Вести

Danas počinje zasedanje najvišeg zakonodavnog tela SPC. Mestu obolelog patrijarha Pavla nada se dobar deo vladika karijerista i prave se zakulisne računice ko će za koga da glasa, kaže za „Vesti“ jedan od episkopa.

+++

Redovno godišnje zasedanje Svetog arhijerejskog sabora, najvišeg zakonodavnog tela Srpske pravoslavne crkve, počinje danas u Patrijaršiji u Beogradu iza zatvorenih vrata, a na njemu učestvuju svi episkopi iz otadžbine i rasejanja, uključujući i vladike autonomne Ohridske arhiepiskopije u Makedoniji. Situacija je, kako je „Vestima“ nezvanično rečeno u episkopskim krugovima, „veoma zategnuta već duže vreme, preti pucanje zasedanja i početak novog crkvenog raskola, zbog čega je bio otkazan prošlogodišnji jesenji vladičanski sabor, u uzaludnoj nadi da će se strasti u međuvremenu smiriti.“

Koplja će se, kako nam je rečeno, sada žestoko lomiti oko daljeg upravljanja Crkvom, jer patrijarh Pavle (93), nepokratan i bolestan od novembra prošle godine leži u Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Vruće teme su još eventualni premeštaj vladike Artemija sa Kosmeta u neku drugu episkopiju, te cepanje Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke na tri eparhije. A s obzirom na proteste upućene Saboru iz više srpskih eparhija, od svih vladika se traži i zauzimanje nedvosmislenog stava o ekumenizmu i tzv ravenskom dokumentu, koji su potpisali katolički i pravoslavni visokodostojnici (svi osim Rusa), a po kojem je vatikanskom papi priznato dostojanstvo prvog među jednakim hrišćanskim duhovnim poglavarima.

Poglavaru krug dvojke

Sinod je u dnevni red Sabora, kako nam je rečeno u episkopatu, uvrstio predlog da se Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka podeli na tri dela. Jedna od tih eparhija, odnosno najuži centar Beograda, popularno nazvan krug tramvaja dvojke, formalno bi bio pod patrijarhovom upravom. Druga eparhija trebalo bi da obuhvata Novi Beograd i Zemun, a treća šumadijski deo Beograda. Ove dve episkopije dobile bi nove vladike. Spekuliše se da bi to navodno mogli da budu sadašnji braničevski episkop Ignjatije čije bi sedište bilo u Zemunu i dosadašnji bački vladika Irinej koji bi trebalo da stoluje na Vračaru u novoizgrađenom zdanju pored Hrama svetog Save.

Očekuje se i, kako nam je rečeno, „žestoka debata oko izmenjenog bogosluženja u nekim eparhijama i uvođenja drugih novotarija u pravoslavlje zbog čega je na meti više vladika, naročito braničevski Ignatije, šumadijski Jovan i žički Hrizostom“. Za razmatranje je takođe već dostavljen izveštaj o obnovi srpskih svetinja na Kosmetu. Trebalo bi, između ostalog, da se raspravlja i o gurućim i nagomilanim problemima u pojedinim evropskim i prekomorskim episkopijama.

– Među nama je situacija takva da niko ne zna šta će onaj drugi na početku zasedanja još tražiti da se uvrsti u dnevni red. Mada u predlogu, koji je za Sabor pripremio Sinod, nije predviđen izbor novog patrijarha, već razmatranje lekarskog izveštaja o zdravstvenom stanju gospodina Pavla, izvesno je da se potegne i to pitanje. A budući da se problemi već duže vreme gomilaju zato što nema čvrste patrijarhove ruke, u igri su sve opcije, čak i da dođe do pucanja saborskog zasedanja. Bez jakog patrijarha, Sabor sa ovakvim podeljenostima teško može da se praktično održi, jer su razlike o dogmatskim i crkveno-administrativnim pitanjima tolike da bez kanalisanja diskusije može da dođe do prekida zasedanja. Situacija je, dakle, teška i delikatna, samo Bog zna šta će se dešavati na Saboru – kaže za „Vesti“ jedan od vladika, koji je insistirao na anonimnosti, radi, kako je rekao, problema koje bi i mogao da ima među braćom u Hristu zbog svojih reči.

Premeštaju vladiku Artemija?

Kada je reč o mogućem premeštaju vladike Artemija, na posredan način oglasila se njegova Eparhija raško-prizrenska, saopštenjem pod naslovom „Nekanoničnost premeštaja episkopa“ u kojem se navodi da se „uticajna grupa episkopa naše crkve sprema da u Saboru (koristeći Sabor) izdejstvuje premeštanje jednoga, toj grupi neposlušnoga episkopa, sa njegove – na drugu, manje eksponiranu episkopiju“ i zatim se objašnjava da je to u suprotnosti sa drevnim crkvenim kanonima.

„U slučaju da, nedao Bog“, nastavlja naš sagovornik, „jedan broj episkopa izađe sa Sabora to bi bio početak novog rascepa u srpskoj crkvi, inače već opterećenoj nerešenim makedonskim raskolom, problemima u Crnoj Gori sa samoproglašenom crnogorskom crkvom i nezalečenim podelama u Americi, Kanadi i Australiji „.

– Zato nije isključeno da se iz praktičnih razloga otvori izborni sabor, a da se ostala pitanja, koja sam vam pomenuo, rešavaju uzgred. Jer, beloj pani, simbolu patrijarha, nada se dobar deo karijerista koji su najmanje pet godina aktivni na episkopskoj katedri pa neće lako odustati. Već se prave zakulisne računice i prebrojavaju potencijalni glasovi u jednom delu episkopata, dok u drugom delu, naročito među starijim vladikama, preovlađuje mišljenje da ne treba birati novog patrijarha za života postojećeg i da bi presedan napravljen kad je za Germanovog života izabran sadašnji patrijarh Pavle, mogao da preraste u praksu i ubrza izbornu vrtešku što dugoročno gledano nikako nije dobro za srpsku crkvu u celini. Oni zagovaraju tezu da se patrijarhu Pavlu postavi mjestobjustitelj – stalni zamenik ili da se zadrži status kvo, odnosno da patrijarh ostane na čelu SPC, a da Sinod i dalje vrši tekuće poslove i preuzme poslove patrijarha – objašnjava sagovornik „Vesti“.

Sablažnjavaju narod

Osim toga što umoljavaju Sveti arhijerejski sabor da se Eparhija sremska, sa sedištem u Sremskim Karlovcima, uzdigne na nivo mitropolije, sveštenstvo ove episkopije traži da se na saborskom zasedanju zauzme stav i o, kako se navodi u njihovom dopisu, ponašanju pojedinih episkopa „koji šire i neka nova pogrešna učenja, kao što su, recimo, da je duša smrtna i da Carstvo Božije ne postoji, da su svetitelji Hristovi bajka, itd„. Šireći pogrešna učenja ti episkopi sablažnjavaju verna čeda Hristova, a one mlake i slabe u veri vuku u pogibelj večnu“, kaže se između ostalog, u dopisu sveštenstva Eparhije sremske.

R. LONČAR; VESTI 14.05.2008