Вести

„Сматрам да је средиште света у Србији. Тајно срце планете је негде код вас, ви га чувате, схватате колико би коштало да га изгубите, крварите, гледате у празно, трљате запешћа и чувате… ” део је предговора књиге „Основи геополитике” Александра Дугина, која је 90-их година објављена у Мосви и преведена на српски језик.

разговор са Александром Дугином водила Биљана Живковић

+++

Дугин, је иначе утемељивач савремене руске школе геополитике, магистар филозофије и публициста, својевремено и саветник председника Државне думе, ректор „Новог универзитета” у Москви и да не набрајамо. Врло је прецизно, као сваки сјајни стратег, предвидео бројна збивања у човечанству – америчку доминацију, хегемонију, теоријски поделивши геостратегијски простор у свету на атлантистички (САД) и евроазијски, који би требало да предводи Русија. Говори о садашњој ситуацији у Русији и њеној улози у свету и чињеници да је Космет не само српски проблем, већ велико искушење, испит пред Русијом. Ако га савлада, тврди мр Дугин, Русија ће спасити и себе!!

После првих успеха атлантиста, као да Евроазија узвараћа ударац. Сматрате ли да су економски и геостратегијски успеси Русије најава успостављања равнотеже моћи?

– Треба схватити да не можемо да вратимо биполарни свет, зато што је превише претегао према атлантизму. Деведесетих година Русија се једноставно повлачила са позиција евроазијства. Ситуација је донекле почела да се мења појавом Владимира Путина на руској политичкој сцени. Он је делимично почео да спроводи евроазијску политику. Да тражи нове савезе из Европе, са Француском, Немачком, али и Кином, Индијом. Није стигао да оствари нове озбиљне вишеполарне коалиције. Ситауција је сада прилично озбиљна, јер Русија сама није у стању да заустави доминацију атлантиста.

Сведоци смо да данас јачају атлантистичке снаге на пост-совјетким просторима.

– Свој утицај, наравно, атлантисти су проширили на Грузију, Украјину, Азербејџан – наранџасто обојене револуције, које су, узгред, започеле у Србији – „Отпором”. Свој утицај пренели су на Белорусију, чак и Русију. Шта се сада дешава? Она позиција у Русији која се противи независности КиМ је, наравно, евроазијско решење. Хоћу да кажем да евроазијска политика није постала систем међународне политике и није успела реално да заустави ширење атлантизма. А оно почиње да постаје реалност. Према мом мишљењу Путин, нажалост, одлази пре времена. Са становишта Устава, у реду, навршена су два мандата, али са аспекта геополитике он није довршио оно што је започео. Морао је да учини све да евроазијска тенденција постане неповратна. По свему судећи, он се полако удаљује са власти. Сам Путин је био руски патриота, који је интуитивно одговарао на изазове. И зато је дејствовао на евроазијски начин. У његовој свести то још није постао систем и страшно је за Русију што баш сада одлази. Мислим да Путинов наследник Медведев не поседује оне родољубиве реакције, а да не говорим о евроазијској идеологији. Плашим се да ће у овом прелазном периоду руска спољна политика подсећати на ону из 90-их, биће свакако корак уназад.

Атлантисти су рачунали да ће до 1998. ставити Украјину под своју контролу. Сведоци смо да у томе нису успели, али, ни у Грузији, а можемо рећи, ни на КиМ у потпуности. Да ли ће их ови неуспеси навести на исхитрене реакције (војне)?

– Мислим да се сада спремају за рат и то из неколико разлога. Економско-политичка ситуација у САД изразито је погоршана. Једини излаз из њихове кризе је рат! Они су почели да спроводе пројекат „Велики Блиски исток” са сукобима у Либану, Сирији, Ираку, а могућ је ускоро и напад на Иран. Американци неће стати, а са друге стране Русија не делује активно. САД прекраја границе по свету, у Европи. На Космету је прогурала своје решење. Нико ништа није могао да учини, да спречи, једино је могао да се буни. У Украјини Америка гура Јушченка, Тимошенко, а у Грузији Сакашвилија на што оштрије деловање против Русије. Није могла Русија да спречи ни „наранџасту револуцију” у Украјини, ни долазак Сакашвилија на власт. У праву сте када кажете да Америка није у потпуности остварила своје циљеве, али и даље настоји да буде на добитку.

Како процењујете косметске прилике у свеукупним околностима у Русији?

– По мојој процени велика прекретница за човечанство, историјска, ће бити Космет. А затим Грузија, Украјина. Ако САД успе у ономе што је намеравао на Косову и Метохији, онда више ни на кога на свету неће обраћати пажњу. Ићи ће само даље, на Србију, Иран, Русију. У енклавама ће обезбеђивати своје неизоставно војно присуство. И то није усмерено само против Србије, Русије. Усмерено је против Европе, јер Европа као јединствена геополитичка организација потенцијални је конкурент. Зато је САД заинтересован за изазивање проблема у Европи. Жели да Европа буде дестабилизована. Оне државе које су подржале Космет у Европи, шиптарску независност, секу грану на којој седе. Такви су, заправо, иступили против европских интереса.

Изгледа да судбина Космета, Србије у неку руку трасира пут могућој стабилизацији евроазијске политике. Да ли се слажете?

–У овом моменту много зависи од Србије, конкретно од избора. Ради се о томе да је у историји, на известан начин Србија испровоцирала светске ратове. Да подсетим, у Првом светском рату, непобитно, у Другом, дигавши устанак против фашиста.Дошло је време да Србија по трећи пут историјски иступи. Да позове руску армију да дође у Србију, за одбрану српског народа. Јер, Русија не признаје самосталност Космета. То може да промени ток светске историје. И не само Србе да спасе. Него да иступе као иницијатори. То не треба због Руса, треба да се учини за Србе и за Европљане. Срби сада имају могућност да иступе као окидач у евроазијском процесу. Тако мали народ може да одигра гигантску улогу. Русију треба што је могуће пре гурнути на евроазијски колосек, док смо још увек довољно снажни. Треба приморати Русију да се бави активно евроазијском политиком. У Русији сви су задовољни економским прогресом, високим ценама нафте. И политички лидери су задовољни. Сви превише добро живе. Али, док ми на прави начин не одговоримо Америкацима, њихова војна моћ ће да расте. Над светом се надноси злокобна претња Трећег светског рата. И то управо сада. А може се зауставити једино уз помоћ Русије.

Како ?

– Русија неће сама донети такву судбоносну одлуку. Због тога велики српски народ мора уместо Русије да донесе ту одлуку. Због тога треба изабрати радикале, Томислава Николића и после тога позвати руску војску. Ми браћи Србима не можемо ништа одбити. Сад Американци играју на карту сепаратизма, само они могу да решавају које ће енклаве признати и они више никога не слушају. Врло је важно да Русија сада иступа принципијелно за цео свет, она мора да иступа за своје интересе, за своје пријатеље. И ако јој је у интересу подршка сепаратизма у Абхазији, Јужној Осетији, Русија мора, исто као Американци, да користи двостука мерила. Сада се на Космету решава друго питање – ко ће одлучивати, Вашингтон, или неколико центара моћи! Дакле ту се решава да ли ће свет бити унилатералан или не! Кина је исупила, као и ми – против независности КиМ и одмах је „добила” Тибет. Иран, исто. Американци ће тако поступати не само са својим противницима, већ и са пријатељима. Јер, Турска која је признала Космет, има Курдистан. И САД ће признати и тај Курдистан. Зато је боље да се сви групишу на антиамеричком полу. И то не због принципа недељивости граница, већ поводом равнотеже интереса приликом доношења таквих решења. Од тога како се буде решила ситуација на Космету, биће итекако јасно, имамо ли једну, или неколико инстанци. А Србији која је стала на супротну страну од Америке, животни је интерес да у томе истраје до краја. Постоји у православљу једна велика реченица: „спасиће се онај, ко издржи до краја”. Ако сад дигнете руке од Русије и покорите се пред ЕУ, како предлаже Тадић, ове све страшне жртве и страдања великог српског народа, све ће бити прецртано. То је морални моменат. Србија мора да пробуди Русију! Али, у историји се све одиграва у последњем тренутку. Због тога кажем да много тога зависи од Србије, Космета и предстојећих избора код вас.

Американци су незаконито изградили војну базу „Бонстил” на КиМ. Да ли ће Срби морати кад-тад оружјем да их отерају из срца своје земље, наравно уз помоћ пријатеља?

–Нажалост, Србија нема довољно моћи да то изведе. Али мислим да ако у Србији буде постојала истоветна руска база као што је „Бонстил”, дакле буде изграђена, онда можемо да се договоримо да они сколне своју, а ми нашу војну базу. Али, ви се ту питате.

Колико је то реално?

– Наравно да је реално. Разговарао сам са руководством Русије. Основни аргумент је што Борис Тадић призива америчке војнике у Србију, а и на Космет. Утицајни Срби ми често кажу да је проблем у томе што Тадић не позива руску војску, већ америчку. Нема ни говора о одласку америчке базе са Космета, када српско руководство има једину „такву” могућност да сачува своју независност. Још да кажем, када је Николић почео да позива руску војску, он је смртно преплашио Москву. Јер неки у Мосви би хтели да седе на две столице и на атлантистичкој и евроазијској. Русија ће онда морати јасно да каже је ли за једно, или за друго. Ако Москва каже: „Ми смо за атлантизам”, онда ће народ изаћи на улице и свргнуће их. Ако каже обрнуто, онда ће наравно имати подршку народа, који уопше није равнодушан према мукама и агонији браће Срба. Кључ за руску политику сада је у Србији, у Београду.

Шта, господине Дугин, поручујете Србији, као осведочени пријатељ српског народа?

– Ваш народ је величанствен и херојски. Јуначки је упутио изазов „великану”, апсолутном злу. Као Давид против Голијата. Голијат је победио. Али, нико нема право да осуђује велики, одважни, горди српски народ. И нико на свету не може да каже да ваш народ није доследан у свом ставу. Ми који имамо позицију моћи, нисмо ми ти који су требали да туку силу. Али, ви нисте имали моћи, али сте се тукли. Ви сте се борили у име читавог човечанства. У таквој ситуацији пожелео бих Србима да наставе своју борбу, да не клону и не препусте се непријатељима. Ако наставите свој отпор, то може да повуче и нас. А онда ћемо им одолети заједно!!! Постаћете авангарда човечанства у борби против новог фашизма Америке. Ви имате светску, историску мисију!! Уверен сам да шанса постоји.

Превела Сава Росић

izvor: komentar.co.yu