Вести

I behu izbori. I prebroja se duša: četiri miliona i resto. I ne desi se čudo. Narodima koji ne veruju u sebe i ne mogu se dogoditi čuda. Svi su razočarani. Narod najviše. I partije.

Igor M.Đurić, 16.05.2008

+++

Radikali i DSS jer su dobili manje nego su očekivali. DS jer neće biti najača stranka u parlamentu kad je “očerupaju“ politički lešinari iz koalicije i što ne može da formira Vladu bez da se uvuče “straga“ nekoj od opcija “mračnih devedesetih“. Čedina “vesela družina“ je razočarana jer potroši silne novce a jedva pređe cenzus. SPS će zažaliti što je ikada čuo za biljku zvanu Palma. I tako dalje. Niko više ne pominje Narod, Evropu, Kosovo i Metohiju. Sad se traži poslanik više za Vladu. Velika para je u pitanju, Država može i da pričeka.

I behu izbori. U jednoj epizodi kultnog stripa “Alan Ford“ na vežbalištu grupe “TNT“ Grunf demonstrira novi pronalazak: bombu bumerang. Cela grupa posmatra eksperiment. Grunf odvrće osigurač, baca bombu, ona se okreće, leti , vraća se nazad onome ko ju je bacio i eksplodira iznad Grunfa. “Naravno“, kaže Grunf sav u dronjcima i izgoreo, “ovu bombu bi trebalo da upotrebljavaju naši neprijatelji ukoliko želimo da bude efikasna i korisna za nas“. Elem, isti je slučaj i sa demokratijom Borisa Tadića: da bi ona došla do izražaja kod njega- moraju da je demonstriraju njegovi politički protivnici. Jer, kako objasniti da su se u izbornoj noći skoro svi ponašali civilizovano, tolerantno i demokratski osim onog koji se izdaje za najvećeg demokratu međ’ Serbljima?!

Naime, poprilično sam mirno i hladnokrvno pratio putem elektronskih medija rezultate glasanja u toj izbornoj noći. Rezultati su stizali, kockice su se slagale, bulo je sitnijih iznenađenja i sve je teklo normalno dok se naciji nije obratio predsednik države i DS Boris Tadić. A kad sam čuo šta govori koža mi se naježila. On me je VRATIO U MRAČNE DEVEDESETE, rečenicom “da samo on i njegova partija mogu da formiraju Vladu i bez obzira na druge većine on NEĆE DOZVOLITI da neko drugi u Skupštini izglasa Vladu!!!“. E, pa neće moći Predsedniče! Vladu će formirati onaj ko bude imao 126 poslanika i više iza sebe a ti ima da se smeškaš u prvim redovima skupštinskih klupa. Možda to bude i tvoja partija. Ali i ako ne bude, nećeš ga ti majci odlučivati ko može a ko ne može: narod je odlučio. Ne treba smetnuti sa uma ni drugi deo Tadićevog obraćanja u izbornoj noći a preko kojeg su svi olako prošli: on je ozbiljno pripretio i medijima, to jest novinarima.

Kazao je “kako su elektronski mediji bili UGLAVNOM DOBRI ali da neki fašistički štampani mediji treba da se menjaju“!!! Za slične Miloševićeve izjave demonstriralo se mesecima. Dakle, ništa od Tadićevih demokratskih principa ako ih ne poštuju njegovi politički protivnici. On ih (misli se na demokratske principe), zapravo, ne izbacuje pa mu se zato i ne vraćaju. Grunfe, Grunfe!!!

Ipak, Srbija je doživela jedno omanje čudo (ne veliko, rekoh već): SPS i Dačić su prihvatljiva opcija za tzv. “proevropske snage“ a DSS i Koštunica (koji onomad pobedi Miloševića na izborima) nisu?! E, gospodo, to su te tekovine evropskog duha koje su “kano klisurine“ postojane u svojim principima. Kad već pominjemo “tekovine zapadne civilizacije“ ne možemo a da ne pomenemo makar one najočiglednije predradnje koje su dovele do tih vrednosti: kolonijalizam, robovlasništvo, osvajački ratovi….. Pa zato kad neki američki ili engleski crnac stane da pljuje po “mračnoj prošlosti i sadašnjosti Balkana“ treba da se prvo priupita otkud on tu a ne u Africi?! Ko je to i zbog čega dovodio brodovima njegove pretke. A kad pomene civilizaciju onda da ga neko nauči da je Balkan kolevka i sedište nekih najvećih civilizacija Evrope i Sveta: helenske, vizantijske, osmanske, pa i rimske delimično, ako ćemo pravo. Još ne treba smetnuti sa uma ni to da je Balkan postojbina i “Pandorine kutije“ i da čačkanje oko njene brave nikada i nikome dobra nije donelo. Na kraju i lični stav: između dileme da li treba da budem izdajnik Srbije ili izdajnik Evropske unije ja se bez ikakve dileme odlučujem za ovo drugo. A vi kako hoćete. Sad će neko reći: zašto izdavati bilo šta, može i Evropa i Srbija? Može, ali sa Kosovom i Metohijom.

I behu izbori. I prođoše. Možda je vreme da napravimo pauzu u iznošenju teških reči, makar dok se ne vidi ko će od političara u koje fotelje, i da pomenemo koju o pojedincu, o čoveku, o ljudskoj sudbini. Ima li mesta danas u Srbiji priči o čoveku? Zanima li koga sudbina nekoga ko nije političar i medijska ličnost. Nekog ko ima svoje JA i nosi ga lepše i bolje od svih ovih za koje smo glasali i bukali. Nekog ko ima svoje snove: lepe i ostvarljive. Tu blizu nas, fizički blizu a ne u parolama i izbornim sloganima, žive zatočena deca. A mi pričamo o uzvišenim ciljevima civilizacije i “evropskim tekovinama“. Mi hoćemo u Evropu bez naših ulogorenih sunarodnika. Hoćemo li u Evropu bez zatočenih Srba na Kosmetu?! Ne!!! Hoćemo u Evropu ali sa njima!!! Deca su to, bre!!! Naša deca. Nisu to istrošene fraze. To su mila i pametna deca. Deca na Kosovu i Metohiji. Deca koja žive u strahu i bodljikavoj žici. Deca u koncetracionim logorima evropskih tekovina. Eno jednog logora u Orahovcu odakle mi se javila Jovana Radovanović. Jovana je pametno i milo dete, dobar đak. Ima deset godina. Lepo piše, intelegetno razmišlja, lucidno gleda na svet kroz objektiv svoga foto-aparata. I šta ona želi, šta nam poručuje kroz svoju pametnu reč? Pročitajte pa se zamislite. Makar jednom. Makar ljudski: pomislimo o drugima. Pa ako možemo kako da im pomognemo: makar bilo kako, makar i nečinjenjem pogrešaka, pomozimo im. I borimo se za njih. A političari će se već dogovoriti i snaći i bez nas. Evo šta Jovana piše.

Jovanino pismo 

Kao što svako dete ima svoje želje imam i ja, a ta želja je želja za slobodom i za spokojan život . To svako dete na Kosovu sanja sa nadom da će se to ostvariti jer nikad ne treba gubiti nadu. Moja želja je da na Kosovu vlada mir da se opet čuju manastirska i crkvena zvona da se na svakom prostoru oseti miris tamjana. Da tamjan i crkvena i manastirska zvona privuku mnoge poštene i dobre ljude i da u crkvi bude više naroda i dece koji se iskreno moli Bogu i koji poštuju Boga, da se zna gde su kidnapovane osobe i da se deci koji su bez roditelja pomogne i da se sa mog neba skine bodljikava žica koja je mene i moje vršnjake na Kosovu zavila u crno, bez vode (SLOBODE) i bez hrane (MIRA) zato što su Albanci moje nebo vezali bodljikavom žicom, da se mirno pomolim Bogu za sav srpski narod, da se ostvare sve moje želje i sve moje nade za slobodom. Moja želja je da slobodno dišem da ne živim kao ptica u kavezu koja je usamljena i tužna zbog toga. Moja želja je da ja budem spokojna kada moj tata ode da menja poštu, da se ne plašim da će mu se nešto desiti, da živim bez nemira, da se ne bojim ničega kada odem da spavam, da Bog čuva mene, moje roditelje i moje sestre od svakog neprijatelja i svakog zla. Moja je želja da prošetam u donji deo grada Orahovca. Da kroz tu šetnju zaboravim na tugu i ružne doživljaje, da upoznam puno drugara i drugarica sa kojih bi se družila i sve zajedno delila. Da svet bude pun ljubavi da se ne događaju ratovi jer je Bog stvorio svet sa namerom da se ljudi slažu a ne da ratuju. Moja želja je da se ljudi slažu i da nas sunce sa puno lepote i ljubavi ugreje. Moja želja je da ja postanem slavan advokat koji će da brani dobre ljude od loših osoba koji su nepravedni prema njih kao Albanci prema Srbima. Da nas majka Presveta Bogorodica zaštiti sa svojim krilima! Da se moje želje ispune jer samo sa njih ja imam nade za dalji život.

Ako se ove moje želje ispune onda za svakog čoveka i za svako dete u Orahovcu i na Kosovu ima nade za normalan život.

izvor: dugaknjiga.com -kosovski bozur  

Igor M.Đurić, 16.05.2008