Вести

U 18 časova uveče 29. marta 2008. godine u subotnje navečerje Krstopoklone nedelje, kada Crkva peva „Krstu Tvojemu poklanjamo se Vladiko, i Sveto Vaskrsenje Tvoje slavimo“, u parohijski dom Hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg banuli su predstavnici Crkvenog suda Eparhije žičke, radi sprovođenja za sada nedefinisane istrage.

Njihov dolazak nije bio najavljen kao dolazak istražitelja jednog suda. Arhijerejski namesnik trnavski, protojerej – stavrofor Radoslav Milinković, pozvao je sveštenstvo ovog čačanskog hrama na nekakav sastanak ne pominjući sudsku istragu.

Istraga i saslušanje sveštenstva trajalo je od 18. časova do duboko u noć, što bi narod rekao u nedoba. Kao da je neko, uoči nedelje u kojoj se pominje Stradanje Gospodnje, hteo da podseti pravoslavne vernike Čačka i okoline na zasedanja Sinedriona i noćno hapšenje i saslušanja Onoga Kome je krstopoklona nedelja posvećena.

Zato je Udruženje građana „Zakonopravilo“, zbog sebe i zbog javnosti grada Čačka i čitave Srbije, dužno da postavi nekoliko pitanja:

1. Zašto je Crkveni sud u Čačak došao nenajavljen, i to u noćni čas?

2. Zašto je time izazvano uznemirenje pravoslavnih vernika koji su se okupili u porti hrama Svetog Vaznesenja, plašeći se da se ne ponove nemili događaji od februara meseca 2008. godine?

3. Zašto su prvo saslušavani, doskora na pravdi Boga gonjeni, sveštenici Dragan Nikitović i Miroljub Jovanović, ljudi već ozbiljno narušenog zdravlja i duševno ozleđeni nedavnim događajima?

4. Zašto se unosi nemir u Čačak, koji se već smirio, zadovoljan odlukom svog sveštenstva da Svetu Liturgiju služi u skladu sa naredbom Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve od jeseni 2006. i proleća 2007. godine?

5. Zašto nekima postupci predstavnika Crkvenog pravosuđa Eparhije žičke liče na postupke srednjevekovnih inkvizitora (inače rimokatoličkih sveštenih lica) koji su takođe radili pod okriljem noći sprovodeći istrage nejasnih ciljeva, spremni na svaku vrstu pretnji i ucena da bi dostigli tobožnje priznanje okrivljenih?

6. Zašto se nekima čini da episkop žički G. Hrizostom u ime svog suda šalje pretorijance poput već izvikanog protođakona Radoša Mladenovića i pokušava da nas uveri kako arhipastirski žezal ne nosi kao znak ljubavi, nego velikoinkvizitorskog autoriteta?

7. Zašto nekima izgleda da u Eparhiji žičkoj podobni đakoni smenjuju sveštenike na mestima starešina hramova (slučaj u Guči u kojoj je poslušno – politički podobni mladi đakon već starešina crkve), postaju crkveni islednici, mali inkvizitori u ime Velikog inkvizitora (slučaj Mladenovića), a podobne monahinje naređuju sveštenicima da Liturgiju služe ne po Tipiku i odredbama Svetog Arhijerejskog Sabora SPC, nego po njihovoj volji i kapricu, čime pokazuju da sebe stavljaju iznad vrhovne crkvene zakonodavne vlasti – Svetog Arhijerejskog Sabora (monahinja Nauma u manastiru Uspenju pod Kablarom)?

Svako „zašto“ ima svoje „zato“. Pravoslavni hrišćani grada Čačka uprkos ovim „zašto“, hoće da veruju da je Crkveni sud Eparhije žičke ipak došao radi učvršćenja sloge, nedavno vaspostavljene dogovorom čačanskog sveštenstva da bogosluži jednoobrazno, u skladu sa odlukama Svetog Arhijerejskog Sabora SPC, važećim Tipikom i Služebnikom.

Ako je tako, onda Crkveni sud Eparhije žičke nije inkvizicija (a Pravoslavlje se nikad nije obrukalo inkvizicijom), nego bratska ispomoć za još prisniju slogu i zajedništvo sveštenstva i naroda Čačka i okoline. Ako je tako, u šta želimo da verujemo svim srcem, onda smo zahvalni našem episkopu g. Hrizostomu što o slozi i ljubavi svog klira i pastve neumorno brine, i o blagoobraznom crkvenom poretku se stara, poštujući odluke Svetog Arhijerejskog Sabora.

Ako je tako udruženje građana „Zakonopravilo“ će prvo pohitati da bratskoj slozi priloži svoju leptu u ime Hrista i Svetosavske harmonije. Želimo da verujemo da su noćni posetioci iz suda Eparhije žičke imali svetle dnevne namere, i da su s blagoslovom svog arhijereja došli u nedoba da nam donesu doba ljubavi i mira.

Ako nije tako, i ako gore navedena pitanja imaju drugačije, inkvizitorske odgovore „Zakonopravilo“ neće ćutati. Govorenje istine i borba za istinu je najmanje što možemo da uradimo.
I uradićemo, dajući, ako BOG blagoslovi, sve od sebe.

IOUG „ZAKONOPRAVILO“ ČAČAK