Вести

Srpski plivač Milorad Čavić je na Prvenstvu Evrope osvojio prvo mesto i oborio evropski rekord na 50m u disciplini delfin, ali mu je zabranjeno dalje takmičenje u ostalim kategorijama.

Borka Tomić, 23.03.2008

+++

Prvo mesto, oboren rekord i medalja su svakako činjenice, a kasnija suspenzija je okolnost, koja u određenom trenutku može da deluje otežavajuće, ali je zapravo fantastičan PR udarac ne samo za Čavića, već i za celu Srbiju koja se na ovom polju sve češće pojavljuje kao pozitivna studija slučaja.

Miloradu Čaviću je zabranjeno da se dalje takmiči, jer je na postolju prilikom dobijanja ovog odličja nosio majicu sa natpisom KOSOVO JE SRBIJA. Organizatori su ga kaznili, jer su to protumačili kao politički stav koji je izražen na sportskom takmičenju i odlučili da strogo reaguju tek nakon dodele medalje. Da li je to bilo namerno ili slučajno, ostajemo u dilemi, tek niko Čavića nije upozorio da se ovako nešto može desiti, niti pokušao da ga u nošenju majice spreči. Time je Čaviću učinio uslugu, jer je ovaj fantastičan momak iz Srbje uspeo da podseti čitavu svetsku javnost čije je Kosovo.

U Holandiji je jasno da ne sme da se krši zakon u sportu i zato je Čavić kažnjen. Međunarodno pravo sme da se krši i zato je Holandija priznala jednostranu nezavisnost Kosova. Postavlja se pitanje: Da li se nepoštovanje osnovnih principa međunarodnog prava u Holandiji može kompenzovati revnostnim sprovođenjem zakona u sportu? Po svemu sudeći ne može.

Da li zabrana daljeg takmičenja od strane organizatora menja činjenicu da je Čavić najbolji plivač? Da li priznavanje Kosova od strane najmoćnijih zemalja sveta menja činjenicu da je Kosovo deo Srbije? Po svemu sudeći ne.

Bez obzira što nije nastavio da se takmiči, Čavić je pokazao da je najbolji plivač i evropski rekorder u kategoriji u kojoj se borio i ova činjenica će ući u istoriju.

Uprkos OKOLNOSTIMA u kojima je Kosovo donelo nekakvu deklaraciju i bez obzira ko je i na koji način ovaj nelegalan i nelegitiman čin priznao i tim u njemu saučestvovao, zahvaljujući hiljadugodišnjoj istoriji i kulturi ČINJENICA je da Kosovo jeste Srbija.

Oni koji su nam na ovom sportskom događaju održali lekciju iz prava i demokratije pritom su reagovali krajnje politički, jer kakav je, ako ne politički – čin suspenzije takmičara zbog nošenja natpisa koji je činjenica? Izražavanje najobičnijeg činjeničnog stanja u demokratskoj zemlji u kojoj se sportsko takmičenje održava očigledno nije poželjno i to je Čavić osetio. S druge strane, zar ne bi i nepoštovanje zakona i međunarodnog prava u istoj zemlji trebalo da bude bar za nijansu nepoželjnije, a ne popularna demokratska mera koju svi prećutno prihvatamo i one koji se usude da na to javno ukažu kažnjavamo?

Kada se kršenje međunarodnog prava kazni proporcionalno trenutnom kršenju sportskih pravila ili kada se bar zaustavi, mi ćemo verovati u iskrene namere demokratskih zemalja uključujući i Holandiju. U međuvremenu nam oprostite ako naši sportisti iskoriste poneku šansu da ukažu na činjenice (nesportskog karaktera) koje pojedine moćne države sveta « zaboravljaju ».

I ne zaboravite, moćni i bogati se tokom istorije menjaju, papiri imaju ili nemaju političku težinu u datom političkom okruženju ili trenutku, ali hiljadugodišnja kultura i istorija Srbije na Kosovu su imuni na papire koji u perspektivi (i uprkos svim OKOLNOSTIMA) predstavljaju samo dobro organizovanu banalnost.

Jer ČINJENICA je: « Kosovo je Srbija ».

Borka Tomic; PR Manager Serbian Institute for Public Diplomacy
www.serbianinstitute.org
http://www.serbianbrend.com/

+++

Miloradov domaći zadatak
Izvor: Press Online; 22.03.2008

KOMENTAR DANA, IVAN ĐURĐEVIĆ

Evropska plivačka federacija suspendovala je Milorada Čavića sa EP u Ajndhovenu zato što je na majici nosio poruku koja predstavlja geografsku činjenicu, priznatu od strane četiri petine planete.

Da je umesto „Kosovo je Srbija“ na grudima nosio „Ajndhoven je Holandija“, možda bi mu dozvolili da se bori za još jedno zlato. Ovako, rekli su mu da je „evidentno politički delovao“, pa je kažnjen još evidentnijim političkim delovanjem.

Istina, nije to tako brutalna odluka kao otimanje 15 odsto teritorije ili ugrožavanje života i prava više od 100.000 Srba na Kosovu. Ali, radi se o vrlo perfidnom testu. Evropa nas je još jednom odbila od sise i sada čeka da vidi koliko ćemo da plačemo za njenim mlekom. Nakon svega što nam je priredila, od nje drugo nismo ni očekivali.

Dakle, sa Evropom smo načisto, ali sa sobom nismo. Kako sada da reagujemo, kada smo posle svih nokauta dobili još jedan šamar? Čavić je svoje obavio, dostojanstveno i hrabro. On je, kao pravi američki đak, uradio ono o čemu je Kenedi pričao. Za samo jedan dan učinio je toliko mnogo za svoju zemlju, a da pri tom nije ni pomislio da pita šta ona može da uradi za njega. Milorad će, posle svega, još jednom neprimetno da dođe na sarme u stančić svoje bake u Beogradu, inače jedino mesto gde može da prespava u Srbiji. Pa, ako ga se sete, sete… Te sarmice su mu ionako jedina nagrada za sve što je uradio za svoju zemlju. A mi? Hoćemo li da se pravimo da je ovim sramnim činom Evropa oštetila i uvredila samo Milorada, a ne sve nas? Možemo li kao država da stanemo uz njega, da reagujemo, žalimo se, pomognemo mu? Mogu li Ana, Jelena, Nole, košarkaši i vaterpolisti Partizana i svi drugi koji redom delju evropsku i svetsku boraniju, koliko sutra da izađu na teren sa istom porukom kao i Milorad? Mogu li baš sve da ih suspenduju? Mogu li baš sve da nas ućutkaju? Možemo li doveka baš sve da istrpimo?

Večita dilema, da li je svakodnevna udobnost sopstvene guzice baš u svakoj prilici važnija od nacionalih, da ne kažem viših interesa, posle Čavićevog slučaja je još veća. Milorad je tu dilemu rešio. I postavio nam domaći zadatak za sva vremena.