Вести

Нека нам наши глобалисти опросте ако грешимо, али бар са стране тако изгледа да они Цркву доживљавају као једну велику утакмицу, или као један „догађај“, по терминологији владике Игњатија.

извор: савест.орг;  мај. 2008. године

+++

Основно питање у Цркви гласи: „Како вјерујеши?“ А основно питање у фудбалу гласи: „За који клуб играш?“.

Можда је то и суштина читавог сукоба између два супротстављена табора у СПЦ? Можда су глобалисти једноставно поставили интересе свога клуба изнад интереса Цркве?

Зашто то кажемо? Зато што не верујемо да било који епископ Српске Православне Цркве има намеру да упропасти православну веру или да наруши црквени поредак. Само малоумном човеку тако нешто може бити свесна намера (а питање је колико је малоумник уопште свестан). Ми смо уверени да међу нашим епископима нема малоумних, али има људи који су атмосферу са ливаде на којој играју фудбал или тенис – пренели у црквене институције. Другим речима, они немају специјалну намеру да нападају Православље, него једноставно бране интересе свога клуба. И кажу: прихватамо свете оце, прихватамо све истине православља – само ако је то у интересу нашег клуба. Ако није у интересу клуба, онда утолико горе по свете оце и по православље. Ако главни судија пресуди у корист клуба, онда хвале његову непристрасност и непоколебљивост, позивају се на његову одлуку и наравно – чашћавају га после утакмице. Ако ли пресуди супротно интересима клуба, тешко њему! Ево шта се тада дешава:

Можда изгледа превише карикирано поредити однос наших епископа-спортиста према Сабору са батинањем судије на сеоској утакмици, али онда нека неко пронађе адекватније поређење за оно што је владика Атанасије Јевтић написао у једној фусноти књиге „Сетве и жетве“ (заокружени текст) :

Ево и словима: „Добро би било да ово схвате поједини наши Епископи, који мисле да се гласањем и надгласавањем (једва надполовичне већине) може решавати било које битно питање Цркве: о Цркви, њеном животу, раду, богослужењу“.

Да подсетимо, књига „Сетве и жетве“ је зборник чланака преподобног оца Јустина Ћелијског, а фусноте је, као и увек, писао владика Атанасије. Драги владико, ми знамо да сте ви испуњени хришћанском љубављу према читавом роду људском, па и према нама, грешним верницима који се са вама не слажу, и зато знамо да се нећете наљутити што вас ово питамо: како то „једва надполовична већина“? Па зар нисте ви писали у своме јавном тексту да је одлука донета Духом Светим? И зар нису сви епископи ставили свој потпис на одлуку? Нико није изузео свој потпис, нити су се некакви „мењшевици“ издвојили и издали сопствено саопштење за јавност. Не, сви епископи су потписали одлуку, што значи да су је сви прихватили и тиме обавезали целу Цркву, а пре свега сами себе, да ће поштовати одлуке које је Сабор донео. Зар није тако?

Свако може погрешити, па и епископ. Али овде није у питању један епископ, него читава екипа, која дејствује веома синхронизовано и веома организовано. Уствари, читав клуб, који има своје руководство, свој стручни штаб, капитена…

…играче, навијаче, пароле, медије… Све је то добро разрађено и одлично функционише. Чим је пала команда: „мењај литургију“, сви одједном почеше да служе „по новом“. И лепо је народ у Венчанима питао: како то, па два пута сте владико долазили, и оба пута смо овако певали, не разумем шта сад грешимо? И епископ не хтеде да објасни, ни тада, ни касније, ни никада. Зашто? Зато што се нема шта објашњавати. Стратегија клуба је осмишљена, разрађена и зацртана, и сада су играчи изашли на терен да то спроводе. Бар тако изгледа са стране, а ако нешто погрешно схватамо, нека нам објасне они који знају боље. Мада, ми то нисмо измислили. Управо тако је владика Григорије описао одлазак њиховог подмлатка у Америку на договор са шиптарским лобијем:

„У делегацији СПЦ су још били: владика Теодосије, отац Иринеј и професор Богољуб Шијаковић. Било ми је јако важно да имам добар тим, јер су мене поставили за свог капитена, и могу да кажем да је тај тим 22 дана функционисао одлично“.

Иначе, да не останемо недоречени, наслов читавог овог текста инспирисан је песмом Ђорђа Балашевића:

У име спорта
ја сам глави рекао „збогом“,
па сам славу стекао ногом.
Таква смо сорта:
брдо лове квари нас лако,
и онда ђоном стартује свако,
И нема „Дриблај“,
и нема „Додај“,
Већ само има:
„Добро се продај!“

Збогом давни идеали… итд, итд…

izvor: savest.org;  maj.2008. godine