Вести

Zašto ni jedan transparent u to ime? Zašto kad je otimanjem Kosova Srbija stavljena na nišan? Zašto kad je otimanjem Kosova Srbija napadnuta?

Časlav M. Damjanović, februar 2008

+++

Potpisivanje takozvanog Političkog sporazuma sa EU znači de jure stavljanje Srbije pod protektorat. Znači de jure priznajemo da smo istorijski krivci! Znači de jure prihvatamo protektorat zato da bi nas EU i domaći izdajnici “promenili“, “popravili“ i “ispravili“!

Zato da nas u budućnosti, ako nas dovoljno “poprave“, prime u EU – kao nižerazrednu anaciolizovanu kažnjeničku koloniju! Potpisivanje Političkog sporazuma je okupacija! Pristanak na prisilno pokrštavanje! Pristanak na likvidaciju Srpstva u Srbima!
Kapitulacija.

Zapad i domaći izdajnici pokušavaju da ponište Veliki Četvrtak!
Zato što smo im rekli: Mi smo Zapad!

Zašto ni jedan transparent u to ime? Mi, Srbi, nismo ni sa Marsa ni sa Vrbe! Mi, naša srpska istorija, naše srpsko sećanje, naše srpsko nasleđe, naša srpsko Pravoslavlje – mi jesmo Zapad! Zašto moramo da nastavimo ono što smo započeli na Veliki Četvrtak!

Paljevinu u ambasadi Zapad i domaći izdajnici pokušavaju da pretvore u novi “izgovor“!

Zašto ni jedan transparent u to ime? Zašto nismo ponovo na ulicama? Zašto domaćim izdajnicima i Zapadu dozvoljavamo novo svetogrđe Istine i Pravde?

Paljevinu u ambasadi Zapad i domaći izdajnici pokušavaju da pretvore u novi Račak!

Zašto ni jedan transparent u to ime? Svi znamo da je Laž Račka nametnuta kao izmišljeno “opravdanje“ da nam se otme Kosovo!

Paljevinu u ambasadi Zapad i domaći izdajnici pokušavaju da pretvore u novu Zelengoru!

Zašto ni jedan transparent u to ime? Zapad i domaći izdajnici zabranili su mlađim generacijama Srba da saznaju Istinu – da je Srbija pala na krvavoj Zelengori! Kada su se partizanske jedinice 1944. probile iz NDH u Srbiju bila su ojačane pridruženim ustaškim jedinicama! Ili su zapravo ustaše bili ojačani partizanskim jedinicama? Tu združenu “evropsku armadu“ Zapad je naoružao do zuba! Na Zelengori je bila presudna bitka – slabo naoružani Ravnogorci borili su do poslednjeg borca! Do poslednjeg daha – za naše Slobodno Danas! Da li ćemo da izneverimo tu Žrtvu? Ravnogorci su platili dug Bogu, Lazaru i Rastku. Da li ćemo da izneverimo taj Dug?

Ko će da brani novu Zelengoru?

Zašto ni jedan transparent u to ime? Danas, više nego ikad u našoj istoriji, dužni smo da odbranimo ono što Zapad i domaći izdajnici pokušavaju da nam otmu. Zato moramo da budemo svesni šta nam otimaju: Kosovo su nam oteli zato da bi nam oteli Nebesku Srbiju! Zato moramo da znamo šta branimo!

Prvi put s ocem na jutrenje…

Davno, na studijama, sećam se prve stranice jednog poznatog književnog dela. Kaže poznati pisac u prvom licu, probudim se jednog jutra, promeškoljim se i osetim da se nešto promenilo… Kada sam se rasanio shvatim da sam postao kukac.
Znači zaspao kao ljudsko biće probudio se kao Kukac. Sećam se naravno Franca Kafke i njegovog “Kukca“.
Kafka je napisao i “Proces“. Vodi se Proces nekakav. Ne zna se ko je Tužen. Ne zna se ko je Tužilac. Ne zna se zbog čega se Proces vodi. Ali… svi znaju da se “Proces“ vodi protiv njih!

