Вести

Kriza Protestantske i Katoličke vere u „zemlji satova“. Dok pravoslavni hramovi upravo ovih dana beleže rekordnu posetu, u isto vreme sve je manje vernika u katoličkim i protestantskim crkvama, a i tamo gde ih ima – postavlja se problem manjka sveštenika.

Ovo je zaključak izveštaja o stanju u hrišćanskim hramovima u Švajcarskoj u periodu od 1996. do 2005. godine Instituta za pastoralnu sociologiju iz Sent Galena.

Istraživanje je pokazalo da je protestantska crkva izgubila više vernika nego katolička, zahvaljujući prilivu stranaca iz katoličkih zemalja. Crkve su skoro opustele u gradovima, dok se u seoskim sredinama vernici kako-tako drže. Rekord je zabeležen u Bazelu, gde je između 1970. i 2000. godine broj vernika smanjen za polovinu.

Izveštaj prenosi da, sa izuzetkom Berna, svi veliki, tradicionalno protestantski kantoni (Cirih, Ženeva) sada imaju više katoličkih nego protestantskih vernika.

Oko 11 odsto uglavnom gradskih stanovnika Švajcarske izjašnjavaju se da su „bez veroispovesti „. Pored opadanja broja vernika katolička crkva suočava se sa manjkom sveštenstva koje za razliku od protestantskog ne sme da se ženi. Za poslednjih 15 godina broj sveštenika smanjio se za četvrtinu – 2005. godine bilo ih je 1587 u Švajcarskoj. Prema istom izveštaju manjak „radne snage“ u katoličkoj crkvi ipak ne postoji jer se parohijskim poslovima sve češće bave đakoni (koji mogu da se žene) i „parohijalni asistenti“.

Dok je 1991. godine 158 mladića izabralo da postanu katolički sveštenici, za taj put se u 2005. godini opredelilo samo njih 64. Pošto samo sveštenici mogu da ispovedaju i pričešćuju vernike katolička crkva pribegava sada strategiji grupisanja parohija.

U izveštaju se dodaje da je sve manje venčanja i krštenja u crkvama. U deset poslednjih godina broj krštenja u protestantskoj crkvi opao je za trećinu. U katoličkim crkvama stanje je nešto bolje – broj krštenja smanjio se za „samo“ 15 odsto. Iako je 2005. godine dozvoljeno venčanje u crkvi ukoliko je bar jedan od supružnika katolik, odnosno protestant, samo 40 odsto parova koji su sklopili brak u opštini – otišlo je i u crkvu da se i tamo venčaju.

Porez „rasteruje“ vernike

Tri zvanične crkve u Švajcarskoj (katolička, protestantska i starokatolička koja ne priznaje dogmu o nepogrešivosti pape) ubiraju crkveni porez od vernika. U Bazelu je ovaj porez najveći dok se u kantonima Ženeva, Nojšatel i Tićino ova taksa plaća dobrovoljno. Smatra se da mnogi napuštaju crkvu da ne bi plaćali porez. Nedavno je Federalni sud doneo odluku da vernici koji ne plaćaju crkveni porez ne mogu da budu isključeni iz Crkve.

Pravoslavci na četvrtom mestu

Prema popisu stanovništva iz 2000. godine u Švajcarskoj živi 42 odsto katolika (7 odsto manje nego 1970. godine) i 35 odsto protestanata (12 odsto manje). Druge veroispovesti su takođe prisutne : muslimani (4,3 odsto), pravoslavni (1,8 odsto), indusi (0,4 odsto), budisti (0,4 odsto), jevreji (0,2 odsto), starokatolici (0,2 odsto), anglikanci (0,1 odsto).

VESTI, 12.01.2008;  N.Jokić