Драга браћо и сестре моје, страсна је седмица. Приближава се Васкрс, наш највећи празник. Васкрс без кога би сва наша вера била узалудна.
Креманац, 23.04.2008
+++
Богу хвала, кроз пост и молитву смирујем срце своје, а пошто је све што радимо од Бога, ја се надам да и овај труд мој и писмо моје радим са благодаћу.
Данима ме прогања мисао, а шта ако нисам у праву? Шта ако сам на лошем путу, ако сам заведен, ако не знам? Можда су заиста ужички свештеници на правом и истинском путу. Ух, колико сам онда грешан и према Милићу, и према Зорану, и према Милошу, и према Милану, и према Слобу, и према Благоју, и према Павлу, и према Симу, и према Драгу, и према Миљку. Али што је најгоре, колико ли сам тек онда грешан према Богу?
Међутим, драга моја браћо и сестре и драги моји свештеници. Истина је једна и једина, а Богу хвала, довољно памети имам да разлучим шта је право а шта криво. Не на основу срца већ само на основу чињеница. Сходно томе, имам једно питање за Вас драги моји свештеници.
Одлука Сабора СПЦ је донета. Таква је каква је. Упорно тврдите и позивате се да је служење нашег епископа „вековно“ (како и пише у одлуци) и да он много боље зна од нас верних и како неко рече “ затуцаних монаха из Овчара“. И да је тако како ви тврдите, у тој одлуци стоји да треба обавестити верујући народ. Па ЗАШТО то нико од вас не уради? Зашто се крије та одлука ако сте у праву? Од кога се кријете? Зашто те одлуке нема на огласној табли?
Па аман, не лажите више себе ни нас. Свештеници долазе и пролазе а ЦРКВА остаје. Она је мојих ђедова, а не ваша. Ако кријете ТАКВЕ одлуке, шта још не знамо драги моји.
Друго моје питање је следеће. Претпоставимо да сте у праву и да смо ми заблудели, застранили и да је оно што ви радите исправно. Па зашто као паметнији и већи и бољи хришћани не остависте то за мирније и боље дане, а не сада када нам Србија крвари. Па и да сте у праву, ЗАШТО САДА свештеници моји.
Уместо да сабирате, ви са новинама растурате већ разбијени, уморни и рањени србски народ. Па и да сте у праву, не досипајте со на рану. Сачекајте да ваздуха узме овај народ и ова земља, тако вам Бога. Па погледајте иза себе драги моји. Највернији народ вам више не долази у Цркву. НАЈВЕРНИЈИ. А Црква без народа није Црква.
Ја вас питах а ви ако имате смелости кажите и покажите.
Креманац, 23.04.2008
Рече ми један монах “ Није лако ужичанима. Исувише дуго је црвено, треба окајати грехе“.
Паде ми на памет (гледајући слику свештеника Милића, коме је идејни вођа Игњатије Мидић(и не само идејни, већ и духовни)) зашто не кажу народу који долази код њих да су наши епископи Иринеј Буловић и горепоменути Игњатије Мидић, а предвођени митрополитом пергамским Јованом Зизјуласом потписали у Равени документ где се утврђује да је Папа „први међу патријарсима“, а Рим је „прво седиште“. Богу хвала, о тим потписима ће се причати на мајском заседању Сабора СПЦ. У чије име и за кога су потписали наши бискупи (пардон, епископи).
„Срби – мој народ, Христови су, а не папини.“
Св.Сава