Вести

Uzdaj se u Gospoda, budi hrabar i slobodan!
– U služenju svete liturgije u Srpskoj pravoslavnoj crkvi danas je prisutna proizvoljnost, što je u suprotnosti sa odlukom Svetog arhijerejskog sabora.

Biljana Diković

+++

Zvanični bogoslovski dijalog Pravoslavne i Rimokatoličke Crkve traje već duži niz godina, a vodi ga Komisija za dijalog, sastavljena od po trideset članova iz svake od dveju Crkava. Pravoslavna i Katolička Crkva se kao domaćini zasedanja smenjuju naizmenično. Sva dosadašnja zasedanja, pošto se radi o stručnom, teološkom dijalogu – zatvorena su za javnost, jer vodeći svetski teolozi moraju imati uslove za miran i neometan rad.

Odgovornost za odjek u javnosti imaju, pored domaćina i učesnika i mediji koji ovom naučno-bogoslovskom skupu na najvišem nivou NE treba da pripisuju one dimenzije koje on nema. Pravilno obaveštavanje javnosti trebalo bi, svakako, da podrazumeva dvojaku dobronamernost novinara – prema onome o kome piše i prema onome kome su vest i komentar upućeni.

RAVENSKI DOKUMENT I PRAVOSLAVNA PRAKSA

Komisija je osnovana 1980. godine radi razjašnjavanja teoloških razlika između hrišćanskog Istoka i Zapada. Rad je obustavljen 2000. godine zbog optužbi Ruske pravoslavne crkve da Vatikan vrbuje nove vernike u pravoslavnim zemljama. Komisija je poslednji puta zasedala u Baltimoru 2000. godine. Tada je raspravljano pitanje unijatizma, odnosno crkava istočne i vizantijske tradicije koje priznaju primat rimskog pape. To je već vekovima veliki kamen spoticanja između dveju crkava.

Pokojni episkop šumadijski Sava Vuković više puta je bio učesnik u radu Komisije. Pitanje primata među hrišćanskim crkvama je jedno od najtežih i po njemu između dve crkve razlike su ponajveće. Dok Rim tumači da primat u celokupnom hrišćanstvu pripada episkopu Rima, pravoslavne crkve to nikada nisu priznale, kao ni anglikanci, protestanati i drugi.
Ali, pitanje primata nije više aktuelno. Crkve mogu i treba da se dobro poznaju, blisko sarađuju, možda i dostignu evharistijsko, a ne jurisdikcijsko jedinstvo. Dakle, da se pravoslavni vernik može pričestiti i u katoličkoj ili anglikanskoj crkvi, ako njegova ne postoji u nekom mestu ako je na putu, i obrnuto. Takođe, da nema osporavanja krštenja, venčanja i drugog.

To se na relaciji pravoslavlje–katoličanstvo i može postići, ali s protestantima ne, jer oni imaju drugo shvatanje svetih tajni, sveštenstva i drugog. Novi papa Benedikt koji je stupanjem na presto Vatikana obećao da će raditi na promociji hrišćanskog jedinstva, insistira na približavanju s pravoslavljem, jer se na tom polju teološki mogu postići najveći prodori, pošto je koncept Crkve vrlo blizak. No, na relaciji katoličanstvo–protestantizam i pravoslavlje–protestantizam postoji mnogo veći zastoj.

U Raveni se 10. oktobra 2007. godine sastala teološka komisija pravoslavnih i katolika i izradila jedan dokumenat na pedesetak strana koji je u svetu odjeknuo kao bomba, a naša javnost može ga pročitati na srpskom jeziku na sajtu SPC, kao i ostale tekstove vezane za ovu temu na sajtu novinar.de.

RADE PROTIV SABORA I SINODA SPC

U saopštenju za javnost koje je dato posle redovnog zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve održanog u Beogradu od 4. do 8. oktobra 2006. godine na kome je posebna pažnja posvećenja novom planu i programu srpskih pravoslavnih bogoslovija formirana je i komisija za liturgijska pitanja, uz preporuku da se bogoslužbeni život u našoj crkvi neguje u duhu ustaljene pravoslavne liturgijske tradicije.

Na poštovanje ovakvog rada sve sveštenoslužitelje podsetio je i Patrijarh srpski Pavle rečima: “da se u pogledu služenja Svete liturgije i drugih bogosluženja, drže do daljnjeg – ustaljenog crkvenog poretka.

Ali već dve godine, evo i treća, događa se drugačije.
Naime, u Čačku je prošle godine, čiji je organizator bio Inicijativni odbor za formiranje udruženja građana „Zakonopravilo“, održana tribina pod naslovom „Sveti Sava i prilike u Srpskoj pravoslavnoj crkvi danas“, na kojoj je predavanje održao prof. dr Miodrag Petrović, teolog i prevodilac Nomokanona Svetog Save, bila je nedavna odluka episkopa žičkog Hrizostoma da dvojicu čačanskih sveštenika, protojereja Miroljuba Jovanovića i Dragana Nikitovića, prebaci u LJig, odnosno Belanovicu. Sveštenici tvrde da je to zbog toga što nisu želeli da prihvate nov način služenja liturgije, koji nalaže episkop, a koji je u suprotnosti onom koji zahteva Sveti arhijerejski sabor SPC. Pored vernika, tribini su prisustvovali i mnogi sveštenici, koji su, kako se čulo, takođe pogođeni neobrazloženim merama episkopa Hrizostoma. Zbunjene Čačane najviše je zanimalo zašto je došlo do promena u liturgiji, zašto su otvorene dveri tokom liturgije i zašto sveštenici molitve čitaju naglas, kada je donedavno bilo drugačije.

“U služenju svete liturgije u Srpskoj pravoslavnoj crkvi danas je prisutna proizvoljnost, što je u suprotnosti sa odlukom Svetog arhijerejskog sabora. Ne vidim u otvaranju dveri tokom služenja liturgije ili u pomeranju svetog prestola sa starog mesta na mesto bliže narodu, ništa drugo do približavanje katoličanskom služenju mise. Podsećam da se saborska odluka mora poštovati. To je svačija dužnost, pa i episkopa. Mora da se poštuje ono što većina arhijereja odluči, a svaka odluka pre saborske je plod ljudskog umovanja i izaziva podvojenost među vernicima” bio je jasan Petrović.

Radi boljeg sagledavanja sadašnjeg stanja i događaja koji su prethodili koristili smo se vestima koje su do sada naše kolege objavile u raznim novinama svedočeći o ovom najnižem i najperfidnijem omalovažavanju sveštenika koji svoju veru nisu izneverili i koji su uvek postupali po odlukama koje je donosio Sabor SPC.

ČISTKA SVEŠTENIKA

Problemi u SPC nastali su zbog uvođenja „novotarija u služenju liturgije“ još pre nekoliko godina, a intenzivirani su posebno tokom 2006. i 2007. godine. Na promene u služenju liturgije još ranije su reagovali mnogi duhovnici raznim brošurama, blagovesnicima… Tako je episkop banjalučki Jefrem u tekstu pod naslovom „Svetu liturgiju očuvati i služiti neizmenjenu“ na samom kraju zapitao novotare: – Sa čijim blagoslovom i dozvolom su se tako ostrašćeno upustili u reformu Svete liturgije i zašto tako histerično brane svoje postupke koji se nikako i ničim ne mogu odbraniti? Nema sumnje da su njihovi postupci gorki plod neblagoslovene samovolje, čije će posledice biti još gorče sa nepredvidivim krajnjim ishodom – piše episkop Jefrem.

Žtrva novotaraca bio je i sveštenik Goran Janković, koji služi u najstarijoj crkvi u Dragačevu, u selu Goračići, inače brat od strica užičkog protonamesnika Zorana Jankovića, koji pri tome nije ni prstom mrdnuo da pomogne svome bratu, po rečima vernika iz Dragačeva , verovatno da mu vladika Hrizostom ne bi uzeo čin, iako je Goran radio po pravilima SPC i u zaštitu je trebalo da ga uzmu svi sveštenici koji nisu srebroljupci i koji su sa duhovnom čistotom obavljaju svoj sveštenički poziv kao pastiri Božiji… Eto ti brata Srbina?!

– Iako je naš sveštenik dobio premeštaj, nećemo dozvoliti primopredaju dužnosti dok je na bolovanju i dok od vladike Hrizostoma ne dobijemo objašnjenje o razlozima za njegov premeštaj. Janković obavlja službu veoma uspešno, uradio je mnogo na obnovi crkve, uređenju zvonika, porte, crkvenog doma… – kaže se u saopštenju Crkvenog odbora Goračići i predstavnika mesnih zajednica.

Dragan Nikitović i Miroljub Jovanović, koji su, navodno zbog „potrebe službe“ prebačeni iz hrama svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku, u LJig i Belanovicu, nisu jedini koji su kažnjeni što su ostali verni Svetom predanju i bogoslužbenom poretku – tvrde u ime grupe vernika ovog namesništva Milutin Milivojević i \orđe Bojić iz Požege. Po njihovim rečima, perfidni pritisci počeli su mnogo ranije, pa je sve više sveštenika, koji služe neku novu liturgiju.

