logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: новинарство    754 пута прочитано    Датум: 9.03.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Vojislav Koštunica iz mlađih dana”Onaj ko ne izabere da strada za Istinu, biće kažnjen mnogo bolnije stradanjem koje nije izabrao” (Sveti Marko Otselnik). ”Braneći Kosovo Srbija brani i nešto više od svoje teritorije!”

Časlav M.Damjanović; 06.03.2008

+++

Govor predsednika Vlade Vojislava Koštunice na Dan Državnosti Srbije, 15. februara 2008. godine, dva dana pre proglašenja nezavisnog Kosova, mladim Srbima u Orašcu predstavio je srpski pesnik Dobrica Erić.

On se zahvalio mladima što su na ovaj istorijski dan došli da pokažu zrelost i razum, za razliku od njihovih vršnjaka koji Beogradom demonstriraju za papiriće s kojima mogu da se vrckaju po Evropi dok njihovi vršnjaci na Kosovu i Metohiji prave lažnu državu na temeljima države Srbije.

Koštunica je govor u Orašcu počeo konstatacijom da ovde ”na mestu gde je pre dva veka, vožd Karađorđe predložio Srbima da odmene svoje živote” – za slobodu otadžbine – da tada ”ni jedan Srbin nije rekao da je to opasan poduhvat, niti da bi bilo uputnije ispuniti sve ultimatume Turaka”.

”Kada je vek docnije, kralj Petar rekao svojim vojnicima da za spas otadžbine valja preći albanske planine, nijedan njegov vojnik, a kamoli vojvoda, nije rekao da su previše visoke”.

Pošto mi nije bio dostupan kompletan tekst Koštuničinog govora, napominjem da su samo delovi pod navodnicama autentični, dok su delovi bez navodnica prevod sa engleskog. Izgleda da Koštunica nije pomenuo Dražu Mihailovića i Ravnu Goru. To je logično u idiotskoj situaciji totalne kulturološke diktature nametnute današnjoj Srbiji pa i samom Koštunici.

Smatram da omaška nije zlonamerna što nepobitno dokazuje uvodno hrabro razlučenje pesnika Dobrice Erića – razlučenje mladih Srba koji su došli da pokažu srpsku zrelost i srpski razum – od vršnjaka zaluđenih Evropom! To razlučenje jasno dokazuje da mnoge studente zavodi i manipuliše indoktrinacija izvesnih naturenih univerzitetskih i stranačkih omladinskih odbora, pa čak i američkog Otpora i drugih antisrpskih organizacija.

Zato verujem da u Orašcu Koštunica nije držao politički niti reklamerski govor već da je govorio iskreno, takoreći ispovedajući se mladim Srbima. Zato smatram tu ispovest zaista dostojnom današnjeg trenutka i verujem da je zaista jedinstveni prikaz suštine situacije u kojoj se danas nalazi srpski narod.

”Tokom vekova Kosovo je mnogo puta silom oduzimano od Srbije ali sada je prvi put da otimači traže od nas da se složimo, odobrimo i prihvatimo, da ropski pozdravimo otimanje Kosova”.
Čini mi se da je ovo prvi put da jedan od post-miloševićevskih srpskih političara istinito zadre u suštinu strave koja se danas nadnela nad Stvarnu Srbiju, i prvi put da je suština te strave sagledana iz istorijske perspektive Stvarne Srbije – nasuprot izmišljenoj Srbiji koju su nam nametnule američke, belosvetske i domaće marionete i političke protuve.

Koštunica poručuje mladim Srbima da se od Srba ne zahteva prihvatanje okupacija Kosova već sramno i ponižavajuće odricanje od Kosova! I hvala Bogu, čini se da Koštunica zaista zna i oseća da je to ono što Nacija ne sme da učini i, što je još važnije, da Nacija mora da spreči zabludele, potplaćene ili indoktrinirane izdajnike da to učine! I srećan sam što to izdajstvo ne predočava ”političarima” – već mladim Srbima!

Daj Bože da sam u pravu… Mi smo obični ljudi u teškim vremenima, kaže Koštunica. Svet stavlja našu generaciju pred isuviše težak zadatak. Svet traži od nas da odgovorimo na pitanje – koliko košta biti Srbin?

Koliko košta naše sećanje?
Koliko košta naša istorija?
Koliko kvadratnih metara pokrivaju naši manastiri?

