logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Политика, Друштво    Аутор: новинарство    1.718 пута прочитано    Датум: 23.03.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Obespravljeni Lužički SrbiU jednim nemačkim lokalnim novinama ovih dana osvanula je ovakva vest: „Lužički Srbi iz Nemačke protive se odvajanju Kosova od Srbije“. Nešto kasnije, Lužički Srbi organizovali su i konferenciju za novinare na kojoj su ukazali na alarmantno stanje te manjine u Nemačkoj.

+++


Kao i poslednjih godina tokom građanskog rata na tlu bivše Jugoslavije, nemački mediji podržali su, disciplinovano i poslušno, odluku svoje vlade i ovih dana, kada je bilo reč o „priznanju Kosova“. Nemačka je čak bila prva zemlja na svetu koja je svoje predstavništvo u Prištini podigla u rang ambasade. No, bilo je nekoliko malobrojnih izuzetaka. Od „velike politike“ samo je jedna politička stranka, „levica“ (Die Linke), kritikovala odluku svoje vlade. Tu stranku vode, kao što je poznato, dvojica istaknutih političara: Oskar Lafonten i Gregor Gizi. Značajno je, da je „levica“ po prvi put poslednjih godinu dana dobila znatan broj glasova i na području nekadašnje Zapadne Nemačke.

Stranke je zastupljena i u nemačkom parlamentu, Bundestagu, te je sada četvrta po snazi, uz liberalnu „efdepe“. Stranka Gregora Gizija bila je, uzgred, i jedina parlamentarna politička partija Nemačke koja je bila protiv bombardovanja Srbije 1999. godine, što predstavlja još jedno veliko razočaranje za sve one Srbe koji se osećaju bliski liberalnim ili konzervativnim strankama u Evropskoj uniji.

Podrška Beogradu stigla je od malobrojnih nemačkih intelektualaca, umetnika, te pojedinih udruženja. Naročito mi je zapala za oko vest koja je mogla da se nađe samo u lokalnim novinama, a glasi „Lužički Srbi iz Nemačke protive se odvajanju Kosova od Srbije“. To je izjavio Jan Nuk za Fraje Prese iz Hemnica. Pre nekoliko dana Jan Nuk je, zajedno sa ostalim istaknutim predstavnicima Lužičkih Srba, na konferenciji za štampu u Berlinu, međutim, ukazao i na težak položaj te nacionalne manjine u Nemačkoj.

UZ BIBLIJU I POEZIJA

Na konferenciji za novinare u Berlinu predstavnici Lužičkih Srba, pored novog prevoda Biblije, predstavili su i Antologiju savremene poezije Lužičkih Srba, koja je ove godine štampana u Pragu u izdanju „Protisa“ i prevedena na češki. Tu je predstavljeno dvanaest autora, a među njima neki su prevedeni i na nemački: Lorenc, Benedikt Dirlih, Ruća Domaljcina i Beno Budar. Promocija ove knjige održaće se krajem marta 2008. u Baucenu i u aprilu u Pragu. LJudmila Budar iz Serbskog instituta u Baucenu, na pitanje jednog nemačkog novinara o značenju ove knjige, ovako je, kratko i jasno, prokomentarisala taj događaj: „Ovom antologijom želeli smo prosto da pokažemo kako Lužički Srbi nisu samo narod folklora, ili da se njegovom kulturom bave samo specijalizovani instituti, nego da je ovde reč o živom, bogatom jeziku koji ima svoju prošlost, ali istovremeno veruje i u svoju budućnost“.