– Oni koji se odupru prolaze poput ove dvojice sveštenika iz Čačka, ili oca Vidoja Simića iz Užica, koji je prebačen u Mokru Goru, pa u Arilje – kažu oni. Pritisci i neprijatnosti, dodaju, nisu mimoišli ni vernike koji se poput njih zalažu za očuvanje jedinstva crkve i vere predaka.

Veroučitelju iz Čačka Vladimiru Dimitrijeviću je zabranjeno da radi, a pod pritiskom su i arhimandrit o.Venijamin iz Preobraženja i monahinje Tekla i Tekla iz Trojica i Fevronija iz Blagoveštenja.

A zašto? Jer su poštovali slovo:

“Pored niza tekućih pitanja, Sabor je ove godine posebnu pažnju posvetio liturgijskom i bogoslužbenom životu crkve, u cilju očuvanja njenog vekovnog molitvenog predanja i živog svedočenja u savremenom svetu. U međuvremenu, dok se do prihvatanja rezultata rada komisije u svim eparhijama SPC u pogledu služenja Svete liturgije i drugih bogosluženja, držati se ustaljenog vekovnog poretka naše crkve”, navodi se u odluci Sabora SPC.

“Kada je ceo slučaj eskalirao, a sveštenicima se posle dva dana strogog posta pogoršalo zdravstveno stanje i predstavnici lokalnih vlasti u Lučanima i Čačku, od vladike zatražili da još jednom preispita svoju odluku, oglasila se saopštenjem za javnost Eparhija žička, u kome je, u maniru većine srpskih političare, izneta tvrdnja da je sve što se događalo u čačanskoj crkvi plod medijske manipulacije. Ovim saopštenjem, na kome, kako kažu u Udruženju Zakonopravilo, nije bilo ni pečata eparhije ni potpisa vladike samo je doliveno ulje na vatru”. Budući da crkva kao ni država nije otporana na uticaj javnosti, ma koliko se trudila da ga ignoriše, dogodilo se da, kako je na TV Galaksija 32 pročitao arhijerejski namesnik Radomir Milinković, vladika ipak poništio odluku o premeštaju trojice sveštenika.

U Arilju su se organizovali vernici i vratili stari način sveštenosluženja, u Bajinoj Bašti… nekim drugim mestima u regionu se događa tihi progon pravoslavnih sveštenika…

POČETAK KRAJA…

Ovo je samo jedan u nizu dokaza da u Srpskoj pravoslavnoj crkvi mnogo toga ne funkcioniše onako kako se to čini na prvi pogled, i da ignorisanje problema ne znači da oni ne postoje. Poslednjih nedelja i vernici govore o zabranama službe i premeštajima sveštenika koji se drže odluke da poštuju SASabor i SASinod da se služba odvija po „starom“ dok se drugačije ne saopšti.

Biljana Diković;
 

JASNO KAO DAN!

Sveti arhijerejski Sabor SPC u maju 2006. godine doneo je odluku da sve eparhije SPC u pogledu služenja liturgije i drugih bogosluženja, treba da se drže ustaljenog vekovnog poretka naše Crkve. Ali, “reforma” liturgije ipak je ušla u mnoge naše hramove.

U kanonima Crkve jasno stoji: “Sveta liturgija je jezgro Crkve: na njoj sve počiva i bez nje ništa ne biva. Preko nje se ljudi sjedinjuju sa Bogom i uzajamno, jer je liturgija srce Crkve i s njom se nije igrati…” U praksi, ipak, sve izgleda drugačije.
– Mi se danas susrećemo sa jednim nesvakidašnjim problemom, koji se odskora pojavio u našoj crkvi. Pojedinci su počeli u bogosluženja da unose novine – rekao je nedavno episkop banatski Nikanor, prilikom jedne besede u manastiru Svetog Stefana u Lipovcu.

 On je podsetio da se novine uvode bez blagoslova SPC, što nije dobro i založio se da se liturgija služi “onako kako smo je i nasledili od predaka” i da se, po odluci Sabora SPC, sačuvaju Sveto pismo i Sveto predanje:

– Episkopima koji su pokušali da uvedu novine, bez blagoslova Crkve, dato je do znanja da se Sabor SPC i većina episkopa ne slažu s tim stavovima, i da se sve vraća, bez obzira na to šta je ko radio, ili pokušao da uradi – na staro predanje naše, na onakvu liturgiju kakvu je služio sveti vladika Nikolaj, otac Justin i ostali episkopi koje je Bog proslavio,rekao je episkop Nikanor vernicima.