Вести

Сагледавајући живот и рад Свете Српске православне Цркве, њену садашњу позицију и улогу, осећајући одговорност за историјски тренутак у коме су се православни народ и Црква нашли, желећи добро Цркви, Јерархији и Православном народу; ми свештеници Српске православне Цркве, Епархије сремске вођени нашим Епскопом и

+++

дугогодишњом праксом карловачке митрополије, ( где је увек пред заседање Сабора архипастир са својом паством сагледавао сва дешавања у повереној му дијецези) пред мајски Сабор одржали смо Сабор свештенства Епархије сремске.

Сабор је одржан дана 17. априла 2008. године у просторијама ЦО Сремска Каменица, на челу са нашим духовним оцем и пастиром Епископом сремским Господином Василијем. Преносимо Вам закључке седнице и коленопреклоно, упућујемо:

П Р Е Д Л О Г

Светом Архијерејском Сабору српске православне Цркве да на пролећном заседању Сабора, маја 2008. године узму у обзир наше предлоге.

Посветити пуну озбиљност питањима нас и наше пастве, која је уздрмана свим дешавањима која колају нашом Црквом а која су проузрокована не поштовањем одлука овог Сабора. Ово посебно подвлачимо, зато што су се уназад неколико година појавили појединци који су мимо одлуке Сабора СПЦ, дакле, својевољно, увели новине у до сада устаљени вековни поредак служења Свете Литургије, која чини срж целокупног благодатног живота Цркве.

Овом приликом подсетићемо да је у Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Г.Г. Павла, одржано је, од 14. до 25. маја лета Господњег 2007., редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора учестовали су сви епархијски архијереји СПЦ.

Сабор је овде посебну пажњу посветио литургијском и богослужбеном животу Цркве, у циљу ОЧУВАЊА њеног вековног молитвеног ПРЕДАЊА и живог сведочења у савременом свету.

Сабор је ставио у дужност Комисији за пруочавање литургијских питања да настави започети рад и да резултате рада достави Светом Архијерејском Сабору на коначну одлуку, о чему консултовати праксу и духовно искуство осталих помесних Православних цркава… У међувремену, док не дође до прихватања резулата рада Комисије у свим епархијама СПЦ у погледу служења Свете Литургије и других богослужења ДРЖАТИ СЕ УСТАЉЕНОГ ВЕКОВНОГ ПОРЕТКА наше Цркве .

Свештенство Епархије сремске посебно забрињава понашање појединих епископа који шире и нека нова учења, као што су рецимо: погрешна учења о томе да је душа смртна и да Царство Божије на постоји, да су светитељи Христови бајка, итд.. Исти ти Епископи, изнад свега, бахато одбацују и не поштују одлуке Светог Архијерејског Сабора и у својој епархији служе противно типику ширећи противканонско учење да „Сабор није изнад епископа“.

Ширећи ова погрешна учења ти епископи саблажњавају верна чеда Христова, а оне млаке и слабе у вери вуку у погибељ вечну. Највећи проблем појављује се у изменама у Светој Литургији. Ми ћемо овде набројати измене које су уведене у циљу „ реформе богослужења“, јер то највише и потреса Цркву :

1. Не узимају време – не читају молитве:

Царе небесни, Трисвето, Оче наш,

затим молитве: “Господе пружи руку своју…, Ући ћу у дом твој… “ (наведене молитве свештенослужитељ изговара до облачења).

2. Литургију служе са непрекидно отвореним дверима.

3. У Великој јектенији, на почетку Литургије, не помињу душу. Уместо исправног: “За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо“, говоре: “ За вишњи мир и спасење наше, Господу се помолимо“.

4. Не певају блаженства, већ произвољно изабране антифоне.

5. Уместо исправног: “За оваj свети храм…“, изговарају: “За ову свету цркву…“

6. При изговарању: “Помињући, пресвету, пречисту… и сав живот свој Христу Богу предајмо“, свештенослужитељи се, уместо икони Христовој, клањају епископу.

7. У Прозбеној јектенији после Великог входа, уместо: “Оно што је добро и корисно душама нашим од Господа молимо“, изговарају: “Оно што је добро и корисно нама од Господа молимо“.

8. При изговарању речи: “Горе имајмо срца“ подижу руке у правцу запада, а на речи: “Заблагодаримо Господу“, клањају се у правцу запада.

