Вести

BEOGRADve više spekulacija o eventualnom izboru poglavara Srpske pravoslavne crkve. Pitanje eventualne promene na čelu SPC ostaće otvorene do samog početka Sabora 14. maja jer se može desiti da na zasedanju neko od vladika zatraži da najviše crkveno telo raspravlja o ovom pitanju.

***

Mnogo pretendenata u borbi za patrijaršijski presto

– Sve je izvesnije da Sveti arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve na redovnom zasedanju, koje počinje 14. maja, ipak neće birati novog patrijarha, potvrđeno je Glasu javnosti u beogradskoj Patrijaršiji.

Iako je do početka zasedanja ostalo više od mesec dana, dobro upućeni sagovornici Glasa javnosti tvrde da su male šanse da se Sabor pretvori u izborno zasedanje na kojem će za života patrijarha Pavla biti izabran njegov naslednik.

Ipak, spekulacije u javnosti otišle su prilično daleko. Naime, sve je više priča da je u toku otvorena borba za patrijarhov tron i da u toj borbi ima više zainteresovanih aktera. Glasine kažu da su, s jedne strane, mitropolit Amfilohije sa svojim pristalicama i vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije sa jakim „bosanskim lobijem“ ili kandidatom koga oni podrže.

Mitropolit Amfilohije je sigurno jedan od najozbiljnijih pretendenata na patrijaršijski presto (bio je kandidat i kada je patrijarh Pavle izabran) i široj javnosti nije poznato da li i kako njegovi protivnici mogu da ga iskompromituju i udalje iz trke.

NEĆE BITI PODELE EPARHIJA

Sabor SPC, podsetimo, ima ukupno 46 članova. Sačinjavaju ga patrijarh, četiri mitropolita, 32 episkopa, pet vikarnih (pomoćnika) episkopa, kao i četvorica vladika autonomne Ohridske arhiepiskopije. Gotovo je sigurno da na majskom zasedanju „crkvene skupštine“ neće biti arondacija (podela) eparhija, jer nema upražnjenih eparhija. Sveti arhijerejski Sinod („crkvena vlada“) dobiće dva nova člana jer vladikama bihaćko-petrovačkom Hrizostomu i mileševskom Filaretu ističe redovni, dvogodišnji mandat. U Sinodu će ostati patrijarh Pavle, koji je po funkciji stalni član i predsedava Sinodom, kao i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i episkop žički Hrizostom, koji su i crkvenom izvršnom telu od maja prošle godine. Sinodom će u odsustvu patrijarha, kao i do sada, predsedavati mitropolit Amfilohije, najstariji član po funkciji, koji će da obavlja tekuće poslove sa ostalim članovima Sinoda.

S druge strane, protivnici vladike Vasilija kažu da je on već previše iskompromitovan objavljivanjem njegovog doušničkog kartona u knjizi Ivana Bešlića „Čuvari Jugoslavije – suradnici UDBA u Bosni i Hercegovini“. Prema tvrdnji priređivača knjige, episkop Vasilije (Kačavenda) je još 1960. godine zavrbovan za UDBA pod špijunskim pseudonimom „Pablo“. Zavrbovan je na osnovu „kompromitujućeg materijala“, a ocenjen je kao pouzdan saradnik.

Sukobi u crkvi

U poslednje vreme sve veće šanse daju se i vladiki raško-prizrenskom Artemiju, koga bi, navodno, podržala grupa episkopa okupljena oko vladike Vasilija ako on odustane. Vladika Artemije se u više navrata oštro sukobio sa mitropolitom Amfilohijem i još nekoliko vladika u Sinodu i oni koja ga podržavaju smatraju ga za beskompromisnog i pravdoljubivog borca.

Jedno od imena koje se spominjalo, ali za kojeg se smatra da nema nikakve šanse je i najstariji mitropolit po posvećenju, prvojerarh zagrebačko-ljubljanski Jovan. Ipak, njemu u prilog ne idu godine i bolest. NJegovi protivnici tvrde da je svojevremeno, poput vladike mileševskog Filareta, podržao Slobodana Miloševića i da je i to jedan od razloga što, ipak, ne slovi za favorita.

Kada je reč o vladikama koji možda mogu da se nadaju da će ući u uži krug kandidata za eventualni izbor patrijarha, onda pre svega treba imati u vidu nekoga od starijih episkopa (i po godinama i po posvećenju) kao što su mitropoliti srednjozapadnoamerički Hristofor i dabrobosanski Nikolaj, vladike šabački Lavrentije, niški Irinej, sremski Vasilije, banjalučki Jefrem, budimski Lukijan, kanadski Georgije, banatski Nikanor, za Ameriku i Kanadu mitropolije novogračaničke Longin, istočnoamerički Mitrofan, žički Hrizostom, bački Irinej, britansko-skandinavski Dositej, umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Atanasije, bihaćko-petrovački Hrizostom, osječko-poljski i baranjski Lukijan, srednjoevropski Konstantin, zapadnoevropski Luka, timočki Justin, šumadijski Jovan, slavonski Sava, braničevski Ignjatije, dalmatinski Fotije, budimljansko-nikšićki Joanikije…

Episkopi vranjski Pahomije i mileševski Filaret nisu popularni u srpskoj javnosti i gotovo su bez ikakvih šansi. Ostali episkopi su mlađi i po godinama i po episkopskom stažu, a vikarni episkopi ne mogu biti birani tako da oni neće biti u prilici da se bore za prvojerarha srpske crkve.

Čeka se patrijarhova odluka

– U Saboru ima bar dvadesetak episkopa koji, makar i potajno, gaje nadu da bi mogli biti na čelu crkve. Naravno, neko je s većim, neko s manjim šansama. Očigledno je da se stvara kampanja za izbor novog patrijarha. U toj kampanji su prepoznatljivi akteri, oni koji bi mogli biti prozvati, a nisu! Poznato je da je jedan sada penzionisani vladika išao kod pojedinih „svojih simpatizera“ i pravio selekciju „ko bi mogao biti kandidat, a ko“. Tu se nije štedelo u blaćenju, pa su neke okarakterisali kao „nazadnjake“, druge kao ženskaroše, pa su im usput dodali i poneko dete?! Pa onda „bosanski klan“, pa „kontroverzni vladika“, a samo se o pojedinim ćuti. To je prepoznatljiv scenario! Naravno, do Sabora još ima vremena i videćemo kako će stvari ići – ističe za Glas javnosti jedan od episkopa SPC.

Ipak, kakve god bile spekulacije, pitanje eventualnog izbora novog patrijarha ostaće potpuno otvoreno do samog početka Sabora.

Da li će „koplja lomiti“ oko izbora 45. naslednika Svetog Save umnogome će zavisiti i od zdravstvenog stanja NJegove svetosti patrijarha Pavla, koji je, podsetimo, na lečenju na Vojnomedicinskoj akademiji od sredine novembra prošle godine, ali i od njegove eventualne odluke da se sam povuče sa patrijaršijskog trona. Patrijarh može sve da iznenadi i odluči da se penzioniše, pa bi se u tom slučaju pristupilo izboru novog patrijarha.

Takođe, Sabor može, kao što je Glas javnosti pisao 21. marta, da pokrene pitanje razrešenja i izbora novog patrijarha i na samom zasedanju. Arhijereji mogu tražiti da potvrdu sa VMA da patrijarh Pavle „nije u stanju da upravlja Crkvom“, pa bi se, ako je dobiju, pristupilo izboru novog patrijarha, što ne bi bio presedan u našoj Crkvi, jer je upravo patrijarh Pavle izabran za novog poglavara za života prethodnog poglavara Germana.

Treća mogućnost je da se zadrži status kvo, odnosno da patrijarh ostane na čelu Crkve, a da Sinod obavlja tekuće poslove ili možda preuzme poslove patrijarha.

Autor: Petar Pašić

Izvor: GLAS -JAVNOSTI; 04.04.2008

+++ 

Redakcijski komentar

Da li je moguće da je kolega novinar Petar Pašić toliko loše informisan kada se radi o „liku i delu“ NOVOTARCA mitropolita Amfilohija (Radovića) i zdravstevnom stanju Patrijarha Pavla. S druge strane, fascinira veoma dobro informisanost kad se radi o liku i delu vladike Vasilija (Kačavende).

Naše glasine govore da iza ovakvih i sličnih članaka, kao recimo u TABLOIDU stoje episkopi NOVOTARCI u Srspkoj pravoslavnoj crkvi. Oni (novotarci episkopi u SPC-u) idu toliko daleko da čak i u muslimanskim medijima u BiH dostavljaju navodni „kompromitujući“ materijal izvađen iz plitko sakrivenih nalazišta svežeg naftalina. U crkvenim krugovima se dobro zna ko je maher u medijskim podmetanjima, lažiranjima i sitnim politikantskim smicalicama.

U tekstu se špekuliše od mogućnosti da se patrijarh SAM (?) penzioniše pa do traženja već viđene potvrde od VMA da patrijarh „nije u stanju da upravlja Crkvom“, .

Ako se zna da je patrijarh još uvek (hvala Dragom Bogu) živ zahvaljujući medicinskim aparatima na kojima je priključen onda su bilo kakva iznenađenja u stilu „…Patrijarh može sve da iznenadi i odluči..“ smešna i žalosna.
S.Marjanović