Вести

Predsedniku Redovne godišnje skupštine CŠO „Sveti Velikomučenik Georgije“ Kabramata; 2. mart 2008

Đorđe Grubišić

+++

Poštovani gospodine predsedniče, i članovi CŠO,

Vrlo sam razočaran kao vernik i dugogodišnji član CŠO, kako se sprovodi nasilje i separatizam u ovoj našoj CŠO, gde se isteravaju i najtežim kaznama kažnjavaju iskreni i dostojni dugogodišnji članovi, zadužbinari i dobrotvori, koji se ne slažu sa mišljenjem nadležnih. Mislim da je najteža kazna izbaciti iz vere onoga koji ima suprotno mišljenje od bilo koga drugoga člana, a što je i protivno osnovnim demokratskim principima.

Osećam u duši da nikada nisam bio separatista i uvek sam se borio protiv toga. Da smo mi svetosavci isti Srbi, bili iz Like, Dalmacije, Srbije, Crne Gore ili Bosne. I naši vekovni neprijatelji nikada nisu pitali odakle smo, nego su nas klali samo zato što se krstimo krstom sa tri prsta.

Bilo je na mene nasrtanja u Mnastiru Kalenić od strane pojedinih članova iz naše CŠO koji su pokušavali da se sa mnom i fizički obračunaju, navodno zbog toga što nisam dozvolio da deca iz folklora Srpske Narodne Odbrane dođu na festival, što je bilo sasvim suprotno. Ja sam ih lično i doveo. To je znak da se protiv pojedinaca vrši kao priprema za izbacivanje velika i lažna propaganda.

Zbog nasilja i svega što se događa u našoj CŠO ja ovime podnosim neopozivu ostavku na članstvo, a u znak solidarnosti sa onim članovima koji su bespravno i bez razloga isključeni odnosno protivustavno i jednostavno na silu isterani iz članstva.

Sa verom u Boga i Svetoga Savu,

Đorđe Grubišić

+++ 

Dodatak

Pošto sam dobio poziv za skupštinu, otišao sam sa ovim pismom i sa namerom da ga predam predsedniku skupštine. Na ulazu gde je bila „kontrola“, ispostavilo se da moga imena nema na spisku punopravnih članova.

Pitao sam, kako je to moguće, kad sam dobio poziv? Tražili su da sačekam napolju dok ne reše „šta će sa mnom“. Onda sam bez obzira na ovo, ušao u kancelariju i tražio od blagajnika da mi objasni zašto danas nisam na listi punopravnih članova? Izvadio je iz kase i pokazao mi je neki akt, koga nisam ni čitao, pitajući me da li sam 29. decembra bio u Manastiru u Kanberi?

Odgovorio sam da sam imao nameru da idem ali da sam bio sprečen privatnim razlogom. Posle toga su rekli da mogu da prisustvujem, i dali su mi rukom napisan redni broj 109 sa kojim sam prisustvovao do izbora predsedavajućeg skupštine. Tada sam lično predao ovo (gornje) pismo predsednku skupštine sa ostavkom na člansvo i ovim rednim brojem i napustio skupštinu.

Koliko sam saznao, moje pismo sa ostavkom nije čitano. Ovo je razlog kojim se obraćam Vašem portalu sa molbom da ga u celini bez skraćivanja objavite.

S poštovanjem
Đorđe Grubišić, Sidnej

U Sidneju 27. marta 2008