Вести

Драга браћо Срби и сестре Српкиње, борци и поштоваоци неумрлог Вожда Драже Михаиловића,

Др. Десанка Крстић, 22.03.2008

+++

Дозволите да вас све поздравим, као ћерка једног од ваших сабораца и као уредник српских Новина, у ова врло тешка времена за све нас: и српски народ и државу и цркву и нас Србе у расејању а посебно наш страдални српски народ на Косову, и пожелим срећан рад вашег конгреса. Волела бих да могу да вас поздравим у срећнијим околностима. Постоје ли срећније околности за нас Србе.? “Крст носити нама је суђено“.

Не знам да ли је помрачење свих моралних вредности и норми било злослутније и теже погађало српски народ но што погађа данас.Сведоци смо бесомучне и бестидне медијске капмање против српског народа која несмањеном жестином траје неколико година а којом је српски народ проглашен за космичко зло које не заслужује да постоји на овој планети. Зло врхуни у нелегалном проглашењу лажне државе Косово у самом срцу српске отаџбине,српске духовне баштине, неотуђивом наслеђу наших предака, наслеђу које је на небу стечено јер се на Косову пострадалао за небеско а не зa земаљско.

Срушен је међународни правни поредак јер су Истина и Правда постале мислене именице и имагинарне јединице које су за моћнике изгубиле значење и смисао.Има ли истинитије мисли од оне коју је за такве изрекао Његош:

“Коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом.“

Наши назови “савезници“ у оба рата поново су потврдили издају у оба рата: у првом су жртвовали Србију и српски народ за државу са нашим непријтељима, “државу без Христовог благослова, слободу без радости, рат без борбе, пропаст без славе, страдање без примера.Југославија је значила пркос Христу, пркос Св. Сави , пркос Српству, пркос српској прошлост, пркос народном поштењу, народној мудрости“, како каже владика Николај. У другом рату жртвују Равногорски покрет и нашег неумрлог вођу Дражу Михајловића за једног терористу белосветске интернационале. Историја се понавља а ми Срби у нашој, вероватно наивности, не можемо да учимо из искуства.

Али, у таквој ситуацији, кад моћници воде једну геноцидну политику према српском народу и кад смо биолошки угрожени, уместо да збијемо своје редове, да сагледамо шта је наш национални интерес и да се узајамно помажемо и боримо против заједничког непријатеља, дошли смо у ситуацију да морамо да се више пазимо од свога него од туђега. И, што би опет рекао Његош:

“не бојим се кота вражијега па да га је к’о на гори листа, но се бојим јада домаћега.“

И, сада, када нам та Европа чупа срце, затире памћење, убија постојање, не дозвољава да постојимо као национална држава, још увек има Срба који још хоће баш у ту и такву Европу и европску интеграцију. Има ли у томе логике или су то самоубилачке или убилачке тенденције наших квази интелектуалаца?!. Председник Тадић, упорно хоће баш у ту Европу али зато непрестано наглашава да Косово неће бранити војнички, и, демагошки, грлато у предизборној кампањи убеђује бираче да ће да се бори за Косово и да не дозвољава да Руси буду већи Срби од њега.?!

Али крије од српског народа да та Европа нас неће. На једном саветовању моћника речено је да: “Србија (вероветно због обезбеђивања несметанoг војног присуства С.А.Д) трајно мора да буде искључена из европскох развоја“.Има ли такво лицемерје неке границе?! Има ли стида у таквој демагогији?!

Али, као што рекох, није нам угрожена само држава.!Угрожена нам је вера!Угрожена је црква! Угожено је Православље! Угрожено је Светосавље и оно што нам је Св. Сава оставио у наслеђе. Дакле све оно што нас је као народ одржавало у животу, да постојим као биће Божије, да постојимо као народ Божији.

Сада се Светосавље нагрђује новотаријама.“Узрок сваког новотарења у Традицији наше цркве је недостатак побожности и неверовање“ “Св. Јефрем Сиријски је ово сажето оценио: “Арогантност која не може да трпи ишта што је древно натерује људе да измишљају новотарије“ Потписује се споразум у Равени о јединству католика и Православних са папиним приматом. Пропагира се екуменизам, оно што је о Јустин назвао “свејерес“.

Умањује се или се потпуно игнорише страдање за православну веру. Јасеновачки новомученици су давно избачени из каледнара. Објаснили су нам да је то “штампарска грешка“ у календару коју су направили радници у штампарији. Али, такви “штампарских грешака“ има мало повише. Један владика је изјавио да је у Јасеновцу страдало 80 хиљада Срба. Па опет испаде “штампарска грешка“ оних на интернету која се убрзо “поправи“. Тако је 2007 године у Београду са благословом “новотарца“ владике Јована шумадијског изишла књига “Српски Светачник“ од Невена Плећевића где каже да је у Јасеновцу “пострадало више од седам хиљада православних Срба“.Ту “штампарску грешку“ више и не исправљју.

И опет се ми Срби удварамо нашим вековним непријатељима. И не само непријатељима! Удаварамо се онима које је о. Јустин назвао “јереттичка црква“ . Они је сад крсте као “сестринска црква“. Није ли црква опасно закорачила у јерес.? А, “слепац слепца ако води, обадва ће у јаму пасти“, речено је. Прогоне се истински Светосавци и православци. Рекламирају се “језуити“, “новотарци“, екуменисти..
Оно што нама Србима улива наду да Светосавље још живи је светла тачка наше истинске вере, горостасни лик истинског светосавца, пастира који своје стадо сабира и чува, који непоколeбиво и харбро исповеда веру о. Јустина, веру владике Николаја, веру Светог Саве, веру Православну, то је наш омиљени владика Артемије коме непрестано прете и покушавају да подрију његов ауторитет.. И, како песник Шошкић за њега каже:

“У времену неизвесном, кад се Српство обесправи,
Ти са крстом и на крсту поста Христов војник прави.
Ти на крсту разапет си, то је знано ништа ново
Брани брате Христоносни, Метохију и Косово.“

Али, “ Све што се тамо збива и овде се прелива“, рече један диван песник наше емиграције г.Драган Рајковић. И нас овде прогоне. Прогоне најбоље међу вама. Оне који су цркве градили и себе у њих уграђивали. Оне који имају храбрости да за истину страдају. Оне који су показали да као људи стоје и умиру усправно. Владика Николаја каже: “У лов се не иде на пудлице. Гром удара у високе борове“. Прогоне вас –“новотарци“ који своју заклетву на хиротонији изневерише где између осталог каже да “ће у свему Црквеном следити и свагда се повиновати светом Сабору Архијерејском, који се , као у сва времена, сваке године састаје.“ Заклетву дату Господу, не вама.! Кад изневерише Господа коме служе, како вас неће изневерити? Како вас неће прогонити? Зар није била одлука сабора да се Литургија врши по устаљеном предању цркве док комисија за то одређена не преиспита све и донесе коначну одлуку?

Зар није мото ваше борбе увек био крст и слобода? Зар вас упорна и истрајна борба за те вечне идеале крста и слободе није расејала по целом свету, на свим континентима, па и на пети континент? Ми не живимо за данас, ни за сутра. Ми живимо за вечност и “не бој се ода шта што ћеш пострадати“, храбри нас Господ јер он пострада невин за нас.Не треба да да гајимо илузије да ћемо на том путу увек имати “већину“. Није ли ту “мањину“ сам Господ охрабрио:“Не бој се мало стадо“. Св. Василије Велики је рекао.“Један човек у ИСТИНИ је већина“. Да ли ћемо на том путу имати слабих, они који не могаше да издрже? Увек је таквих било и биће! И то је једна истина стара колико и човечанство.

Није ли нас на путу истине и одбране светосавља бодрио о. Јустин:

 “Светосавско свештенство не сме се повести за ниским нагонима, него високо држати заставу светосавског идеализма, ако чак и многи свештеници, и многи епископи изневере Светосавље, па ти останеш сам на светосавском путу, и онда се не бој, него чврсто држи Светосавску заставу до краја и непоколебљиво веруј; Светосавска застава ће у српском народу увек наћи свог неусташивог заставника можда у неком простом сељаку или одушевљеном монаху“

Ето, хтедох са вама да поделим наше заједничке муке на крстоносном путу борбе за истину, крст и слободу. Још једанпут желим вам срећан рад вашег конгреса.

Др. Десанка Крстић