Вести

Nedaleko od Ambasade Srbije u peštanskoj Dožinoj ulici, nakon subotnjeg prijema novih 600 „gardista“, velikim crvenim slovima, sprejom ispisan grafit – Sloboda Vojvodini!

Odnos Mađarske prema poluvojnoj organizaciji, registrovanoj u Budimpešti kao „Mađarska garda“, analitičarima sve više liči na odnos blagonaklone i pomirljive majke prema svom sve neposlušnijem i nevaljalijem „čedu“, detetu koje je na putu da postane vrlo problematično. I to ne samo u porodici, već da postane problem u društvu. Majka smatra da su upozorenja za sada dovoljna, uzda se u roditeljski autoritet bez brimene sile. Dete nekažnjeno odrasta, i – sve je bezobraznije. Ubrzo, niko mu ništa ne može! Mora da se umeša šira zajednica…!

„Mađarska garda“ već uveliko odmiče pogrešnim putem. Na preteći državni kažiprst osnivačima da će ovo Udruženje ukinuti odgovoreno je da „vlasti Udruženje mogu zabraniti, ali samu gardu ne. Ona je već prerasla u pokret“!

Da ova opaska nije daleko od istine, pokazala je i nova epizoda MG, treći promotivni prijem novih članova, održan prošle subote. Ovog puta „zakletvu vernosti“ položilo je čak 600 budućih „gardista“. Najviše do sada. Sad ih je „u stroju“ preko hiljadu! Kratkim „step“ korakom, uniformisane i u dvadesetak kolona, novajlije su umarširale na široki plato peštanskog Trga heroja, gde su ih postrojeni već čekali sa prethodne dve smotre primljeni članovi.

Svenario se odigrao vrlo brzo. Videlo se da je dobro uvežban. I mesto smotre držano je u tajnosti. Zatečenost čuvara reda bila je očigledna. MG ovog puta nije imala dozvolu za to što radi, ali policijske intervencije nije bilo. Verovatno je nije smelo ni biti jer se radi o najekskluzivnijem prestoničkom trgu, do početka „gradske ceremonije“ prepunom stranih gostiju (najveći devizni priliv od turizma Mađarskoj donosi Budimpešta!). Štaviše, policija se prva, brzo i neopaženo, povukla u obližnje ulice u kojima se nalazi šest stranih diplomatskih predstavništava, koje predvodi ambasada Srbije u ulici Đerđa Dože, odmah preko puta Trga heroja! Posle policije odmah su otišle i sve grupe azijskih turista. Potom i evropskih. Iz trolejbusa i metroa počeli su da pristižu simatizeri „Garde“. Skupilo ih se oko osam stotina. Neupadljive jakne, sakoe, mantile, suknje u kojima su došli, odjednom su skinuli i okrenuli na crna naličja (!), izvadili Arpadove crveno-bele zastave koje su držali savijene ispod ruku, neki i za pojasom i – navukli crne majice sa logom predtrijanonske „velike“ Mađarske!

Čule su se psovke upućene Romima, vulgarno je komentarisana izjava Orbana Kolompara, predsednika Zemaljske samouprave Cigana u Mađarskoj o napadu na njih, vređani su Jevreji. Oni drugi, „ćelavci“ u bakandžama i cokulama (oko 200 ih je došlo), većina u crno-belim maskirnim pantalonama i majicama (ostali u čisto crnim), nisu puno pričali. Bez ikakve mimike pratili su sled događaja na platou, povremeno namrgođeno gledajući uplašene slučajne prolaznike.

Među novoprimljenim članovima prvi put su se pojavili i kadeti. Predsednik Jobika (desnice), Gabor Vona, na smotri ih je uporedio sa vršnjacima, „herojima revolucije iz 1956. godine“, dodavši da su oni generacijski selektirani, a da će sličan izbor uskoro biti i kod dvanaestogodišnjih pionira! Za to vreme, nekoliko omladinaca, ultradesničara, delilo je prisutnima, kako su rekli, „male, gimnazijske fašističke materijale“. Vona, koji je i „gardijski ideolog“, pnovio je sa bine da će odluke bilo kakvih sudskih parnica protiv njih uskoro biti pravno ništavne, jer su „protiv opstanka mađarske nacije“. Vreme koje dolazi će to pokazati, podvukao je. Najveće iznenađenje na skupu bio je izlazak pred mikrofone nekadašnjeg ministra vojske Lajoša Fera, koji je postrojenim gardistima rekao da su upravo oni „državu okrenuli licem, a ne leđima – suncu. Suncu koje će istim žarom grejati sve Mađare. Zato se ponosi njima“. Na konstataciju – da se donedavno njegova javna politička priča razlikovala od tvrdnji koje sada zastupa, kratko je odgovorio – „Ovo je oduvek bio moj trajni, ali stvarni politički stav“!

I za kraj – srednji prst desne ruke jednog „ćelavca“ u cokulama, okrenutog prema ambasadi Srbije. „Vratićete ono što ste nezasluženo dobili“, glasno je uzviknuo na mađarskom. Na oko 250 metara od diplomatskog predstavništva Srbije, prema SIMA centru i hotelu „Stadion“, simatizeri „gardista“ ostavili su i jedan grafit, ispisan velikim crnim slovima, sprejom. Szabadsag Vajdasagnak (Sloboda Vojvodini), poručili su!

…. Poruku imaju i aktuelni politički zvaničnici. (…) Lideri mađarske koalicije iz Srbije predstaviće 22. aprila u Budimpešti svoju koncepciju mađarske autonomije na teritorijalnoj osnovi u Vojvodini, sa Suboticom kao centrom. Prezentovaće je, i za nju tražiti institucionalnu podršku pred Odborom za spoljnu politiku mađarskog Parlamenta! Žolt Nemet, predsednik spoljnopolitičkog Odbora medijima je već saopštio da on lično podržava model koji predlaže Mađarska koalicija iz Srbije!

Vlastimir Vujić

izvor: NIN, 10. 04. 2008.