9. Не дозвољавају да народ пева: “Достојно и праведно јест поклањатисја Отцу и Сину и Свјатому Духу, Троицје јединосушчњеј и нераздјељњеј“, већ само: “Достојно и праведно јест“. За то време свештенослужитељ чита гласно молитву: “Достојно је и праведно Тебе певати…“, која се по правилу чита тајно.

10. При изговарању речи: “Узмите, једите, ово је Тело моје…“, не показују руком према светом дискосу, а приликом изговарања речи: “Пијте из ње сви…“ не показују руком на свети путир, како је исправно.

12. Не дозвољавају да народ пева: “И молимтисја Боже наш“ два пута дугачко и два пута кратко, већ само једно дугачко.

13. За време Епиклезе изостављају Тропар трећег часа као и стихове: “Срце чисто саздај у мени…“, и “ Не одбаци ме од лица Твога…“

14. Читају наглас молитву Eпиклезе: “Још Ти приносимо ову разумну и бескрвну службу…“ а треба тихо.

15. После претварања Дарова изговарају наглас, уместо тихо, молитве: “Да ове свете Тајне буду онима који се причешћују…“ и “Још Ти приносимо ову разумну службу…“

16. Изговарају наглас, уместо тихо, молитву: “Помени, Господе, град овај…“

17. Избацили су у целости прозбену јектенију испред “Оче наш”.

18. Избацили су молитву: “Чуј, Господе, Исусе Христе, Боже наш…“, која се чита тихо и долази испред “Светиње светима“.

19. Приликом служења више свештеника не причешћују се сами, свако за себе, већ најстарији по рукоположењу причешћује остале.

20. Свештеници се причешћују Крвљу Господњом само једанпут, уместо три пута.

21. Не читају молитве пред причешће верника: “Верујем Господе и исповедам …“

22. Причешћују вернике са сједињеним честицама уместо само са Ни, Ка.

23. Вернике причешћује ђакон уместо свештеника или епископа.

24. Не изговарају формулу, коју по правилу говори свештеник, приликом причешћивања верника: “Причешћује се слуга Божји ( име ) пречасним и пресветим Телом и Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа на отпуштење грехова и на живот вечни“, већ само: “Тело и Крв Христова“ ( као римокатолици ).

25. После отпуста не читају благодарне молитве после Светог Причешћа, којих је пет на броју на крају служебника.

26. После Литургије кад се скидају одежде, не читају: “Сада отпусташ у миру слугу твога, Господе…“, трисвето, Оче наш, тропар Светог Јована Златоустог, Слава: кондак његов, И сада: “Непостидна Заштитнице хришћана…“ Господи помилуј 12 пута, “Часнију од херувима…“: Слава, И сада, и мали отпуст.

27. Вернике причешћују без претходно извршене припреме: постом, молитвом, покајањем (које се пројављује кроз опраштање свима који су нас на било који начин увредили – што представља у ствари чин помирења са Господом), исповешћу и молитвеним правилом пред Свето причешће.

Све ово набројано ( а и много више које нисмо написали) доводи до смутње у нашој Цркви, како верника тако и свештенослужитеља.

Због оваквих негативних утицаја у нашу Цркву, молимо Свети Архијерејски Сабор да својим ауторитетом заштити православни народ и свештенство од ових и других разних НОВОТАРИЈА. Да сачува канонско јединство и канонски поредак, Саборност и Светосавље наше Свете Цркве.

Умољавамо Свети Архијерејски Сабор да на овогодишњем заседању уврсте у расправу и још неколико врло битних ствари а које се тичу целе наше СПЦ . :

• ДОПУНА ИЛИ ПРЕДЛОГ ЗА ИЗРАДУ НОВОГ УСТАВА СПЦ.
• ЈЕДНООБРАЗНОСТ ОДЕВАЊА СВЕШТЕНОСЛУЖИТЕЉА ( мантије, одежде на сахранама итд.)
• ИЗВЕШТАЈ КОМИСИЈЕ О ПОТПИСИВАЊУ „РАВЕНСКОГ ДОКУМЕНТА“