Davno pre Holokausta i Nacizma Kafka je pojmio Evropu kao “procesuiranje“ ljudskog bića u Kukca. “Protiv Njih“ to znači – vodi se “Proces – protiv Nas“. I naravno – bespomoćni smo. Iako se ne zna kada je proces počeo, zna se da se nikad neće završiti – znači za vjeki navek bićemo bespomoćni.

Zbog tog orvelijanskog “procesuiranja“ Albert Kami je smatrao da je Evropa “Sizifov posao“. Sizif osuđen da izgura kamenicu na vrh brda i da je prevali na drugu stranu. Ali, kad god Sizif kamenicu skoro do vrha dogura – kamenica se skotrlja natrag – pa hajd’ Jovo nanovo. Osuđen Sizif da za vjeki navek gura kamenicu – uzaludno.
Uzaludno zato što “Proces protiv nas“ traje za vjeki navek.

U bitnoj vezi sa filozofskom spoznajom “Evrope procesuiranja“ je uzvišeni zaključak da smo hemijsko jedinjenje i da smo postali od majmuna. Zato se Žan Pol Sartr koprcao sa svrhom naše egzistencije, i s pravom se pitao – ako nema Duše čemu onda Kukci? Kukac bez Duše nema smisao postojanja, zar ne?

A taj isti “Mudrac Evrope“ koji nam je “filozofski“ objasnio da smo hemijsko jedinjenje i da smo od majmuna nastali zanemario da shvati kako to da kukac može da pojmi da nije više ljudsko biće nego kukac?
Jednom rečju, celo to zamešateljstvo “procesuiranja“ je Pad Evrope u Otuđenje Čoveka od Duše.
Zato je “Evropska Armada“ sačinjena od Ustaša, Partizana, Zapadnog oruđa, Zapadnog oružja, i Zapadnog Blagoslova – nasrnula na Zelengoru!

Tajnici evropski odlučili nema više Jeretike! Zato tajnici zamenili praznoglave književnike i filozofe koji ne znaju šta lupetaju – sa punoglavim političkim i sociološkim učenjacima, analitičarima, propagatorima, propagandistima, demagozima, i naravno, lažovima premazanim svim bojama od crne do crvene, od žute do plave – koji znaju šta lupetaju!
Lupetaju ono što im se naredi. Naredi im se da lupetaju Duša je Krivac oni to izlupetaju! Naredi im se da lupetaju da je Evropa “procesuiranje duševnih“ oni to izlupetaju!

Tako Evropa “Proces“ postala! Duša – Odbi! Pravda – Odbi! Istina – Odbi! Sme da se upamti samo ono što je dozvoljeno da se upamti. Ono što je dozvoljeno da se upamti mora da se upamti onako kako je dozvoljeno da se upamti!
Ko obezbeđuje “procesuiranje“? “Proces“ – naravno! Kažnjivo ako se iko usudi da zucne da je “Proces“ – “protiv nas“! Kad se svi u Kukce “isprocesuiraju“ neće više biti onih koji se usuđuju – neće više biti nikakvi “Nas“!

Sećanje naše nasušno…

Sve se mislim, lako je o “Procesu“, i Kukcima, i Sizifovoj “O ledinu“, ali… ali šta da kažem mlađariji srpskoj ako me upita šta mu to dođe ta Nebeska Srbija? Neću valjda da im kažem da je Nebeska Srbija “Prvi put s ocem na jutrenje“?
Ili…

• Da je Nebeska Srbija “Kosovo je Srbija“?
• Da je Nebeska Srbija “Ne priznajem kapitulaciju“?
• Da je Nebeska Srbija “Ljubav prema Istini“?
• Da je Nebeska Srbija “Ljubav prema Pravdi“?
• Da je Nebeska Srbija savest srpska?
• Da je Nebeska Srbija “Vera naša Pravoslavna“?

Ili… da im kažem možda da je Nebeska Srbija ono prosto srpsko poštenje sa kojim je zajedno sa starijim Srbima mlađarija izašla prošlog Četvrtka na ulicu da mirno i dostojanstveno kaže ko su Srbi i šta hoće?
To bi im rekao: Nismo mi Kukci da nas lažima “procesuirate“! Imamo mi svoju Otadžbinu! Pošteno zasluženu Otadžbinu!
Hoćemo pošteno da je živimo bez vaših laži!
U svojoj Otadžbini.

Imamo i pošteno zasluženo Sećanje. Naše. Nacionalno. Srpsko.

Ne damo vašem “procesuiranju“ ni mrvicu od naše Otadžbine! Niti mrvicu od našeg Sećanja! Ni mrvicu od našeg Poštenja! A vi, domaći izdajnici, ako vam je toliko zapelo da kukci budete, evo vam vize izlazne, pa u vašoj EU “procesurianje“ iživljavajte do mile volje. Nas to ne zanima. A imate para da u “inozemstvu“ kukišete. Na našim ste leđima lovu zgrunili al’ neka vam je alal. Kad se Evropa uskoro probudi odlučićemo da li zaslužuje da je prihvatimo – prihvatićemo je samo ako se zaista “izolovala“ od EU–“Procesa“!
Ali…

Odbraniti Srbiju!

Osloboditi Srbiju od nacionalnih izdajnika.
Osloboditi od nacionalnih izdajnika Skupštinu, Vladu, sve pozicije koje odlučuju o sudbini Srbije, osloboditi sredstva obaveštavanja. To moramo mi da uradimo. Sada. Odmah. Zato da bi Srbiju odbranili. Niko drugi neće to uraditi za nas. Naprotiv. Drugi će nas sabotirati. Ostalo ćemo docnije sređivati…

Novi Račak – Nova Zelengora!

Zar nam činjenica da su Amerikanci odbili da policija štiti ambasadu ne kazuje ništa? Zar nam činjenica da u zgradi ambasade nije bilo nikakvog požara kada je policija rasterala demonstrante ne kaže ništa? Zar nam pitanje Tomislava Nikolića “da li ima tajnih prolaza iz kojih je neko mogao da izađe, nekoga ubije, spali i ponovo se sakrije“ – zar nam to ništa ne kaže?

Takozvani Predsednik Srbije kaže “za nasilje nema opravdanja“! Nema. Međutim… Spaljen je naš Srbin! Zoran Vujović.
Star 21 godinu. Rodom sa Kosova. Njegovu 82-godišnju baku Ljubicu udavili siledžije OVK u kadi! Udavili je 2. avgusta 1999. godine. Za davljenje niko nije bio nikad suđen. Niti kažnjen.

Dve godine kasnije, Zoranov deda, koji je pronašao Ljubicin leš izvršio samoubistvo bacivši se pod voz. Zoranova porodica prinuđena da napuste rodno ognjište i pobegne u Novi Sad. U doba proterivanja Zoranu je bilo 12 godina. U Novom Sadu Zoran postao primeran student i strastan fudbaler.

Takozvani Predsednik Srbije i njegovi američki direktori nazvali su napadače na američku ambasadu “huliganima i siledžijama!“

Da li je Zoran “huligan“? Da li su njegov prekipeli bes i ogorčenje što je Amerika otela njegovo rodno Kosovo od Otadžbine Srbije “huliganstvo“ jednog “nasilnika“?

Ostali pohapšeni napadači, Srbi i Srpkinje dvadesetak godina stari, pa i mlađi, na saslušanjima kažu ne smatraju sebe nikakvim “huliganima“ – smatraju sebe žrtvama! Žrtvama američke agresije na Kosovo 1999. godine.
Pregolema je tuga “procesuiranja“: Uzrok nametnut za posledicu. Posledica za uzrok. Fašista nametnut za antifašistu. Antifašista optužen za fašistu… Zar nam nije dužnost, sveta dužnost, da zahtevamo Istinu da li su Zorana spalili “inozemni“ agenti ili domaći izdajnici po direktivi “inozemnih“ agenata?

Zar nam nije dužnost, sveta dužnost, da zahtevamo Istinu da li je kao što je Viljem Voker namestio lažni Račak da bi se tom laži lažno “opravdalo“ otimanje Kosova – da li se danas nameštenom navodno “huliganskom“ ujdurmom požara u američkoj ambasadi pokušava istovetno lažno navodno “opravdanje“ za okupaciju Srbije? Zar je logično da se blindirana vrata na američkoj ambasadi razbijaju sat i po i da nijedan od čuvara ambasade to nije primetio niti pozvao policiju? Zašto je Nikolas Berns čekao sat i po?

Zašto se ne upitamo da li je možda naizgled defetistički stav takozvanog Predsednika Srbije da se “ništa ne može uraditi“ zato što je možda… možda naslućivao za zaveru? Da se možda… možda zato i sklonio u “inozemstvo“? Tadić, Koštunica i Nikolić su se dan uoči proglašenja kosovske nezavisnosti dogovorili o održavanju protestnog skupa. Po rečima Nikolića “Tadić je shvatio da Srbija ne može da ćuti kako je Tadić to planirao“! Zašto je Tadić “planirao“ da će Srbija da ćuti? Niko ko ceni svoj narod i otadžbinu ne bi čak ni pomislio na takvu gnusobu a kamoli planirao takvo izdajstvo, zar ne?

U nastavku izjave o tom sastanku Nikolić kaže da je Tadić “shvatio da i njegovo ponavljanje “mir, mir, mir“ takođe ne znači ništa u trenutku oduzimanja dela teritorije Srbije“! ‘Kao inicijator mitinga rekao sam da građani očekuju da čuju Predsednika Države i Predsednika Vlade“ na šta je Tadić dao svoju čuvenu izjavu da “političari ne treba uopšte da govore“! Nikolić tvrdi da je Tadiću na to rekao “Ti, ako ne smeš, nemoj da govoriš!“ A da je Tadić uzvratio “Zašto ne smem?“

Poznato je da su Taći i kompanija obično do sada uvek dobijali direktive u Njujorku, i da je davanjem direktiva uvek predsedavao Ričard Holbruk. Po Nikolićevim rečima Tadić se iz Njujorka vratio ljut “zato što smo najavili de ćemo svi govoriti!“ Tek posle toga Tadić je najavio da će za vreme protesta boraviti u Rumuniji…

Iz ovog dosta konfuznog izveštaja kombinovanog sa mojim pitanjima i predpostavkama ipak proizilaze vrlo logična pitanja: zašto je Tadić otišao u “inozemstvo“ y vreme Velikog Četvrtka, i da li možda… možda kukakvičuk da će ga Srbija izviždati nije bio stvarni razlog?

U Skupštinu! Ne da protestujemo! Da zahtevamo!

Ogorčenje koje će u Srbiji izazvati otimanje Kosova planirano je da se iskoristi za stavljanje Srbije pod takozvani protektorat! Pod protektoratom, pod vojnim nadzorom NATO-a, bila bi postavljena okupaciona vlada u kojoj bi statirale mnoge izdajničke marionete. Međutim, okupaciona Vlada bi funkcionisala direktno po volji onih koji mrze Srbe. Njihove direktive sprovodili bi u delo takvi neuračunljivi antisrpski elementi poput naprimer Biserkove i Kandićeve.
Svrha okupacije je tačno ono što je Koštunica formulisao u Orašcu – Likvidacija Srpskog Sećanja! Oni koji mrze nas, Srbe, podrazumevaju pod Srpskim Sećanjem izmišljeno srpsko nacionalističko ludilo koje navodno proizilazi iz navodne iracionalne zanesenosti kosovskim mitom o Nebeskoj Srbiji.

Kako bilo da bilo, hteli mi to ili ne, ono što danas moramo da učinimo da bi spasli Srbiju to je da je spasemo Nebeskom Srbijom – da iz Istine Nebeske Srbije nadahnemo sebe poštenjem, odlučnošću, mudrošću i hrabrošću i da na današnjoj Zelengori zaustavimo uljeze.

To mora da se uradi već danas. Inače će biti dockan.

Časlav M. Damjanović, februar 2008

Izvor: Srpske Novine Januar – Februar 2008 -Toronto