Parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori koji su održani juče, mnoge stranke i analitičari najavili su kao istorijske, podelivšu Srbiju na dva dela – one koji podržavaju evropski put zemlje i one koji su za očuvanje Kosova u okviru države.
Građani su, naime, požurili da ispune svoju građansku dužnost i u velikom broju izašli na birališta još u ranim jutarnjim satima.
Upravo podeljenost između dva bloka, prema podacima koje je u toku dana saopštavao Centar za slobodne izbore i demokratiju, izazvala je veću izlaznost birača od uobičajene.
Predsednik Upravnog odbora CeSID-a Zoran Lučić u razgovoru za „Vesti“ kaže da izlaznost birača jeste veća u odnosu na prosek i da je slična drugom krugu predsedničkih izbora u februaru ove godine.
Kampanja puna govora mržnje
„Ovo je najprljavija i najnekulturnija kampanja do sada. Govori političara prelaze granicu pristojnosti i liče na govore mržnje. Srpski političari kao da su zaboravili da i govorom predstavljaju narod“, ocenjuje za „Vesti“ Dušanka Bojičić, autorka knjige o lepom ponašanju koju je svojevremeno poklonila poslanicima u Skupštini Srbije.
Mnogi ovu kampanju karakterišu kao prljavu, šta mislite jesu li političari prešli granice pristojnosti?
– Kampanja je neprimerena, necivilizovana i liči na svađu komšija u selu gde svako govori drugome šta mu padne na pamet. U celoj kampanji čula sam da pozitivno govore samo dvojica ili trojica njih.Koje ste pozitivno ocenili?
– Pozitivan je govor Tadića. Nikoga nije napadao i njegovi govori nisu bili obojeni mržnjom. Međutim, on ima drugi problem, nije dosledan svojim rečima. Lepo priča, obećava, civilizovan je i kulturan, još samo da ispuni to što govori.Mislite li da se Tadić lepše ponaša u odnosu na ranije?
– Uznapredovao je u ljubaznosti. Bio je uštogljen, a sad je bolji, opušteniji i volela bih da takav korak napred napravi i sa svojim obećanjima.A ko su ostala dvojica?
– Bojan Pajtić se lepo ponaša i ne glumi, prirodan je, to mi se sviđa. A i Čedu volim, jer je pozitivan i moderan i liči na političara evropskog stila i ranga.Šta je sa ostalima?
– Ostali su katastrofa. Najgori je Koštunica, jer iz njegovih usta u toku kampanje nisam čula ni jednu lepu reč. I to što non-stop govori kako nas mrzi ceo svet, ne mogu da shvatim. A zašto? Svi nisu u pravu, a da ne treba da se mi malo promenimo? Jao, izvinite, nije Koštunica najnekulturniji, prvi je definitivno Velimir Ilić. Kad ga vidim na televiziji moram da promenim kanal.Napisali ste knjigu o lepom ponašanju javnih ličnosti i delili je u Skupštini, da li je bilo reakcije?
– Vidite i sami. Podelila sam im 300 knjiga u parlamentu, a samo je jedan od njih našao za shodno da se zahvali. To je bio poslanik DS-a Slobodan Gavrilović.Mislite li da su je političari pročitali?
– Po celoj priči, ne verujem. Da jesu bar bi nešto od toga usvojili, a oni su i dalje strašno nekulturni.Zbog Velje menjate kanal?
– Obavezno! Jer je seljak. U stvari, nije u redu da vređamo seljaka. Seljak je nepismen ali pošten i nije nekulturan. Ovaj je kao da su ga mazali veštičjim mastima, i još je vežbao da bude ovakav. Bio je prost i nepismen, a sad je vežbao, pa je još gori. Napada novinare, narod, predstavnike naroda, psuje i šta sve ne.Znači po nekulturi Velja prvi, a Koštunica drugi…
– Koštunica po vulgarnosti četvrti, a po neljudskosti na prvom mestu. Neljudski je da govori kako mu je partija demokratska kad on nema u sebi ni d od demokratije, niti ima takve ciljeva niti se tako ponaša. I onaj njihov slogan „Podrži Srbiju“, ne razumem. Da li to znači da je on Srbija? U redu bi bilo da su rekli, podrži našu partiju ili program. To je sramota. Nije on Srbija.A ostali?