„Mi smo narod“

Nuk je predsednik „Domovine“, krovne organizacije Lužičkih Srba. Oni izdaju i list Serbske novini. Na toj konferenciji pet predstavnika Srba ukazalo je na alarmantno stanje te manjine u Nemačkoj koja je bila prisiljena da izda „Memorandum u pogledu opstanka serbskog naroda u Nemačkoj“. Memorandum je podeljen prisutnim novinarima, a biće poslat i na adrese nemačke vlade, Bundestagu, te vladama i parlamentima zemalja Evropske unije. U Memorandumu se ukazuje na činjenicu da su Lužički Srbi „autohtono stanovništvo Nemačke“ koje živi na teritoriji „današnje Nemačke punih hiljadu i četiri stotine godina“.

Glavni razlog za zabrinjavajuće stanje te malobrojne nemačke manjine leži u odbijanju nemačke savezne, kao i pokrajinske vlade Brandenburga i Saksonije, da u punoj meri finansiraju kulturne ustanove Lužičkih Srba. Savezna vlada se brani od prigovora time što svu odgovornost prebacuje na spomenute pokrajinske vlade. Potsdam, glavni grad Brandenburga, i Drezden, sedište pokrajinske vlade Saksonije, odbijaju te optužbe time što svu krivicu svaljuju na Saveznu vladu u Berlinu. I tako, dok se vlade u Berlinu, Potsdamu i Bonu svađaju ko je odgovoran za finansiranje kulturnih institucija Lužičkih Srba, toj manjini preti da prestanu sa radom njene najvitalnije kulturne institucije. U pitanju je suma od oko 16 miliona evra, a to je za nemačke prilike zaista skromna brojka kada se zna da toliko, recimo, košta godišnje jedan teatar u gradu od oko sto hiljada stanovnika.

Lužičkih Srba, inače, ima ukupno oko šezdeset hiljada ako se računa po osećanju pripadnosti, a oko dvadeset hiljada govori taj jezik kao maternji, dakle kod kuće, u porodici. Nuk je kazao da oni ne žele da ih degradiraju na ulogu nekog folklornog udruženja koje turistima jednom godišnje pokazuje kako se farbaju vaskršnja jaja, jer, kako je naglasio Jan Nuk „mi smo narod“.

Ponosni na sebe

U Memorandumu stoji i ovo: „Izgleda nam nejasno da jedna prema svetu otvorena zemlja kao što je Nemačka, koja je potpisala da će da poštuje sve evropske standarde u pogledu poštovanja prava manjina, nije u stanju da to ispoštuje kada su u pitanju Lužički Srbi“. Pored danske manjine na severu Nemačke, Lužički Srbi jesu jedina priznata manjina u Nemačkoj. No, Danci su u boljoj situaciji i zato jer moraju da pređu svega nekoliko kilometara do Danske i tu mogu da nađu sve što im je potrebno za njihove kulturne aktivnosti: od predškolskih i školskih udžbenika, do Biblije i literature. Lužički Srbi nemaju takvu otadžbinu. Sve to oni moraju sami da „proizvedu“. Sa ponosom su pred nemačkim i stranim novinarima pokazali novi prevod Svetog pisma („Svjate pismo“), objavljen krajem 2006. u izdanju „Domovine“ iz Budišina. Džepno, ili kako na nemačkom kažu, „porodično“ izdanje košta 19,90 evra, a luksuzno izdanje 49,90 evra. Lužički Srbi sa ponosom ističu kako je prvi prevod Novog zaveta, među prvima u Evropi, urađen još 1548. Prevodilac je bio Mikavš Jakubica, dok je kompletan prevod Biblije, dakle, Starog i Novog zaveta uradio rimokatolički sveštenik Jurij Havštin Svitlik 1711. No, oba prevoda ostala su u rukopisu, jer nisu bila nađena sredstva da se knjiga i štampa. Rukopis se i danas čuva u arhivu u Budišinu. Najvažniji prevod Novog zaveta uradio je Mihal Frence (1628-1706,) koji se nije oslanjao samo na Luterov prevod, već je konsultovao i grčki original kao i sa nekoliko prevoda sa slovenskih jezika

 

Autor: Nikola Živković; 22.03.2008

izvor: Glas-Javnosti





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo