logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно    Аутор: Преузето    680 пута прочитано    Датум: 21.03.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

karla.jpgLoša saradnja sa Unmikom, zastrašivanje svedoka i nepostojanje funkcionalnih institucija sredinom 1999. godine, kada Kosovo nije imalo policiju, bili su veliki problemi sa kojima se tužilaštvo Haškog tribunala suočilo u istrazi o zločinima Oslobodilačke vojske Kosova i njenih lidera nad Srbima, Romima i drugim etničkim grupama, piše bivša glavna tužiteljka tog suda Karla del Ponte u knjizi „Lov, ja i ratni zločinci”.

Agencija Beta prenosi delove iz štiva koje će prvo biti objavljeno u Italiji, a čijem se izdavanju protive vlasti u Srbiji ocenjujući da bi time bila ugrožena potraga za Ratkom Mladićem.

Bivša tužiteljka okrivljuje misiju UN u južnoj srpskoj pokrajini da je ometala saradnju sa tribunalom tako što je odbijala da reši problem zaštite svedoka i pružanjem podrške Ramušu Haradinaju, bivšem vođi OVK.

Dokumenta Unmika koje je tužilaštvo tražilo, bila su ponekad „priređena ili sastavljena tako da se nisu mogla koristiti u sudnici”, o čemu je Del Ponteova izvestila i tadašnjeg generalnog sekretara UN Kofija Anana. Ona navodi da je prvog čoveka svetske organizacije obavestila o plakatu u centru Prištine sa likom Haradinaja i porukom podrške bivšeg šefa Unmika Serena Jesen-Petersena.

„Prenela sam i da je u jesen 2005. drugi čovek Unmika prisustvovao svadbi jednog bliskog Haradinajevog rođaka”, piše Del Ponteova navodeći da se Anan složio da je to neprimereno.

„Izgledalo je da se Jesen-Petersen više protivi podizanju optužnice od samog Haradinaja. Jesen-Petersen imao je prijateljske odnose s Haradinajom i to nije krio u saopštenju koje je izdao odmah po objavljivanju optužnice”, ukazuje bivša tužiteljka.

„Reči hvale Jesen-Petersena ukazivale su ne samo da je Unmik slab i u vlasti Albanaca koji su praktično obezvredili misiju UN tokom nereda 2004, već i da je šef Unmika, koji je i specijalni predstavnik generalnog sekretara, javno stao na stranu Ramuša Haradinaja u procesu pred Tribunalom UN”, piše u memoarima Karle del Ponte.

Voz u Grdeličkoj klisuri pogođen u NATO bombardovanju 1999.
Ona navodi i da je Unmik tvrdio najpre da su dokumenta za koje je dogovoreno da budu predata Tribunalu uništena, a kasnije da ona postoje i da će biti dostavljena sudu. Međutim, prilikom njihove predaje, utvrđeno je da nedostaje polovina dosijea.

U pismu koje je uputila podsekretaru UN za pravna pitanja Nikoli Mišelu ukazala je i na „težak sukob interesa” koji se odnosio na zaštitu svedoka: rođak jednog od istaknutih zvaničnika Unmik policije angažovan je u timu za odbranu Haradinaja.

„Unmik je priznao da je u obavljanju svojih dužnosti agent policije došao u posed poverljivih informacija za „slučaj Haradinaj” i ključnih dosijea o svedocima. Jesen-Petersen je predložio da se taj agent jednostavno povuče iz svih aktivnosti vezanih za slučaj Haradinaj. Usudila bih se da kažem da bi u funkcionalnom sistemu bilo koje države takva situacija bila nedopustiva”, poručila je Del Ponteova u pismu Mišelu.

Navodeći primere zastrašivanja svedoka, koje je počelo i pre nego što je Tribunal početkom 2003. objavio prve optužnice protiv pripadnika OVK, a zatim i primere pokušaja ubistva onih koji su nameravali da svedoče u tim procesima, bivša tužiteljka pominje ubistvo Tahira Zemaja, koji je trebalo da bude svedok u slučaju protiv Ramuša Haradinaja. Ona piše da su kasnije ubijena i dvojica policajaca koji su istraživali smrt Zemaja, a kada je Tribunal zatražio od Unmika informacije o ubistvu svedoka, dobili su dokument u kojem su najvažniji podaci bili zatamnjeni.

„Nedopustivo je da se takve informacije kriju (od Tribunala), a time se i šalje užasna poruka Albancima koji bi želeli da sarađuju sa mojom kancelarijom”, prenela je Del Ponteova u pismu Mišelu i dodala da se Haradinaj često sastaje sa visokim funkcionerima Unmika, uključujući Jesen-Petersena.

„Kako se može uspostaviti autoritet zakona, ako vrh Unmika tako otvoreno podržava osobu optuženu za najteže zločine po međunarodnom zakonu? Šalje se poruka da su optužnice Tribunala beznačajne, da jednog optuženika dobro prihvata i čak podržava vrh misije UN. Takav razvoj veoma zabrinjava i čini naše napore u slučaju Haradinaja uzaludnim”, poručila je bivša tužiteljka zvaničniku UN-a.

Zločinci iz OVK otetim Srbima vadili organe!

hasim.jpgHaško tužilaštvo je tokom istrage o zločinima OVK 1999. nad Srbima, Romima i drugim etničkim zajednicama imalo ozbiljna saznanja da je najmanje 300 ljudi otetih na Kosovu odvedeno na sever Albanije, gde su im vađeni organi, koji su potom prodavani na crnoj berzi! Ovo u svojoj knjizi „Lov” otkriva bivša glavna tužiteljka Karla del Ponte. Haški izvori Pressa navode da je u ovaj stravičan zločin bio umešan lično Hašim Tači!

Zašto je Karla ćutala do sada?!

Predsednik komisije za nestale Vlade Srbije Veljko Odalović kaže da je Srbija još 1999. godine imala informacije da je deo otetih Srba sa Kosova i Metohije prebačen u severnu Albaniju, ali da nijedna međunarodna organizacija nije želela to da istraži. Odalović kaže da bi hitno trebalo ispitati zašto je Karla del Ponte do sada ćutala o logorima.

- Imali smo veliki broj informacija da su oteti Srbi prebacivani preko granice u logore na sever Albanije i mi smo o svim tim saznanjima obavestili međunarodne organizacije tražeći od njih pomoć. Šokantno je da Karla del Ponte sada piše da je sve znala o logorima za Srbe u Albaniji. Treba istražiti zašto je Karla del Ponte do sada ćutala o ovome! – kaže Odalović.

Detaljno opisujući informacije koje je o tome imala, Del Ponteova takođe objašnjava da su istražitelji zbog nemogućnosti daljeg vođenja istrage morali da odustanu od tog slučaja! Tužilaštvo je prethodno došlo u posed informacija koje su istražitelji i funkcioneri UNMIK-a dobili od grupe „pouzdanih novinara”, prema kojima su u leto 1999. kosovski Albanci kamionima preko granice na sever Albanije prebacili oko 300 otetih osoba! Ti zatvorenici prvo su bili zatvoreni u kampove u mestima poput Kukeša i Tropoje.

Strašne muke otetih

Prema haškim izvorima, mlađe i vitalnije zatvorenike pregledali bi lekari, dobijali su kvalitetnu hranu i niko ih nije tukao, a zatim bi bili prebačeni u pritvor u druge centre, u mesto Burel i njegovu okolinu. Grupa njih bila je pritvorena u baraci iza jedne žute kuće dvadesetak kilometara južno od tog grada, navodi tužiteljka.

Jedna soba u toj žutoj kući, kako su naveli izvori, služila je kao operaciona sala u kojoj su hirurzi vadili organe zatvorenicima! Organe bi zatim, prema rečima izvora, preko aerodroma Rinas kod Tirane slali u hirurške klinike u inostranstvu, gde su korišćeni za presađivanje bogatim klijentima koji bi to debelo plaćali.

Jedan izvor tvrdio je da je lično učestvovao u jednoj od isporuka na aerodromu. Žrtve koji bi ostale bez jednog bubrega ponovo bi bile zatvarane u istu baraku, do trenutka kada bi ih ubijali zbog drugih vitalnih organa.

Hag ima spisak otmičara

Predsednik udruženja porodica otetih i ubijenih na Kosovu i Metohiji Simo Spasić kaže da ga je Karla del Ponte još 2005. godine prilikom boravka u Hagu obavestila da su kidnapovani Srbi prebačeni na sever Albanije, gde su posle mučenja pobijeni.

- Karla del Ponte nam nije pominjala trgovinu organima, ali je rekla da su svi oteti Srbi 1999. godine prebačeni u logore na sever Albanije, gde su mučeni, kasapljeni i na kraju pobijeni. Uporno je ponavljala da niko od otetih nije živ. Ispričala nam je i da je veliki broj otetih mučen i ubijen na teritoriji Kosova i Metohije u logorima Lapušnik i Likovac kod Drenice. Mi smo još 2001. godine Haškom tribunalu dostavili spisak od oko 300 pripadnika i komandanata OVK koji su učestvovali u otmicama, međutim Karla del Ponte nije preduzela ništa da ti ljudi budu optuženi i uhapšeni – kaže Spasić.

„Na taj način drugi zatvorenici u baraci znali su kakva sudbina čeka i njih, i preklinjali su, prestravljeni, da odmah budu ubijeni”, prenosi Del Ponteova navode izveštaja.

Među zatvorenicima dovedenim u tu baraku bilo je i žena sa Kosova, iz Albanije, ali i iz Rusije i bivših jugoslovenskih republika, a dva izvora tvrdila su da su pomagala u sahranjivanju tela žrtava oko „žute kuće” i na jednom obližnjem groblju.

Prema navodima haškog izvora, za operaciju krijumčarenja organa znali su i u nju bili aktivno uključeni čak i visoki pripadnici OVK! Naši haški izvori tvrde da je za ovu operaciju znao lično i Hašim Tači, tadašnji komandant OVK, a sada premijer lažne države Kosovo! Istražitelji Tribunala utvrdili su da su se detalji iz istrage, iako su informacije novinara i pripadnika UNMIK-a bile nepotpune, uklapali i potvrđivali podatke koje je sakupio sam Tribunal.

Sve osobe za koje izvori navode da su bile prisutne u kampovima u Albaniji u kasno leto 1999. proglašene su, naime, nestalim u leto 1999. i od tada više nikada nisu viđene.

„Imajući u vidu izuzetno ozbiljnu prirodu tih slučajeva, činjenicu da praktično nijedna žrtva OVK nije pronađena u ekshumacijama na Kosovu, kao i to da su ti zločini počinjeni navodno pod nadzorom ili komandom vođa OVK visokog ili srednjeg ranga, profesionalni i iskusni istražitelji treba da sprovedu što detaljnije istrage”, prenosi Del Ponteova nalaze iz izveštaja Tužilaštva o tom slučaju. Ona navodi da su istražitelji Tribunala i UNMIK-a sa novinarima i jednim albanskim tužiocem došli u centralnu Albaniju početkom 2003, gde su obišli „žutu kuću” koju su izvori naveli kao mesto na kojem su ubijani zatvorenici radi njihovih organa.

„Kuća je tada bila bela, a vlasnik je negirao da je ikada prefarbana, iako su istražitelji otkrili tragove žute boje duž ivica zidova. Istražitelji su pronašli i delove gaze, u blizini nalaze i korišćen špric, dve plastične kese za infuziju stvrdnute od blata, prazne bočice od lekova, među kojima i onih koji se obično koriste u hirurškim intervencijama za opuštanje mišića”, opisuje u svojoj knjizi bivša tužiteljka.

Srbija još nije reagovala

U Ambasadi Srbije u Albaniji kažu da nije bilo nikakvih kontakta sa vlastima u Tirani oko razrešenja sudbine otetih Srba na Kosovu i Metohiji, jer do sada nije bilo zvaničnih informacija da su oni prebačeni u ovu zemlju.

- Ništa ne znamo o tome. Prvi put čujemo za te informacije koje su iznete u knjizi Karle del Ponte – objasnio je savetnik otpravnika poslova Jugoslav Đorđević.

Tim forenzičara otkrio je, koristeći hemijske supstance, tragove prskanja krvi po zidovima i podu jedne sobe u toj kući, u kojoj je samo jedna zona na podu, dužine 180 i širine 60 centimetara, bila čista.

„Vlasnik je ponudio istražiteljima niz objašnjenja o tragovima krvi. Prvo je rekao da se u toj sobi pre više godina porodila njegova žena. Zatim, kada je žena izjavila da su deca rođena na drugom mestu, tvrdio je da je njegova porodica tu sobu koristila za klanje životinja radi proslave jednog muslimanskog praznika”, navodi Del Ponteova.

„Ubistva su dobra”

Bivša tužiteljka, na kraju, objašnjava da je sve to kao dokaz, ipak, bilo nedovoljno, da istražitelji nisu mogli da utvrde da li je otkrivena krv ljudskog porekla i da nisu pronađena tela žrtava. Istražitelji Tribunala nisu uspeli da identifikuju izvore, koje su novinari odbijali da imenuju, a bilo je i pravnih prepreka za pokretanje procesa, objašnjava bivša tužiteljka, navodeći da im je albanski tužilac koji je učestvovao u istrazi „otkrio još jednu dimenziju problema saradnje”.

„Hvalio se da ima rođake koji su bili borci OVK i doslovce rekao istražitelju Tribunala: ‘Ovde nema grobnica sa Srbima. Ali, ako su odveli Srbe preko granice Kosova i ubili ih, dobro je što su to učinili’”, piše Del Ponteova.

Na kraju, tužioci i istražitelji na slučajevima OVK odlučili su da su dokazi nedovoljni.

„Bez izvora i načina da ih identifikujemo i nađemo, bez tela i bez dokaza koji bi povezali osumnjičene visokog nivoa za ta dela, sve mogućnosti za vođenje istrage bile su zatvorene za Haško tužilaštvo”, piše Karla del Ponte u svojoj knjizi.

PRESS 

„Moje godine u Tribunalu završiće se pre nego što je Sudsko veće donelo odluku o slučaju”, zaključuje Karla del Ponte, a njene reči su se obistinile budući da Haradinaj u Hagu trenutno čeka donošenje presude.

Istražiteljima je nevolju zadavao i albanski jezik, odnosno činjenica da su prevodioci gotovo isključivo Albanci, a uzdati se u njih bilo je teško zbog zatvorenosti albanske zajednice i raširenog zakona osvete.

Na obeležavanju pete godišnjice Dejtonskog sporazuma u Ohaju, bivša tužiteljka se, kako navodi, našla za stolom pored Tačija, koji joj je tada priznao da su Albanci činili zločine u toku sukoba na Kosovu, tvrdeći međutim da su to radili civili u uniformama OVK.

„Pogledala sam ga u oči i rekla da sam pokrenula istrage o zločinima koje su počinili Albanci na Kosovu. Nisam ni jednom rečju pomenula optužnicu protiv njega, ali Tači je sigurno došao do takvog zaključka jer mu se lice okamenilo”, navodi bivša tužiteljka.

Ona dodaje da je američkoj administraciji ukazivala na potrebu pokretanja procesa protiv vođa OVK u martu 2002, ali kako je pomoć ostala samo na rečima, tumači da te optužnice ne bi odgovarale Sjedinjenim Američkim Državama, jer bi „zakomplikovale međunarodne napore u stvaranju novih institucija na Kosovu”. Ni sa drugim zemljama NATO nije bila bolja situacija.

Nisu mi dali da ispitujem Veslija Klarka

Naljutila sam se kad mi nije bilo dozvoljeno da ispitujem Veslija Klarka zbog bombardovanja voza u Srbiji 1999. godine, izjavila je Karla del Ponte, bivši glavna tužiteljka Haškog tribunala, u intervjuu za magazin „Mari Kler”.

„Jedan američki avion napao je voz pun civila, a Milošević je dostavio prepis dijaloga između pilota i baze. Bilo je indicija da je NATO odgovoran. Poslala sam transkript NATO-u i zatražila trake, ali su mi odgovorili da ne mogu da ih pronađu. To je politika, istoriju pišu pobednici”, rekla je Del Ponteova, dodavši da taj slučaj ne služi na čast međunarodnoj zajednici.

„Da su nas pustili da radimo, našli bismo odgovorne”, zaključila je bivša tužiteljka, koja verovatno misli na bombardovanje putničkog voza kod Grdelice 12. aprila 1999. kada je ubijeno 15 ljudi, 44 ranjeno, dok se više osoba i dalje vodi kao nestalo.

Karla del Ponte izjavila je i da bi Vojislav Koštunica mogao odmah da uhapsi Ratka Mladića da hoće, ali je on „nacionalista koji mora da sarađuje sa sudom da ne bi bio izolovan, ali to čini s oklevanjem”: „Kad bi Koštunica sutra pozvao svoju tajnu službu, Mladić bi s lisicama na rukama otišao u Hag. Ali, on to neće da uradi.”

Bivša tužiteljka, koja je sada ambasador Švajcarske u Argentini, tvrdi i da je Slobodan Milošević znao za sve zločine za koje je bio optužen. „Možda nije direktno učestvovao u njima, ali je znao i nije uradio ništa da ih spreči”, veruje Del Ponteova.

Politika





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo