Вести

Najmanje dvadeset puta za poslednja dva meseca, u najrazličitijim oblicima, srpska štampa je donosila protivrečne informacije o tome kako Evropska unija hoće Srbiju, i kako je uopšte neće. A istina je neumoljiva.

Na poslednjoj sednici Spoljnopolitičkog odbora holandskog parlamenta sasvim jasno je utvrđeno da Holandija „nema ništa protiv Srba niti protiv Srbije“, te da je spremna na dalje vizne olakšice Srbiji, ali ne može da glasa u Briselu za priključenje Srbije daljim evropskim integracijama dok god je Ratko Mladić u bekstvu. Istovremeno, ovaj odbor je konstatovao kako je sasvim moguće da „Mladić nikada ne bude isporučen Hagu“.

Nije Holandija jedina zemlja EU koja bez dileme uslovljava političku, privrednu, kulturnu i svaku drugu perspektivu Srbije u Evropi. Taj isti konglomerat država i naroda takođe je podeljen oko konačnih granica Srbije (sa Kosovom ili bez njega). Iz svega sledi jedinstveno uverenje ozbiljnih svetskih političkih komentatora da će ovaj problem postojati još dvadeset godina.

Postaje savršeno jasno da je jedan korpus zemalja predvođenih Amerikom zagovornik ideje nezavisnog Kosova, i ta ista grupacija glasno preporučuje srpskoj vladi da prizna činjenicu da na Balkanu postoji još jedna država, kako bi „rasterećena“ lakše ušla u Evropsku uniju. Ovako ne razmišlja holandska vlada. Bila „rasterećena“ od Kosova ili „opterećena“ njime, Srbija će imati problem sa ovom i nekoliko drugih zemalja sve dok problem Ratka Mladića bude postojao.

Dakle, na raspeću između željenog i nedostižnog, u Srbiji traje još jedna predizborna kampanja puna mržnje, zavisti i pretećih poruka da će biti raznih hapšenja i dugogodišnjih robija. Problem sa srpskom pravdom je u tome što ima jako malo nevinih u vrhu vlasti nastale nakon pada Slobodana Miloševića i njegove ere. Mnogi koji su zauzeli državne funkcije posle Petog oktobra shvatili su to kao apsolutnu slobodu da čine šta im se hoće.

U tome su dobili debelu podršku finansijskih centara moći nastalih upravo u vreme bivšeg režima. Smena garnitura rukovodstava u Srbiji, odreda korumpiranih, nije moguća u celini. Izbori mogu doneti minimalna politička pomeranja. Ravnoteža straha je očigledna. U ovo sumračno doba za narod koji je naivno poverovao da je oslobođen od državnog terora, još jedna bezočna laž koju svakodnevno prevaljuju Boris Tadić, Mlađan Dinkić i ostatak njihove koalicije, da ćemo brzo u Evropu, može da izazove dodatni bes i potrebu birača da donosioce lažnih vesti uklone sa političke scene zauvek.

Na ovo svakako treba da računaju i svi drugi koji prilagođavaju svoje govore predizbornim kampanjama, a koji nisu u saglasju sa opipljivim činjenicama. Istina je u slučaju Srbije vrlo bolna, narod ne želi da veruje u nju i lakše mu je da sluša milozvučne prevarante sa visokih mesta kako ponavljaju bajku o „obećanoj zemlji“.

Srbija je zajedno sa Jugoslavijom bila jedina otvorena zemlja sa Istoka tokom Titove epohe. Srbija je bila i jeste Evropa. Ulazak u Evropsku uniju kao vrlo specifičnu zajednicu država i naroda ne mora biti slamka ekonomskog i političkog spasa. U ovom slučaju, ako to ne žele neke ključne članice te zajednice, i ako sama Srbija ima unutrašnju podelu oko tog pitanja (u kojim granicama, sa ili bez Kosova, samo sa severnim delom ili u ustavnim granicama), onda je sva predizborna šarena laža o Evropi veoma opasna manipulacija građanima.

Ne mora svaka politička manipulacija biti kažnjiva, ali je ovde reč o širenju lažnih vesti. A za to je zaprećena kazna po zakonima ove zemlje.

Srbija je, o komedije, dobila usred predizborne kampanje pravo na slobodan izvoz mleka u Evropsku uniju. Naše mleko je skuplje od bilo kog evropskog mleka. Ko će ga tamo prodavati i po kojoj ceni?

Kad je jedna takozvana postoktobarska vlada dobila pravo na izvoz šećera u Evropsku uniju, i uzgred dala mogućnost izvozniku da direktno zaradi silne milione čistog profita, taj izvoznik, izvesni Miodrag Kostić Kole, kum značajnih ljudi i kupac srpskih šećerana za par evra, prošvercovao je u tu zajednicu šećer od trske umesto šećera od repe. I na tome zaradio ekstraprofit, te prevario evropsku administraciju. Zbog takvih i sličnih lopova, zbog jednog psihološkog profila ovdašnjih prevaranata iz vrha srpske politike i privrede, zbog Holandije i Ratka Mladića, zbog Kosova i zbog mnoštva drugih stvari, Srbija je danas još dalja od Evrope nego što je bila juče.

Milica Grabež za Tabloid