logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет    Аутор: новинарство    892 пута прочитано    Датум: 31.03.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Vili VimerPismo koje je početkom maja 2000. Vili Vimer, tada potpredsednik Parlamentarne skupštine OEBS, uputio nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu, danas, nakon samoproglašenja nezavisnosti Kosova i priznanja te nezavisnosti od ključnih zemalja Zapada, dok se Srbiji i dalje nude nejasne “evropske perspektive”, izgleda gotovo proročki.

+++

Američka strana, napisao je Vimer, “svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa i ukine međunarodni pravni poredak nastao u prošlom veku kao rezultat Drugog svetskog rata. Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti.”

Gospodin Vimer, ekspert za bezbednost i poslanik Bundestaga vladajuće CDU (Demohrišćanske stranke Nemačke) od 1976. godine, u razgovoru za “Novosti” ističe:

- Time što su SAD i pojedine članice EU priznale Kosovo nije dobijeno ništa osim novog “severnog Kipra”. U ovom slučaju mnogo toga građeno je na političkom živom pesku i, pravno gledano, nezavisno Kosovo je mrtvorođenče.

* Kako će se priznavanje Kosova odraziti na stabilnost Evrope?
- Zanimljivo je da se baš u bivšem finskom predsedniku Ahtisariju našao neko ko će dovesti do apsurda Završni dokument iz Helsinkija. Upravo tom dokumentu i međunarodnom pravu Evropa može da zahvali što od 1945. godine nije vodila rat. Centralna tačka ovog dokumenta je zaštita teritorijalnog integriteta. Pravo na samoopredeljenje, svakako na jednom veoma visokom nivou, podređeno je toj zaštiti teritorijalnog integriteta.
Sa tim se može živeti, kao što potvrđuju primeri Južnog Tirola, Nemačke i Belgije, finskih Olandskih ostrva, nastanjenih švedskim stanovništvom… Sada je to pravo na samoopredeljenje nadređeno svemu ostalom, pa je ono postalo – kao što potvrđuju primeri širom zemaljske kugle, od Tibeta, preko Tajvana, do Kavkaza, Indonezije, Afrike i Bolivije – stravično “oružje” u službi sprovođenja vlastitih interesa.

* Da li vas iznenađuje što je jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova priznao relativno mali broj zemalja? Ili se to i moglo očekivati?
- To se znalo unapred, budući da su pre mogućeg glasanja u Savetu bezbednosti UN zainteresovane strane putovale širom planete. Bilo je savršeno jasno da su nestalne članice Saveta u većini protiv nezavisnosti Kosova. Treba samo pogledati granice koje su po geografskoj karti iscrtale kolonijalne sile pa će biti jasno otkud to odbijanje. Tu se ništa nije promenilo, mada je, nema sumnje, na ovu ili onu državu vršen pritisak.

* “Grešku” generala Ajzenhauera, iz doba Drugog svetskog rata, zbog koje američki vojnici nisu stacionirani na našem prostoru, pokušao je da ispravi, kako ste konstatovali, rat protiv SRJ. Koji bi mogao da bude sledeći korak u konačnom ispravljanju te “greške”?
- Američke diplomate poslednjih dana vrlo jasno su isticale da, kad je Rusija u pitanju, ponovo razmišljaju u kategorijama iz Drugog svetskog rata. Namera je da se Rusija istisne sa Balkana što je dalje moguće, a ukoliko se u tome ne uspe, onda će se, prema mom viđenju stvari, izaći iz okvira sadašnjeg rešenja za Kosovo, u nameri da se jednim drugačijim oblikom Albanije (velikom Albanijom?) stvori jači mehanizam sile na jadranskoj obali. Biće, dabome, teško izvodljivo u tu svrhu još jednom upotrebiti “maglu” koja se zove “humanitarna intervencija”.

* Kako vidite budućnost Srbije, da li će ona biti ostavljena izvan evropskih razvojnih tokova? Da li je to, zbog njenog geopolitičkog položaja, uopšte moguće?
- Nekadašnji kancelar Nemačke dr Helmut Kol do kraja svog mandata, a i potom, uvek je pred očima imao jedan cilj: da otvori novo poglavlje u knjizi istorije i kad su odnosi Nemačke i Srbije u pitanju, pošto je to uspešno učinio u odnosu prema ruskom narodu. Iako se ostali manje trude nego što je to Kol činio, Nemačka – za razliku od Austrije – to pitanje neće ignorisati. To za nas znači da Srbiju moramo posmatrati takvu kakva jeste, što znači i njenu ulogu u Evropi, koja se podrazumeva.

* Da li je vojno prisustvo SAD na ovom prostoru u funkciji trajnog onemogućavanja jačanja Srbije, kako ste pre osam godina izvestili nemačkog kancelara Šredera?
- Američko prisustvo u regionu ima globalnostrategijski značaj. U jednom osetljivom području ciljano su stvarani takvi odnosi koji su i jedan “Bondstil” učinili mogućim. To je mnogo više povezano sa kontrolom puteva iz regiona ka Kaspijskom i Crnom moru nego sa lokalnim stvarima. Sagovornici iz regiona uvek su mi potvrđivali da razvoj Kosova ima naročitu ulogu, pored ostalog, u konfliktu između Izraela i Palestine. U tom smislu, mnogo je toga što ukazuje na zainteresovanost SAD za albansko-muslimanska područja.
Teško je reći kakav će u takvim okolnostima biti položaj Srbije u skoroj budućnosti, jer su u igru uključeni mnogi faktori. Najgore bi bilo kada bi se, u teškom položaju u kome se nalazi, Srbija i na unutrašnjem planu politički rasparčala.

* Mislite li da je Srbija u prilici da bira između Rusije i Zapada ili treba da bude “tampon zona”?
- Niko ne može u ime svoje zemlje da preuzme na sebe takav izbor a da ne pretrpi teške posledice. Samit NATO ove nedelje u Bukureštu pokazaće da li Rusija i ubuduće treba da bude istiskivana iz Evrope. Pri tome bi svako u Evropi morao da razmišlja o tome da će Rusija postojati i kad o NATO više niko ne bude govorio.

* Smatrate li i danas da se, kako ste pre osam godina konstatovali, “širenjem NATO, između Baltičkog mora i Anadolije, obnavlja teritorijalna slika iz vremena kad je Rimsko carstvo bilo na vrhuncu svoje moći”?
- I u Bukureštu će se raditi na tome, a i budući prijem Ukrajine i Gruzije u NATO, kome se ove nedelje utire put, upotpuniće takvu sliku.

* Vidite li kraj težnjama SAD da svet prekroje po vlastitim interesima?
- Čerčil bi rekao da “voli Amerikance, ali da do Jenkija baš mnogo ne drži”. Dobro se sećam vremena kad se govorilo o “zajednici vrednosti” na Zapadu i pri tome mislilo na SAD i Evropu, zajedno. A danas? Helmut Kol se sa svojih putovanja iz Amerike svaki put vraćao sve zabrinutiji. U Vašingtonu je čuo da je “hladni rat završen i dobijen”. Kol je govorio da se “sa Rusijom i Rusima ne može tako”. To je i dalje džinovski problem, a tu je sada i Kina, u slučaju potrebe i Indija. Postoje, naime, ljudi kojima bi milija bila Kina rasparčana na sedam delova nego onakva kakva je danas.

* Kako danas gledate na svoje pismo upozorenja, crne vizije se ostvaruju…
- Želeo bih da je bilo drugačije. Postoji kod nas u Nemačkoj priča o tome zašto se šta događalo. Da li je uteha u činjenici da svako drvo ne raste u nebo, ne znam.

EULEKS BEZ OSNOVE
* Može li Srbija da se nada članstvu u EU i NATO?
- Pretpostavke za to mora da stvori EU. Podvlačim ovu rečenicu. Upravo s tim u vezi, međutim, imam najveće sumnje. Misija Euleks za Kosovo jasno stavlja do znanja da EU u svom delovanju takođe više ne stoji na jasnim pravnim osnovama.

VIMEROVO PISMO NEMAČKOM KANCELARU GERHARDU ŠREDERU IZ APRILA 2000. GODINE
NAMERA DA SE TRAJNO ISKLJUČI SRBIJA

U pismu nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu, nakon konferencije posvećene Balkanu i proširenju NATO, koju su krajem aprila 2000. godine u Bratislavi organizovali Stejt department i američki Enterprajz institut, Vili Vimer, tadašnji potpredsednik Parlamentarne skupštine OEBS (pre toga državni sekretar u nemačkom ministarstvu odbrane), između ostalog je napisao:

“1. Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država što je moguće brže izvrši međunarodno priznavanje nezavisne države Kosovo.

2. Organizatori su izjavili da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan završnog dokumenta iz Helsinkija.

3. Evropski pravni poredak predstavlja smetnju za sprovođenje planova
NATO. U tom smislu, znatno je pogodniji američki pravni poredak za primenu i u Evropi.

4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945.

5. Evropski saveznici su učestvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi de fakto prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja “Koncepta nove strategije” Alijanse u aprilu 1999. godine, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili KEBS.

6. Ne umanjujući važnost naknadne legalističke interpretacije Evropljana da je, naime, kod širenja zadataka NATO preko granica zakonski dogovorenog područja u ratu protiv Jugoslavije bila reč samo o izuzetku, ipak je jasno da je u pitanju presedan na koji se u svako doba svako može pozvati, i tako će mnogi ubuduće i da postupaju.

7. Valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije kakva je postojala u vreme Rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.

8. Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.

9. Severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sankt Peterburga Baltičkom moru.

10. U svakom procesu pravu naroda na samoopredeljenje treba dati prednost nad svim drugim odredbama ili pravilima međunarodnog prava.

11. Tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna prava, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava – nije osporavana.
…Američka strana, izgleda, svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa i ukine međunarodni pravni poredak koji je nastao kao rezultat Drugog svetskog rata u prošlom veku. Sila ima da stoji iznad prava. Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti. Kada je sličnu sudbinu doživelo Društvo naroda, Drugi svetski rat nije više bio daleko. Način razmišljanja koji vodi računa samo o sopstvenim interesima može da se nazove samo totalitarnim.”

Ovako je Vili Vimer pre osam godina upozorio svog kancelara nakon skupa kojem su prisustvovali i Danijel Frid (tada američki ambasador u Poljskoj, a danas pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska pitanja), Brjus Džekson (tada predsednik američkog NATO komiteta, a danas spoljnopolitički savetnik predsedničkog kandidata Mekejna), Kameron Manter (danas američki ambasador u Beogradu, a tada direktor Centra za centralnu i istočnu Evropu pri Savetu za nacionalnu bezbednost), Dimitrij Rupel (ministar spoljnih poslova Slovenije), Muhamed Šaćirbej (tada ambasador BiH u UN)…

Ivana STANOJEVIĆ, 30.03.2008 19:48;  VEČERNJE NOVOSTI





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo