Вести

„Kurir“ je u svom izdanju od 8.-9. marta 2008 objavio, pored ostalog i jedno otvoreno pismo Milenka Čampare upućeno meni i moj stav tim povodom je sledeći:

Dr. Vladimir Umeljić, 09.03.2008

+++

1. Lični napadi na mene ne zaslužuju odgovor, ja još uvek biram ko se uopšte kvalifikovao da može da me uvredi. To, naravno, važi i za samoproglašene „dugogodišnje poznavaoce rada i delovanja“ Svetskog sabora Srba“, koji uz to, očigledno, razmišljaju u „kosmičkim“ dimenzijama“.

2. Napadi na Sabor od strane Srba – i to je jedan interesantan aspekt – se dokazano množe u vreme većih i značajnijih projekata u smislu zastupanja srpskih vitalnih interesa, koje Sabor organizuje ili u njima učestvuje. To je tako bilo i kada je početkom devedesetih godina Sabor napisao javnu peticiju protiv negiranja Jasenovca od strane Franje Tuđmana (koju je potpisalo preko 1 500 Nemaca, pored ostalog članovi nemačkog Bundestaga, udruženje „Auschnjitzüberlebende, Deutschland“, razni univerzitetski profesori, itd.), kada je Sabor predao jedinu kvalifikovanu, od Haškog tribunala zvanično primljenu i potvrđenu optužnicu protiv Alije Izetbegovića i njegovih saučesnika (Markale 1. i 2.), kada sam ja, u ime Sabora a za vreme NATO-bombardovanja ostatka naših zemalja nastupio 24 puta na televizijama Nemačke, Švajcarske i Belgije, itd. To znači da se i ova negativna tradicija samo nastavlja i da ja samo ostajem pri tome- dela su nam svima merilo.

3. Nešto drugo je ovde neuporedivo važnije. Protest u Kelnu je organizovala grupa naših mladih entuzijasta i to je za svaku pohvalu i poštovanje, to produbljuje nadu u budućnost svih nas. NJima se, nažalost, potkrala jedna greška i to sam ja u vrlo hitnoj izjavi za javnost (a u dogovoru sa ključnim organizatorima protesta u Berlinu) pokušao da relativiram odnosno da se svi mi ogradimo od zloupotrebe sa strane jednog NPD-funkcionera, Benedikta Fringsa, koji je inače poznat nemačkoj, američkoj jevrejskoj i svetskoj javnosti pored ostalog i po svom gromoglasnom učešću na onom strašnom skupu u Teheranu, gde se poricao Holokaust i zahtevalo brisanje Izraela sa lica zemlje (decembar 2006.). U toj našoj izjavi se srpski organizatori u Kelnu pominju u jednoj jedinoj (polu)rečenici “SA ŽALJENJEM PRIMAMO K ZNANJU NEBUDNOST ORGANIZATORA” dok se ostatak isključivo svodi na osudu neonacizma, svake vrste rasizma i antisemitizma.

4. Organizatori iz Kelna su, pored ostalog i na našu molbu, isto veče i najpravilnije moguće reagovali, i ogradili se javno od tog Fringsovog istupa. To je isto tako za svako poštovanje, što sam im pored ostalih i ja pismeno izjavio. Ja sa tim ljudima nemam nikakav problem i nadam se da je to i kod njih slučaj.

5. Koliko je ta i takva reakcija bila važna, govori i širenje ove “afere” po internetu, što znači da je samo pitanje vremena (prilike, situacije) kada će i neki nadregionalni mediji odnosno antisrpski političari to “izvući iz rukava”. I – tada će nam ova naša hitra i jedino ispravna reakcija biti najsnažniji kontra-argument. Naravno, bilo bi bolje da nam to nikada ne bude potrebno ali tako je, kako je.

6. Ko god je dobronameran, naime, već može i sam da nađe na internetu (i u “Kölner Stadtanzeiger”) nemačke dokaze širenja ove zloupotrebe srpskog protesta u Kelnu od strane NPD- funkcionera Fringsa:

– “Nemački nacista Benedikt Frings u savezu sa srpskim nacionalistima”  (http://dokmz.njordpress.com/2008/03/06)
– “Na huškačkom nacističko-antisemitskom sajtu Altermedia se trenutno sa velikim i radosnim uzbu|enjem izveštava o ovom nastupu NPD-kadra Fringa” (Alexandra Cohen, indymedia.org)
– “Frings tvrdi da su bitni činioci “Osovine zla” jevrejski zaverenici (http://dokmz.njordpress.com /2008/03/07)
–  Frings sam je, naravno, najglasniji pri ovoj svojoj zloupotrebi i ne samo da je na taj svoj nacistički sajt odmah postavio i fotografiju srpskih demonstranata iz Kelna, koji nose Svete ikone, već se i lično oglašava:

“Osovina zla je London-Tel Aviv-Vašington” (…) Nisam iskusio nijednu kritičku primedbu od strane prisutnih Srba (…) dobio sam od silnih udruženja pozive za posetu (…) mnogim prisutnim Srbima je moje članstvo u NPD bilo više nego poznato (…)” (Altermedia.INFO)

7. Sve one, koji kao Čampara smatraju potrebnim i korisnim da napadaju mene i Sabor, će se možda radovati da čuju da imam istovremenu i sumnjivu čast da ni sam Frings ne mimoilazi ni organizatore u Kelnu ni mene (jer Čampari smeta moj potpis ispod dotičnog saopštenja za javnost, moje učešće u ovom pokušaju umanjivanja očigledne štete, zar ne?): “Kada sad, po završetku svega, jedan deo organizatora misli da bi morao da se “distancira” od mene, jer sam član NPD, to [se dešava] iz razloga vršenja pritiska od strane jednog pod-odeljenja Mosada…” (Altermedia.INFO)

8. Ostajem pri tome da je naša reakcija (i pri tome podrazumevam i reakciju gore pomenutih mladih organizatora protesta u Kelnu) bila, u odnosu na okolnosti, jedina ispravna i pravovremena. Jer – poslednje što bi nam u ovom (i svakom drugom) trenutku bilo potrebno je da nas neko (uspešno) gurne u ćošak neonacista, rasista i antisemita. I ovako nam je, naime, dosta i isuviše (uspešnih) kleveta i sataniziranja od strane ne-Srba. I – i ovako nam je dosta i isuviše međusobnih trvenja, izmišljanja problema, blaćenja i prepucavanja među Srbima. Stoga se ova moja izjava mora smatrati definitivnom u ovom i u svim sličnim slučajevima.

S poštovanjem

dr Vladimir Umeljić, 09.03.2008