhovni aspekt. Uvođenjem jeresi filiokve rimokatoličko sveštenstvo je lišilo Gospoda Svetog Duha ravnočasnosti sa Ocem i Sinom. A bez Svetog Duha ravnočasnog Ocu i Sinu ne može se ni jedna tajna svršiti, pa ni tajna rukopoloženja.

I kako sad možemo priznavati sveštenike bez blagodeti Božje i iste postavljati za pastire Božjem narodu?
Snishođenje je dobro za spasenje duša. Ali spasenje duša treba čuvati od nerazumnog snishođenja. Primajući jeretike kao nama ravne i sami postajemo jeretici.

 

Željko Kotoranin





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo