Вести

ПОЗДРАВ МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ Г. АМФИЛОХИЈА, ПРИЛИКОМ ПРИЈЕМА ПАПИ ЈОВАНУ ПАВЛУ II У ИМЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА СПЦ

Ватикан, 6. фебруара 2003. године

+++

Ваша Светости,

Чини ми велику част што ми се дала могућност да Вашој Светости пренесем најсрдачније поздраве Његове Светости Патријарха српског Павла и Светог Синода наше Српске Православне Цркве. Као делегација, ми представљамо једну Цркву апостолске вере и еванђелског начина живљења, потврђеног Светим Оцима неподељене Цркве првих десет векова Истока и Запада.

Ми смо Црква која је увек исповедала и исповеда Христа распетога и васкрслога. Као што каже Апостол Павле: „Црква изграђена на темељу апостола и пророка“, која има „за крајеугаони камен самога Исуса Христа“ (Еф. 2,20-21).

„Истинујући у љубави“ (Еф. 4,15) дошли смо у стари Рим да се поклонимо спомену и моштима најсветијих апостола Петра и Павла и других мученика овог чудесног града, као и да загрлимо братски Вашу Светост и Ваше сараднике у разним Понтификалним саветима, са којима смо се срели ових дана, успостављајући хришћански и дубоки дијалог, уживајући у Вашем гостољубљу.

Имамо потребу за дијалогом искреним и без предрасуда, који се одвија у смирењу и са вером у Божански промисао. Имамо потребу за разменом искустава како би се могли суочити са савременим проблемима. Молимо се за мир у целом свету и за јединство Цркава.

Знамо да је „у сваком народу мио Господу онај који га се боји и твори правду“ (Дела ап. 10,35), и да је Он „створио од једне крви сваки народ човечанства да станује по свему лицу земаљском“ (Дела ап. 17,26).

Наша Цркве и наш хришћански народ, само је у двадесетом веку доживео седам ратова и још увек страда носећи и данас дубоке ране, нарочито на Косову и Метохији. Као таква, наша Црква и наш хришћански народ позивају, заједно са Вама, Ваша Светости, моћнике земаљске, нарочито, САД са њиховим савезницима, да не започињу нови рат, овога пута против Ирака. Овај нови рат биће несумљиво нови пораз свих, нова срамота за цело човечанство, не само понижење часног ирачког народа и његово разарање.

У име Оца и Сина и Светога Духа, Бога вечне Љубави и Мира, поздрављамо Вас и још једном Вам благодаримо.
Хвала!

+++ 

ОТПОЗДРАВ ПАПЕ ЈОВАНА ПАВЛА II НА ПОЗДРАВ ДЕЛЕГАЦИЈЕ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

1. Са великом радошћу поздрављам вас, предрага Браћо, и са осећањима братске љубави овде, код гробова светих апостола Петра и Павла, примам вашу Делегацију. Преко вас поздрављам високо цењеног Патријарха Павла са Светим Синодом и све Архијереје, клир, монахе и вернике ваше Свете Цркве.

2. Присутност ваше Делегације у Риму и наш данашњи сусрет, који се реализује на почетку трећег миленијума, не само да има велики значај него нас све такође испуњава надом. Одиста, последња деценија двадесетог века била је обележена не малим бројем болних догађања која су изазвала неизрецива страдања великом броју становника Балкана. Нажалост, нису биле одсутне ни неправде, а њихови починиоци нису оклевали да злоупотребе верска и патриотска осећања и вредности како би нанели још веће ране својим ближњим.

Цркве нису изневериле свој задатак да стално позивају све учеснике у сукобу на мир, на васпостављање правде и на поштовање правa сваког појединца, без обзира на његову етничку или верску припадност. Као што је познато, и Света Столица је, без задње мисли и непристрасно, често подизала свој глас, а ни ја лично нисам пропустио да то учиним и пре и за време дејстава која су 1999. посебно погодила становништво ваше земље.

3. Скорашња догађања дубоко су се утиснула у сећање људи. За собом су оставила не малу пометњу у просуђивању онога што се збило и велику патњу код људи који су доживели тешку породичну жалост или су морали да напусте све што су поседовали.

Цркве имају задатак да делују према примеру доброг Самарјанина. Оне треба да олакшавају заједничке патње, да лече ране и да промовишу оно чишћење сећања из којег ће извирати искрено праштање и братска сарадња. Драго ми је што је већ предузет не мали број иницијативa у том смеру и надам се да ће се наставити са њиховим реализовањем, уз великодушни допринос свих, како на локалном нивоу у вашој земљи тако и на нивоу региона. Што се тиче Католичке Цркве, која је такође присутна у Србији и у суседним земљама, уверавам вас да она неће избегавати ову дужност и да неће умањити свој допринос.

4. Данас се Цркве суочавају са новим захтевима и изазовима који произилазе из незаустављивог преображаја европског континента. Хришћански идентитет Европе, у својим коренима обликован из две традиције, западне и источне, каткад се, изгледа, ставља под знак питања. Ово не може, а да нас не подстиче на то да тражимо и да унапређујемо сваки облик сарадње који би омогућио православнима и католицима да заједно пружају живо и убедљиво сведочанство о свом заједничком Предању. То сведочанство ће се показати делотворним не само у афирмисању јеванђелских вредности, као што су мир, достојанство личности, одбрана живота и правда у савременом друштву, него и у зближавању и у учвршћивању онога братства које треба да одликује црквене односе између католика и православних.

Ваша Црква се кроз векове, такође у не малим тешкоћама, залагала за ширење Јеванђеља у српском народу, доприносећи на тај начин уобличавању хришћанског идентитета Европе. Она је, верна апостолском Предању, истрајно благовестила Јеванђеље спасења и у српско друштво утиснула јак културни печат који се, између осталог, испољава у упечатљивој архитектури цркава и манастира. То наслеђе не припада само вама. Њиме се поносе и сви остали хришћани. Моја чежња и моја жеља јесте да Европа нађе прикладна средства за заштиту тог наслеђа где год је оно поникло и где год расте.

5. Предрага браћо, благодарим вам на вашој посети. Она је за мене знак да Дух Божји води Цркву ка обнови оног јединства свих ученика Христових за које се Он лично молио уочи Своје смрти. Молимо Господа да нам свима дарује снагу да наставимо овим путем са поверењем, стрпљењем и смелошћу. Молим вас да пренесете моје срдачне и братске поздраве Његовом Блаженству Патријарху Павлу и васцелој Вашој Цркви. Вас пак уверавам да се молим Господу да вас Он, Који води кораке наше, прати у овој вашој посети која рађа наду у раст наших узајамних веза.