Вести

Evo snadjoše nas mrka vremena i gorke okolnosti ….i duhovno i ovozemaljsko …no ne treba očajavati no treba gledati da uklonimo sve što je prepreka Bozijoj pomoći na duhovnom planu da nam dodje u susret a onda će već početi da se razdanjava i duhovno i ovozemaljski….

 Rab Božii Stefan-Igor H.R.

+++

Pošto šaljem uglavnom materijale duhovne sadržine jer su važniji i vezani su za koren našeg problema bez čijeg saniranja ni ovozemaljsko ne može na bolje krenuti ,evo da podelim sa vama i ove dragocene darove. Nekoliko originalnih snimaka nekoliko od naših najvažnijih i najdubljih ratnih pesama, pevanih u vremenima bliskim borbama u kojima su stvarane pa su duhom mnogo dublje i lepše nego sve ostalo na što do sad naidjoh u ovom žanru-a. Pogotovo posebnu dubinu imaju za ove duše u daljini…, a kako je krenulo izgleda da će se ponovo pevati u novim Borbama na Kumanovu…i šire, pa učite da ih srcem pevate ako niste dosad, jer trebaće..,

Kliknite na željenu pesmu i podesite zvučnike i ton na kompjuteru, malo niže su vam kratka obrazloženja svake od ovih pesama.

Svako Dobro od Gospoda

Rab Bozii Stefan-Igor H.R.

+++

MARS NA DRINU

TAMO DALEKO

IGRALE SE DELIJE

KRECE SE LADJA FRANCUSKA

OJ MORAVO

+++

Tamo daleko

Od svih rodoljubivih pesama, pesma „Tamo daleko“ bi se mogla proglasiti himnom srpskog vojnika. Preko Cera i Kolubare, sa srpskom vojskom stigla je sve do Soluna i Krfa. Svi ucesnici Solunskog fronta prihvataju ovu pesmu kao svoju: Englezi su je naslovili „For anjay over there“, nasi veliki prijatelji Francuzi „Au loin, au loin sur Corfu“, Cesi i Slovaci „Tam v dali“… Stela Frenklin, australijska knjizevnica, stupila je godine 1917. u Bolnicu zena Skotske na Solunskom frontu. Pisuci roman o stradanjima srpskih ratnika, ona primecuje i sta Srbi pevaju – „Tamo daleko“, pesmu o selu, o devojci, o zemlji… Srbi su je neprekidno pevali. Ali morali su ponovo u borbu, s vrlo malo nade da ce se vratiti u Srbiju“. U jednom velikom ratu nastala je i jedna velika pesma – „Tamo daleko“.

O, zar je morala doc,
Ta tuzna nesrecna noc,
Kada si, dragane moj,
Otis’o u krvav boj?

Tamo daleko,
Daleko od mora,
Tamo je selo moje,
Tamo je Srbija.

Tamo daleko,
Gde cveta limun zut,
Tamo je srpskoj vojsci,
Jedini bio put.

Tamo daleko,
Gde cveta beli krin,
Tamo su zivote dali
I otac i njegov sin.

Bez otadzbine,
Na Krfu ziveh ja,
Ali sam uvek klic’o:
Zivela Srbija!

Igrale se Delije

Stihove za ovu pesmu napisao je ucitelj i pesnik Milorad Petrovic Seljancica, a muziku je komponovao Bozidar Joksimovic 1919. godine. Pesma kao da samo ponavlja zelje srpskih ratnika koji su u Balkanskom ratu kretali na Jedrene, zauzimali ga i vracali se kuci. Stari ratnici pricali su da im je mnogo zao sto opsadu Jedrena nisu iskoristili da produze dalje sve do Istambula. Hteli su da se osvete za petstogodisnje robovanje pod Turcima.

Igrale se delije, Nasred zemlje Srbije, Sitno kolo do kola, Culo se do Stambola.

Svira frula iz dola, Frula moga sokola, Sitno kolo do kola, Culo se do Stambola.

Culo se do Stambola, Carskog grada ohola. Igra kolo do kola, Ne haje za Stambola.

Krece se ladja francuska

Najpoznatija verzija ove pesme je ona ciji je autor melodije Nikola Balon. Kompozitor Balon muzicirao je posle Prvog svetskog rata u Parizu. Stihovi na francuskom i srpskom jeziku, stvoreni u solunskoj luci, imaju za inspiraciju: Veliki rat, solunsku luku, bracu Srbe i Francuze, bolesne ratnike, put ka zivotu i slobodi. Ladja je svukuda gde su srpski vojnici. Ne samo u solunskoj luci… Na ladjama su srpski vojnici umirali, sa njih bacani u more. Ladje su im donosile smrt i zivot. Na ladjama su poslednji put marsirali, na ladjama su pevali… Rodne livade i njive, brda i doline Srbije jedino su bili vazniji od ladja. – A one su sluzile da ih vrate kucama. Kada bi dva naroda birala pesmu koja ih spaja, najznacajnije, najcvrsce, najduze, kada bi Francuzi i Srbi birali svoju zajednicku himnu, bila bi to pesma „Ladja se krece francuska“.

More je plavo, siroko, Siroko, plavo, duboko. Nigde mu kraja videti, Ne mogu misli podneti.

Ladja se krece francuska, Sa pristanista solunska, Transport se krece Srbadi, Srbadi, braca ranjeni.

Svaki se vojnik borio, U rovu slavu slavio, Srecan se Bogu molio, Da bi se kuci vratio.

Radosti nema ni za tren, Naidje svapski sumaren, Svi mole svetog Nikolu, Najvecu silu na moru.

Putujem tuzan, zalostan, Pomislih: Boze, nisam sam, I moja braca putuju, Da sa mnom zajedno tuguju.

Mars na Drinu

U ratovima za oslobodjenje i ujedinjenje, od 1912. do 1918, nastale su mnoge pesme, kola i marsevi. Jedna od najpoznatijih i najlepsih kompozicija je mars „Na Drinu“. Cerska bitka, vodjena od 16. do 19. avgusta 1914, donela je veliku pobedu srpskoj vojsci. Tu, na samom bojistu, kompozitor i dirigent, vojni kapelnik Stanislav Binicki, komponovao je jedan od najlepsih marseva koje ima nasa muzicka ostavstina. Smatra se da je mars „Na Drinu“ Binicki posvetio neustrasivom i omiljenom pukovniku Stojanovicu koji je poginuo u bici na Ceru.

OJ MORAVO

Pesma „Oj Moravo“ ne pripada nijednom zanru.

Pesmu o Moravi, srpskoj kicmi, „knjeginji srpskih reka“, Srbi su pevali i u miru i u ratu. Pevali su je i u mobilizaciji i na bojistu. Pevali su je i na seoskim poselima i na gradskim zabavama, pevali su je i momci i devojke, i bogati i siromasni.

U Prvom balkanskom ratu, kad je srpska vojska forsirala nabujalu reku Semnicu, vojnici su se uhvatili za ruke, posto mnogi nisu znali da plivaju. Zapevali su „Oj Moravo“, kao neku vrstu molitve svojoj reci – zastitnici. I presli su reku na putu ka jos jednoj popbedi. Prizor koji nijedan film nije zabelezio.

Oj, Moravo, oj, Moravo,
Moje selo ravno,
Moje selo ravno,
Oj, Moravo, oj, Moravo,
Moje selo ravno!

Kad si ravno, kad si ravno
Sto si vodoplavno,
Sto si vodoplavno,
Kad si ravno, kad si ravno
Sto si vodoplavno?

Kisa pade, kisa pade
Te Morava dodje,
Te Morava dodje,
Te poplavi, te poplavi
Moje selo ravno
I u selu, i u selu
Jovanove dvore…