+++

УЗДИЗАЊЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕМСКЕ ДОСТОЈАНСТВОМ МИТРОПОЛИЈЕ ( вођени вишевековним континуитетом карловачке митрополије сматрамо да године 1713. одређени су, не случајно, Карловци за седиште Српског православног митрополита и од тог доба носи име Српско-православна митрополија карловачка чија је, нажалост, цела историја испуњена борбом за одбрану православне вере и народних, привилегијама зајамчених права. Од тада, карловачка митрополија, следећа скоро два века постају симбол српске послекосовске обнове, неугасиво кандило српске културе, уметности и духовности илити „Сион српског православља“.Прву организацију Српске цркве у Аустроугарској извршио је избегли патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић на основу привилегија које је добио од цара Леополда првог. Први назив је Крушедолска митрополија а послије Карл. митр. Када је царица Марија Терезија укинула потиско – поморшку границу око 100.000 Срба одселило се у Русију између 1752 и 1764. У борби за очување Православља у Карловачкој митрополији посебно су се истакли митрополит Павле Ненадовић (1749-1768) и Стефан Стратимировић (1790-1836). За време митр. Јосифа Рајачића митрополија је постала патријаршија (1842-1848-1861).

Умољавамо Свети Архијерејски Сабор да својим ауторитетом заштити свештенство и Црквене управе у Епархији сремској од насилне активности Пореске Управе којима се грубо крше верска права и слободе Цркве и њених свештенослужитеља, које су загарантоване Уставом Републике Србије. Горе поменута Управа без икаквог права врши невиђену хајку на свештенство, покретајући процесе принудних наплата и обрачунавање незаконитих пореза на основице за осигурање свештеника, третирајући их као пореске обвезнике. Службеници ове Управе упадају у црквене порте, пописују имовину и личну и Црквену, доводе грађане као сведоке, обрачунавају лихварске затезне камате, измшљају непостојеће обавезе и на тај начин уносе немир у све нас. Требали би да прихвате чињеницу да СПЦ није порески обвезник у смислу чл.8 Закона о порезу на додату вредност. Самим тим не могу се уводити било какви порези, доприноси нити намети када је у питању црквена имовина и њена канонска делатност као верске организације.

Сведочећи чињеницу да православни народ након ратова, верских прогона и геноцида који је преживео, расељавањем са вековно православних простора Балкана, све теже живи уз констатацију да на почетку 21 века велики број недужног православног живља нема елементарне услове за живот а много их је гладних и босих ; предлажемо Светом Архијерејском Сабору да се у СПЦ започне ИЗРАДА ЈЕДИНСТВЕНОГ СОЦИЈАЛНОГ ПРОГРАМА. Тиме ћемо створити основу за изградњу поверења и јединства Јерархије са православним народом у оквиру Цркве на овом надасве важном питању.

Сабор свештеника Епархије сремске дели боли страдајућег народа на Косову и Метохији. Свети Архијерејски Сабор својим угледом нека издржи у борби пред званичницима УН, како би православни народ који страда у нелегално самопроглашеној државо „Косово“ имао све услове за физички и духовни живот.
Само доношењем јасних и недвосмислених, обавезујућих одлука, Свети Архијерејски Сабор ће , сигурни смо, осигурати да Српска православна Црква у овом надасве озбиљном историјским тренутцима, одговори свим изазовима, као јединствена на читавом свом канонском подручју и у свим својим деловима широм Васељене. Овим би се сачувало Саборснот, Светосавље и Православље, јединство организације јерахије са хришћанским православним верујућим народом; Јединство имовине, поштовање Устава и осталих црквених прописа, Канона , Саборских и Синодских одлука, као и чвршће везе са осталим помесним православним Црквама.

Поштујући епископски карактер наше Цркве, не смемо заборављати Саборност не само као принцип јерархијски, већ и црквеносамоуправни. Преко овог принципа обновиће се органско јединство Цркве, Јерархије и Православног народа са вечним Архијерејем Господом Исусом Христом као Главом Цркве.

Желећи Светом Архијерејском Сабору успешан рад у овим тешким тренутцима за Цркву, нашу државу и верујући народ, упућујемо свим члановима Сабора, Господи Архијерејима топле поздраве Јерархије и верника Епархије сремске.

Свештенство Епархије сремске

izvor: braničevski revnitelj (http://www.revnitelj.com/); 30.04.2008