Nude da nam plate! To kaže Srbin koji već godinama razgovara, pregovara i suprotstavlja se svim tim strancima koji zahtevaju i zahtevaju i zahtevaju. Zato mislim da nema boljeg svedoka poniženja Srba. Bolje je da vam platimo da budete nešto drugo, kaže Koštunica da je to ono u šta ga ubeđuju. Znači nude nam cak i da nam plate da budemo nešto drugo a ne ono što jesmo!
Kažu nam da je to ”korisnije” za nas!

Ta ”ponuda” otkriva ne samo perfidnost, već ludačku i sadističku opsednutost mržnjom – opsednutost mržnjom kojom nas mrze!

Smuči mi se saznanje da takozvani naši post-miloševićevski srpski političari već sedam godina razgovaraju sa nakazama koje nas mrze – a pred nama se pretvaraju kao da se bave nekakvim navodno ”normalnim” diplomatskim ragovorima. Zato pitam sebe kako Koštunica uspeva da sedam godina vojuje protiv ovakvih nakaznosti okružen domaćim zaluđenim kerberima natutkanim i plaćenim od tih istih nakaza! Zato molim da se ovaj napis ne shvati kao politička niti politikantska propaganda. Jednostavno, verujem da je Koštuničin govor u Orašcu zaista njegova iskrena Ispovest i zato tu Ispovest smatram stvarnom porukom Srpskoj Naciji:

Moram da kažem da su zahtevi koji se stavljaju pred nas u ovim teškim vremenima vrlo teški za nas, nastavlja Koštunica. Ko nama daje pravo da se odreknemo naših korena, imena, ognjišta, vere, istorije? Da predamo tlo Gazimestana. Da poverujemo nečijem obećanju da je bolje biti ponižavan ako se više ne sećaš muka istorije?

I pita se – da je svaka prethodna generacija Srba, suočena sa sudbonosnim odlukama, tako vekovima odbacivala prošlost – šta bi smo mi bili danas? Baš to, da se od nas zahteva da izdamo sami sebe – to je zaista suština.

Ta nakazna današnja suština istovetna je Lazarevskoj suštini – ali u situaciji mnogo tragičnijoj od Lazareve jer se od nas zahteva da se odreknemo sebe – poniženjem:

Jedino je naš narod obeležen, kaže Koštunica i pita se šta je to u našem sećanju, u našoj istoriji, u nama, zbog čega svet hoće da nas na silu izmeni, da nas silom umanji, da silom uništi naše sećanje?

Samo mržnja i sadizam su ti koji samo od – samo od nas i ni od koga drugog – zahtevaju da sami sebe unakazimo! Patologija mržnje je jedini odgovor na nelogičnost da smo od svih naroda na svetu jedini mi takvi da to zaslužujemo!

Koštunica se pita zašto samo nas, Srbe, nateruju da sedimo za stolom evropske porodice kao jedina država koja je stekla to mesto nepoštenom trampom – zato da se odreknemo svog sećanja i svog identiteta – zato ćemo dobiti mesto za stolom!

”U Srbiji postoje glasovi da je lakše da se država odrekne Kosova. Da se to više isplati. Ja takvu računicu ne umem da izvedem”. ”Mi smo rođeni Srbi i mi moramo ostati Srbi”. Šta znači ti ”glasovi” da se nešto više ili manje isplati?

Onog davnog trena kada su tezge zelenaša isprevrtane jer su nedostojne u Hramu Oca Mojega Pravda i Civilizacija osudili su tezgarenje. Tog trenutka Hrišćanski Moral je poveo Čoveka putem Slavlja Pravde, Istine i Slobode.

Nazadnost munđarenja zulumćarstvom ostala je da baulja na sporednom koloseku odbačena od Božije Plemenitosti u Čoveku. Tim Putem su Srbi išli čak i pre Rastka – a pogotovo od njega pa nadalje. Zato danas Vojislav zvuči kao lik iz neke od antičkih tragedija:

”Mi smo rođeni Srbi i mi moramo ostati Srbi”.

To ostaje naš izbor, kaže on, iako živimo u drugoj eri i pod različitim okolnostima.
Čini mi se da ”druga era” i ”različite okolnosti” asociraju na Drugi svetski rat i prethodne moderne ratove u kojima smo mi, Srbi, bili na nišanu evropske mržnje, a da bi današnja ”era” trebalo da bude doba mira i razložnosti…
U tome i jeste suština strave:

Kompletna takozvana evropska međunarodna zajednica, pod kontrolom Amerike – pretvara se da je sve u redu.
Pretvara. Pretvara se da je moralna. Pretvara da je pravedna. Pretvara da je zakonska. Pretvara da je nepristrasna.

Zato kažem da je ispovest u antičkom stilu: Ovim vekom sve više upravlja sila a ne pravda, kaže Koštunica. Ako se složimo da učinimo ono što se danas traži od nas, odbacićemo ne samo generacije koje su bile pre nas nego ćemo generacije koje dolaze lišiti njihovog prava da se bore za pravdu. Zato ne smemo da odbacimo naše pretke i naše nasleđe, ne smemo da otmemo pravo generacijama naših budućih naraštaja da budu ono što mi zaista jesmo. Jer na primeru Srbije svakome je jasno šta se dogodi slabijem kada se suprostavi jačem!

Čak i kad se suprotstavi samo argumentom! Čak i kad se suprostavi na najpravniji mogući način.

Ova nečuvena propaganda, pritisci, ucene i pretnje služe zato da rastoče poverenje i veru Srbije u zakon, u pravdu, u razložnost, i u istinu!

Slabe nas zato da bi oslabljeni popustili! Zato da bi prihvatili bezakonitu upravu sile!
”Žalosno je da se u XXI veku iko čak i dvoumi da li je za pravdu ili nepravdu, a baš od tog odgovora zavisi ne samo budućnost Srbije nego i pravni poredak i budućnost sveta. Zato smo mi uvereni da braneći Kosovo Srbija brani i nešto više od svoje teritorije”.
Svaka čast.

Perverzno i sadističko poniženje sa kojim smo suočeni, suluda nepravda i zaslepljenost neobuzdanom mržnjom, uzurpacija zakonitosti, i naša oprimitivljenost i prodanost sa kojima nasedamo na anti-moralno i anti-srpsko ruglo – ta strava nije se mogla bolje izreći.

Bez obzira na političarenje sa kojim se slažemo ili ne – Hvala Koštunici da je to ruglo otkrio mladim Srbima – jer ne može se boriti protiv neprijatelja ako se neprijatelj ne zna, niti se može boriti za Otadžbinu ako se Otadžbina nema.
I uzdajmo se da bes inferioraca-najamnika niti grozota najmljenog metka neće zaustaviti uzvišeni Srpski Duh da se odupre grozoti koju nam je ova Ispovest ukazala.

Oslobođenje ili Grob!

Analiza antisrpske propagande od 1991. do danas dokazuje da je rasturanje Jugoslavije bilo unapred isplanirano krvoproliće. Da je krvoproliće organizovano i finansirano iz inostranstva. Da je stvarni ”zajednički zločinački cilj” nametnutog krvoprolića bio nastavak već dugo nameravanog i planiranog ”konačnog rešenja srpskog pitanja”. Motivisan Mržnjom plan je zasnovan na modernizovanim habzburškim, austro-ugarskim i vatikanskim dogmatskim, sadističkim i apsoluitističkim rasističkim postulatima.

Tito, koga je Zapad doveo na vlast, tvrdio je da je četništvo ”neprijatelj naroda”. Pod nož te laži pale su generacije Srba. I to generacije u kojima je bila usađena nesalomljiva ljubav i duboka vera u demokratiju i ustavotvornost. Od post-Trumanove do pre-Klintonove Amerike – Amerika nije mrdnula ni malim prstom da spreči Titov pogrom Srbije. Onda je Klintonova Amerika nahuškala naslednike lokalnih nacista i fašista da dokrajče i poslednju preživelu trunku Srpskog Nacionalnog Duha.

S druge strane, jedna od poslednjih svetački skromnih, ali zaista gorostasnih ličnosti koje su se žrtvovale za budućnost – za budućnost u kojoj mi danas živimo – bio je Draža Mihailović. Činjenice da je Draža ubijen, da mu se do danas ne zna grob, da je do danas sakrivena istina o Ravnoj Gori – dokazuju da su u našoj današnjici – budućnosti za koju se Ravna Gora svetački nesebično žrtvovala – moral i pravda smišljeno uništeni!
Zato smo dužni Pravdi, Moralu i Istini!

Vraćen Dug je odlika Srpskog Poštenja i Srpske Savesti! Vraćanjem tog Duga mi moramo da se odužimo prošlosti time što ćemo tim Dugom zadužiti buduće srpske naraštaje.

To je ono Kosovo od koga nas nateruju da se odreknemo.
To je ona Srbija od koje nas nateruju da se odreknemo.
To je ono Sećanje od koga nas nateruju da se odreknemo.
Naš Dug i Naše Sećanje – to je ono Kosovo i ona Srbija i ona Budućnost koju Amerika, EU i domaći poltroni mrze u nama.

Zato današnje bavljenje istorijom zahteva oslobođenje od okova koje nam je nametnula Titova, današnja zapadna i domaća izdajnička Diktatura nad istorijom. Moramo osloboditi Istoriju od svih predrasuda i laži o prošlosti nametnutih u naše današnje izvitopereno moralno vrednovanje, u deformisanu kulturologiju, u naš izdajnički intelektualizam i u naše unakaženo obrazovanje.

Bez totalnog oslobođenja od svih tih nametnutih prošlih i današnjih laži, deformacija, izvitoperenosti, pokondirenosti i unakaženja – pokvarenost izdaje koju su umišljeno usukali u nas – uništiće nas jednom za svagda – kao Narod, kao Državu, i kao Nacionalni Duh.

Ravna Goga je vojevala onaj Drugi svetski rat koji je taj Rat zaista bio: Rat za moral. Za savest. Za istinu. Za pravdu. Rat protiv laži. Protiv nasilja. Protiv samovolje. Protiv podjarmljivanja. Rat za nacionalnu i intelektualnu ravnopravnost.

Nadahnuto srpskim svetosavskim Pravoslavljem, kao i Srpstvo kroz celokupnu svoju istoriju, Ravnogorstvo je vojevalo rat za ljudsku plemenitost, za humanost civilizacije, za pravo na pošten život u slobodi.

Danas je očigledno da je taj Drugi svetski rat izgubljen.
Ravnopravnost pred pravdom više ne postoji.
Ravnoparvnost suverenosti više ne postoji.
Ravnopravnost granice više ne postoji.
Ravnopravno bitisanje više ne postoji.

Sve civilizacijske pozitivne vrednosti koje je pobeda u Drugom svetskom ratu donela čovečanstvu – poništene su i čak proglašene zastranjenjima i staromodnom zatucanošću. U svom pohodu protiv Dostojanstva Čovečnosti Novi poredak sile i nepravde o kome govori Koštunica maršira na toj poništenosti Dobrog – maršira na svemu onome što je navodno bilo poraženo.

Maršira beskrupulozno. Maršira osiono. Zločinački izvršilac tog otuđenja je diktatura nad istorijom i slobodom govora. Najkarakterističniji primer te osionosti su današnja diktatura Euleksa i NATO-a pod američkim stegom!

Pošto današnja satanizacija Srba ne bi bila moguća bez satanizacije Ravnogorstva Srbije u Drugom svetskom ratu – stvarni moralni zadatak Srba, presudan za opstanak Nacije, Države, i Duha Srpskog Naroda svodi se na tri Oslobođenja:
Na Oslobođenje Istine o Ravnogorstvu Srbije.
Na paralelno Oslobođenje Laži o Titoizmu.

I na Oslobođenje Laži o manipulacijama Zapada u odnosu na oba prethodna. Zadatak nije lak. Nije lak zato što je današnji rasizam Zapada prema Srpskoj istoriji i državi – ”Srbija ne može da postoji u Evropi kao nacionalna država!” – nastavak mržnje Srba od strane Vatikana i Habzburgizma. Nije lak zato što se antisrpska diktatura nad istorijom prikazuje kao jedina tačna i neprikosnovena istorija.

Ali, baš sve to što nije lako mora da nas, kao i naše prethodnike, uveri da to što mora da se učni – možemo da učinimo! Kako?

Shvativši šta je to što je zaista napadnuto! Shvativši šta je to što se zaista mora braniti.

 

Časlav M. Damjanović; 06.03.2008




1 коментар у вези “Šta zaista znači ”Rođeni smo Srbi i moramo ostati Srbi”?”
  1. Da li se to meni cini, ili postoji neverovatna fizicka slicnost Nikole Grbica sa Kostunicom iz mladjih dana?


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo