Вести

Objavljeni komentar u politikinoj rubrici “ Među nama“ a odnosi se na članak Vladimira Arsenijevića: „Enjoy Sarajevo„, objavljen 11.04.2008.

piše Jovan Nenadov, 13.04.2008

+++

Sesti april 1941. godine je bio posledica 27. marta, dana politickog samoubistva srpskog naroda (Puc su izveli srpski oficiri, bombardovan je Beograd, nastavak je poznat). Sesti april 1992. godine je “zvanicni datum” pocetka bitke na jednom ratistu u Bosni i Hercegovini. Zajednicko im je samo datum i ne mogu se medjusobno uporedjivati.

Navodi autora clanka, da je u toku tri i po godine opsade Sarajeva poginulo “gotovo 15’000 ljudi” od “direktnih vojnih dejstava”, nisu tacni : brojka zavarava a precutkuju se da su Srbi bili zrtve i noza i malja – slucaj “Kazana” je poznat i procesuiran.

Prema podacima bosnjackog Istrazivacko dokumentacionog centra (IDC, www.idc.com.ba ), u Sarajevu je poginulo / ubijeno 13’247 a nestalo 764 osoba, od kojih je, ukupno, bilo 5’604 civila (3’899 Bosnjaka, 1’133 Srba, 439 Hrvata, 133 ostalih) i 8’407 vojnika (6’110 Armije BiH, 2’229 JNA-VRS, 68 ostalih). U Sarajevu je u to vreme zivelo 340’000 stanovnika, od kojih 45’000 vojnika Armije BiH (podatak sa sudjenja generalu Galicu u Haskom tribunalu).

Iz prednjeg se da zakljuciti:
Broj poginulih vojnika Armije BiH (6’110) je veci od broja poginulih / ubijenih civila svih etnickih pripadnosti (5’604), premda je civila bilo 6,5 puta vise od vojnika! To znaci da su granatirani prvenstveno vojni objekti ABiH, njih 220, a poginuli civili su bili tragicne zrtve pomesanosti vojske i civila po celom gradu.

Ni vojska ABiH nije sedela skrstenih ruku: poginulo je 2’229 vojnika JNA i Vojske Republike Srpske a stradalo je i 1’133 Srba civila. Broj poginulih bosnjackih civila je znatno veci (3’899), posto su navedeni vojni objekti bili smesteni u opstinama sa vecinskim bosnjackim stanovnistvom, koje su, uz to, mnogi Srbi pravovremeno napustili.

Ovo su cinjenice iz bosnjackih izvora, na koje sarajevski Srbi dodaju svoje podatke o broju srpskih zrtava. Crno-bela podela na agresore (Srbe) i zrtve (sve ostale) ne moze se dokazati. “Istina sada – mir zauvijek” je moto IDC-a, prihvatljiv za sve kojima je stalo do trazenja istine . G. Arsenijevicu i njegovim istomisljenicima vazniji su njihovi politički ciljevi.

Pully, 13.04.2008 Jovan Nenadov
Lozana, Svajcarska