Вести

Danas čovek više ne zna kako da nazove pravoslavnog hrišćanina koji revnuje za svoje spasenje prema uputstvima izloženim u svetootačkoj literaturi. Globalistička antireklama može svakoj reči da pridoda bilo koju nijansu značenja.

 izvor: savest.org; maj 2008. godine

+++

Na primer, reč „zilot“ se već doživljava kao nešto negativno, isto kao i reč „starokalendarac“. Naša Crkva je starokalendarska i svi članovi SPC su starokalendarci, ali globalistička antireklama je učinila svoje i sada se taj termin koristi gotovo isključivo za označavanje jednog čoveka (Akakija) i nekoliko njegovih pristalica.

I sada, ako neko nije član globalističkog kluba, a usudi se da govori o zlu koje se nadvija nad bilo kim (pojedincem, gradom, narodom, pomesnom crkvom, čovečanstvom…), odmah mu se prikače ovakve nalepnice: paranoik koji se plaši čitavog sveta, koji plaši narod izmišljotinama, hoće da nas vrati u srednji vek, nema ni trunke ljubavi, ispunjen je mržnjom i prezirom prema svima koji drukčije misle, revnuje ne po razumu… I odmah posle tih nalepnica dolazi objašnjenje: ovaj svet nije vodenica smrti, nego radionica života; život je radost i ljubav; svi mi treba da volimo jedi druge, nikada da se ne zatvaramo u ljušturu svojih stavova, „da ne budemo robovi svojih stavova, čak iako su istiniti“ (po rečima oca Radovana Bigovića), da volimo različitost, da se radujemo svemu što nam život pruža iz svoje prebogate riznice…

Čak i samo upozorenje na opasnost doživljava se kao nešto krajnje nepoželjno, i gotovo nepristajno u finom društvu. Pogotovo ako nije u pitanju opasnost od ptičijeg gripa, nego od neke duhovne pošasti. Možda je u prošlosti i bilo nekih duhovnih opasnosti, nekakvih jeresi ili drugih duhovnih bolesti (ateizam, komunizam…). Ali to je sve ostalo iza nas. U dvadeset prvom veku jedina opasnost preti od onih koji upozoravaju na opasnost.

Ovakve naočare vrlo je lako staviti mnogim hrišćanima, jer hrišćanstvo zaista podrazumeva veru, nadu i ljubav, neprestanu radost u Hristu i istinski optimizam. Ali to nije cela istina. I đavo nije kušao Hrista lažima, nego poluistinama. Kada su u pitanju hrišćani, kušač nikada i ne barata golim lažima, ili lažima sa malo istine. To hrišćani ne bi prihvatili. Zato on iznosi samo jedan deo istine, a ne celu istinu. U ovom konkretnom slučaju cela istina je da hrišćanstvo podrazumeva veru, nadu, ljubav i neprestanu radost u Hristu, ali podrazumeva i postojanje đavola, iskušenja, greha, kazne i večnih muka u paklu ognjenom. Zato i postoje dva puta, a ne jedan. Postoji put koji vodi u večnu radost u Hristu, i postoji put koji vodi u večno mučenje u paklu ognjenom. Oba puta zaslužuju da se o njima stalno priča.

Međutim, globalisti ovu drugu polovinu istine izbegavaju i gotovo da je ne pominju. A ako baš moraju da je pomenu, onda je maksimalno relativizuju, u smislu da neće biti paklenih muka kakve je Hristos opisao, nego ili pakla uopšte neće biti, ili će to biti okrenutost leđima Bogu, odvojenost od Boga i tome slično. Da, biće to odvojenost od Boga, ali muke će biti baš onakve kako ih je Gospod opisao u Jevanđelju. Tako su verovali svi Sveti Oci, zašto i mi ne bismo tako verovali?

Naravno, mi se nećemo plašiti nikakve opasnosti, jer ako je Gospod sa nama, ko će protiv nas? Ali ćemo ipak biti oprezni, motrićemo na opasnost i ukazivati na nju, jer onaj ko ne mari za opasnost često gubi i opreznost pa tako i nastrada. A opet, ako neko misli da je dovoljno oprezan i pouzda se u svoju opreznost, i on može nastradati. Sa jedne strane kao primer mogu poslužiti naši globalisti, sa druge akakijevci.

A srednji put je carski put. Tim srednjim putem ide Sabor Arhijereja SPC, i mi sledimo za njim kao verna čeda naše svete Crkve.

Ne izlazeći iz ovih ukazanih okvira, tj. iz srednjeg puta između potpune neopreznosti i uzdanja samo u sopstvenu opreznost, preporučujemo vašoj ljubavi tekst poznatog ruskog publiciste o jednoj velikoj opasnosti koja se nadvila nad celim čovečanstvom. Autor nije nikakav „verski fanatik“, „zilot“, „katakombni hrišćanin“ niti bilo šta tome slično. To je čovek koji upravo živi i radi u svetu čijom se analizom bavi, i veoma je uspešan i priznat u tom svetu. Njegov tekst kao grom je pogodio obrazovanu Rusiju, i svi, pa čak i najokoreliji ateisti, bili su zapanjeni činjenicama koje su tako slikovito i jasno iznete u članku. Neke od tih činjenica prvi put su ugledale svetlost dana (tj. prvi put su iznete u javnost) i zaista su za mnoge ljude neočekivane. Mi ćemo se na našem sajtu uvek pozivati na ovaj tekst i njegove zaključke, jer smatramo da ih nikada ne treba zaboravljati. Zbog svega rečenog od sveg srca vam preporučujemo da pročitate tekst „Pod vlašću manijaka“.

izvor: savest.org; maj.2008. godine