– Toma Nikolić ne zna da se smeje. Kad se nasmeje to deluje toliko veštački kao da hoće da te ujede. Ima jedna narodna „Čovek koji je ružniji kad se nasmeje, čuvaj ga se“. Ni Koštunica ne zna. Nastup mu je uvek isti, kad stane pred kamere istom rukom iz istog džepa vadi naočare. Smeje se, a vidi se da sve živo mrzi, umesto da ima širok osmeh da se vidi da voli ljude.Mislite da ponašanje određuje i karakter?
– Da. Ne može čovek sam. Čovek se oslanja na čoveka i mi jedni drugima dajemo vrednosti. To što se, na primer, neko lepo obukao jeste način da izazove osećaj lepog u drugom čoveku koga sretne. Možete li da zamislite kakav osećaj izaziva Koštunica kad sa istim tonom, mrzovoljno, sve radi na isti način.B. RAJIĆ
– Još od ranih jutarnjih sati birališta su bila puna. Odziv je veći nego prethodnih godina, verovatno zato što su mnogi još u kampanji naglašavali da su ovi izbori od istorijskog značaja za Srbiju. Ne mislim tako, deluje kao da su kod nas svi izbori istorijski – objasnio je Lučić.
Srpski političari su poranili da zajedno sa građanima ispune građansku dužnost i još jednom naglase razliku između evropske budućnosti i održanja celovitosti zemlje.
Podsećamo, dosadašnji premijer Vojislav Koštunica zatražio je 8. marta prevremene izbore jer Vlada Srbije više nije imala jedinstvenu politiku po pitanju Kosmeta. Predsednik Srbije Boris Tadić je pet dana kasnije raspustio parlament i raspisao vanredne parlamentarne izbore.
Novi saziv Skupštine Srbije treba da bude konstituisan najkasnije do polovine juna, odnosno 30 dana od dana proglašenje rezultata izbora. Vlada će biti oformljena najkasnije u septembru.
Vesti
A sta to znaci lepo se ponasati, u politickom govoru i zivotu? Da li je pisac „lepog ponasanja“ imala priliku da cuje govore u britanskom, kanadskom, ili u senatu i komgresu americkom? Naravno da nije, pa zato ne zna ni sta to znaci politicki zargon lepog ponasanja. Recimo da li je gospodja nafinjena izanalizirala i ovaj gest u britanskom parlamentu.
Gospodin Pilar: Vidute ovaj buldog Cercil…
Viston Cercil: Gospodine Pilar, da li je tebi poznato sta buldog uradi kada se primakne Pilaru?
Uprosteno. Buldog malko zapiski stub. Jer na srpskom pilar znaci stub, direk za ogradu.
A kakve je pak reci lepoga ponasanja kada je u pitanju bio Adolf kaplar upotrebljavavo Cercil u parlamentu. Veoma interesentne. „Hitler je manijak.“ Pa to je bila najumerenija rec u recniku Vinstonovome.
Ali eto gospodji odgovaraju, pazi sada mene, sin komunjare, imanjeka Borisa Jeljcina. Glupak EUtopista, manijacki izdajnik i srbomrzac. Boris Tadic. Ovo je moj politicki zargon, koji koristim u razgovoru sa kanadskim politicarima. I da vidite cuda, odlicno ga razumeju. A zasto. pa zato sto su politicari, ljigavci i pokvarenjaci. Cedo narkomanijak. Takvoga voli gosdpodja lepog ponasanja. A gde je gospodja lepog ponasanja izucavala taj lepi politicki zargon. Jednom prilikom u razgovoru sa jednom policajkom ovde u Kanadi, ispricam joj kako me neko jednom pozove telefonom, naravno od ovih nasih, i kaze mi da sam g… Ona se nasmeja, pa mi kaze: “ A zasto te je to uvredilo, mene tako zovu svaki dan bar deset puta.
Prema rezultatima koji pristizu, mada su mnogo sumnjicavi, za toliki skok zutaca. A to je eto boja onoga materijala kojim desdet puta dnevno nazivaju policajce u „civilizovaoj“ Kanadi. Svi su izggledi da je Srbija izgubila sebe.
Ne znam da li i ovo poslednje sto rekoh spada u zargon lepog izrazavanja, gospodje koja se udvara Cedi narkomanu?
I josd nesto. Politicarima je mnogo vise dozvoljeno od popova. Pa ipak ovde u Torontu ima jedan pop sto ispred oltara rece da se danas mnogo baljezga. Takvoga popa podrzavaju „Vesti“ koje pisu o lepom ponasanju???
