Вести

Slapovi modernizma sa svih strana navaljuju na Stub i Tvrđu Istine. Zbunili su mnoge zvanične nosioce crkvene mudrosti. I oni se metu u srcima svojim.

+++

U opasnosti smo da se prekinu neke arterije koje nas vezuju sa Apostolskim i Svetootačkim dobom. Sve se manje molitveno osluškuje šta nama u crkvoborskom dvadesetom veku govori Duh Sveti kroz Svete Oce. Sve se više protivimo Duhu Svetom i klanjamo duhu svom mizernom, mi idolopoklonici. Sve je manje straha Božjeg u nama, i zato sve manje mudrosti. Strah Božji je otac mudrosti, — to je bogootkrivena starozavetna istina, i hristootkrivena novozavetna istina.

Mnogi su od nas proterali strah Božji iz sebe, a hvale se mudrošću. No takva mudrost — ludost je pred Bogom. Bez straha, bez molitvenog trepeta rešavaju se crkveni problemi. Pod pritiskom, laskavim ili grubim pritiskom modernih vancrkvenih sila mnogi crkveni prestavnici ropski služe trulim bogovima našega doba.

Razjedinjeni više hotimično nego nehotimično mi nervozno hitamo kroz prašumu sadašnjice u neizvesnost budućnosti. Predstavnici pojedinih autokefalnih pravoslavnih Crkava nadmeću se smelo u opasnim novačenjima.

Zaboravlja se na svetu sabornost kao na merilo naše sadašnje delatnosti, kao na čuvara naše crkvene svetosti. Zato se nedavno u Pravoslavlju desio molitveni raskol: Grčka Crkva uvela je novi kalendar, dok su ostale Crkve ostale pri starom. Molitvena sabornost je narušena; ne slivaju se više istovremeno sve pravoslavne duše u jednu molitvu, ne istupaju više zajednički pred lice Gospoda slave; najsigurnije pravoslavno oružje prelomljeno je, čime ćemo od sada istupati protiv zajedničkog neprijatelja, čime ako ne sabornom molitvom?

O krotko Pravoslavlje, zašto te tako ruže, ne zato li što se duša tvoja zove —smirenost?

O. Justin (Popović), 1924. god.