Najpre sam morao da napravim pauzu i provarim izjave nesto mi neuljudne autorke knjige „o lepom ponasanju“. A ni „Madam“ Bojicic ne bi naskodila jedna podobra doza skromnosti a i da sebe povuce za nos pre sto druge kritikuje. Kod ocjenjivanja bon-tona Dusanka ocigledno uzima za mjerilo idoolosko politicku opredeljenost „ispitanika“. Gotovo da zaboravim temu u naslovu, zbog cega sam se i prihvatio pera u rano jutro kada se cestit i „vaspitani“ svjet priprema da nekako progura i ovaj radni dan nakon sto nekoliko dana ljencario. Dakle: Dogodilo se sto se moglo i ocekivati. Nakon ionako uslovljenih „obecanja“ srpskom birackom korpusu, celnici zapadno evropskih sila neposredno nakon objelodavanja privremenih rezultata izbora, prete kako ce u slucaju formiranja „jedne drugacije koalicije“ da bude dovedena u pitanje nagovjestena pomoc Srbiji. Drugim recima, ucjenjivanju Srbije od strane Zapada, nikad kraja. Zapadu izgleda tek postepeno postaje jasno da sudbina EU i Natoa na Balkanu i sirim regionima zavisi od Srbije. A jos jedna ovakova „pobjeda“ ugladjenog Tadica na sledecim izborima, koji nisu iskljuceni do kraja godine, pa je lepo vaspitanom i slatkorecivom Tadicu i njegovim pajdasima u Srbiji i zapadnom mjesanju odzvonilo. Iako su Tadicevi protivnici i ovaj put dobili veci broj mandata, etnicki Srbi nemaju cemu da se raduju jer njihovu sudbinu diriguju etnicke manjine, koje teze da Srbija dijeli sudbinu sa njihovim maticama, a i Kosovo je nacionalnim manjinama na sjeveru Srbije ravno do Kosova. Doduse, evrosrbi imaju jos manje povoda za slavlje. Njihovim protivnicima dovoljan postotak nacionalno opredeljenog prosrpskog bloka da se guraju klipovi u prozapadnjacko natovsku masineriju. Znaci, do sledecih izbora, po „ukrajinskom modelu“. Niti ce Ukrajina ikada u EU i Nato niti ce se niti jedno niti drugo bilo kada Srbiji da dogodi. Jer tek sada je povucena ostra linija kroz sred srpskog drustva.
Tadic i „pro-Evropljni“, kako nedopusteno iskljucivo za sebe svojataju geografsku pripadnost zajednickog nam kontinenta, precutkuju da od 1.1.2009. ustav EU, koji nije prosao na referedndumu u Francuskoj i Holandiji, u njegovoj novoj „ugovornoj formi“ stoji iznad ustava i zakona zakona clanica EU. Taj ustav EU u novoj formi nece vise biti prepusten narodima u EU da o njemu odlucuju plebiscitom jer bi inace francuski i holandski vlastodrsci i kapitalisticke elite morali najpre da potraze jedan drugi narod u svojim zemljama. Rumunija i jos nekoliko EU zemalja vec su taj diskriminirajuci „ustavni ugovor“ progurali mimo glasackog tjela. To se moze mirne duse da definise „diktaturom ekonomskih i politickih elita“, najgore sto jednoj evropskoj naciji moze da se dogodi. Taj Ugovor ima nesto u sebi, samo njemu svojstveno. On prakticno uvodi militaristicku diktaturu jednog centra. Uporedivo samo jos sa odnosima u bivsem Sovjetskom savezu. Naime, po tom Ugovoru, u slucaju da jedna od clanica EU pobune u svojoj zemlji ne moze ili nece da ugusi nasilnim putem, trupe EU mogu u zemlju da umarsiraju i obave „posao“. U komentaru te odredbe Ugovora EU, profesor Шахтшнајдер (Schachtschneider), strucnjak za Ustavno pravo na univerzitetu u njemackom gradu Erlangenu, konstatuje da „drzave clanice integracijom svojih oruzanih snaga u prilog zajednicke odbrane“ (citaj intervencija van EU) „gube preteznu vecinu ingerencija nad svojim oruzanim snagama i suverenu vlast u odbrani vlastite teritorije“. Kako vec u zagradi moj vlastiti kratak komentar glasi, potvrdjuje se i u zakljucnom tekstu profesora Шахтшнајдерa: „Misije van Unije u cilju obezbjedjivanja mira, savladjivanja konflikata i jacanja medjunarodne bezbjednosti, mogu da budu ratovi kakav se u Iraku vodi“.