Вести

Povodom Opšteg Protesta Srpske Nacije protiv otimanja Kosova od Srbije Predsednik Boris Tadić je 19. februara izrazio neslaganje sa odlukom Vlade Srbije da Protest organizuje sa političkim strankama:

Ravnogorski Observer, 21.02.2008

+++

Pošto “Kosovo nije partijsko pitanje, već je iznad svega nacionalno i državno “zato“ Kosovo ne sme biti upotrebljeno u stranačke svrhe i promocije“.

Kosovo jeste “iznad svega nacionalno i državno pitanje“ ali me je iznenadila, i uvredila formulacija da “Kosovo nije partijsko pitanje“.

Uvredilo me je nazivanje nacionalnog Kosova “partijskim pitanjem“. Upitajmo se šta zaista znači nazivanje Kosova “partijskim pitanjem“ čak i u odrečnom smislu? Danas u Srbiji postoje političke stranke. U Titovoj Jugoslaviji postojala je Partija.

U diktatorskoj ideologiji Partije Kosovo svakako nije bilo “partijsko pitanje“ već nešto drugo. Zato što je ideologija Partije bila zasnovana na Tekovinama NOB-a u kojima je bila zacrtana internacionalistička budućnost narodnih masa.
Prema tome, kada neko u današnjoj tragičnoj situaciji – tragičnoj za Srpsku Naciju i Srpsku Državu – upotrebi izraz da “Kosovo nije partijsko pitanje“ za mene to znači da taj neko, kao i svako inteligentno ljudsko biće, izražava rečima ono što misli.

Prema tome, logično je shvatiti da Predsednik Tadić misli da je Srbija još uvek pod diktaturom Partije! I ne samo to, već da njegov lični misaoni sistem funkcioniše usađenim sklerozama Partijske ideologije, sagledavanja stvarnosti, i dosledno tome Partijskog rezonovanja.

I ne za čudo, sledeće Tadićevo rezonovanje, iako slatkorečivo, u potpunosti dokazuje prethodni logičan zaključak:

Pošto je Kosovo pitanje našeg identiteta, suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše države, naše istorije i tradicije, Tadić smatra da iza organizacije skupa – ne protesta nego skupa – treba da stoje nacionalne institucije i da govornici:

“Nikako ne treba da budu stranački prvaci već istaknute javne ličnosti!“

Ovakva formulacija žestoko potvrđuje zakržljalo Partijsko rezonovanje:

Na skupu – ne na protestu – istaknute javne ličnosti treba da zbore o sudbini Nacije i Nacijinog Kosova! Na skupu –ne na protestu –Narodu i Naciji biće znači dozvoljeno da čuju šta će im reći istaknute javne ličnosti, minus naravno stranački prvaci!

Bez obzira što se ne radi ni o kakvom skupu, niti o razgovoru ugodnom na tom skupu, i bez obzira što su Narod i Nacija isključeni iz tog razgovora ugodnog – jer pošto je skup, istaknute ličnosti će prema tome reći svoje i mase treba da se mirno i bez razbijanja Mekdonaldovih izloga raziđu i vrate kućama, i bez obzira što Nacija jednodušno protestuje zbog otimačine Kosova i jedino što je interesuje to zauzimanje Stava – a Stav zauzimaju vođe političkih stranaka koje Tadić želi da isključi sa “skupa“ i da protestovanju nametne mišljenja javnih ličnosti koja Naciju ne interesuju – bez obzira na sve to iz Tadićevog rezonovanja proističu neprihvatljive laži i paralaže:

Pošto je nemoguće svim istaknutim ličnostima dati podijum to normalno znači da će istaknute ličnosti biti pažljivo odabrane. Da bi istaknute ličnosti bile odabrane neko mora pre svega da odluči ko se računa u istaknute ličnosti a ko se ne računa. Onda od tih koji se računaju u istaknute ličnosti mora se izabrati određeni broj najdragocenijih. Pa pošto prigoda nije stranačko politiziranje, znači ličnosti neće biti birane po partijskom stranačkom ključu.

Prema tome, pošto se ne radi o protestu Nacije izbor govornika za “skupu“ je zapravo –“Partijsko pitanje“!

Tadić sam dokazuje da mu misaoni sistem ‘‘Partijski“ funkcioniše: “Posao Vlade Srbije je da obezbedi red i mir i ne slažem se da Vlada Srbije sa političkim partijama organizuje mitinge na kojima bi govorili stranački prvaci!“

To znači da Tadić odobrava Vladi Srbije, kojoj je dužnost da čuje šta Nacija hoće zato da bi je vodila u tom pravcu – odobrava da se brine jedino o rasporedu žandarmerije, zakrčenošću saobraćaja i čišćenju ulica posle završenog skupa!
Tako govore samo budale…

Međutim, tako je “Partijska pitanja“ rešavao i Tito. Razred po razred sve nas izvedu iz škole i tamo negde kod izloga američke čitaonice u Brankovoj vičemo šta nam je rečeno “Trst je naš!“ naprimer a milicija nas poliva hladnom vodom iz šmrkova vatrogasnih kola…

Prema tome, pošto je Tito bio diktator znači da je i Tadić takođe diktator. A Tadić to i sam kaže:

Zahteva da se prekinu nasilni protesti jer “Samo mir i razumni potezi daju nam mogućnost“ kako bi država mogla da radi svoj posao!

To doslovce znači da Tadić hoće da država sredi pitanje Kosova koje nije “Partijsko pitanje“ bez učešća narodnih masa i izabranih političara i skupštinskih predstavnika koji svi zajedno treba da odu kući i da piju vruću rakiju. Zato ponavljam, uvredilo me je da neko smatra naše Srpsko Kosovo “partijskim pitanjem“ čak i u odrečnom smislu. A posebno me vređa, i to žestoko me vređa da se Boris Tadić uopšte usuđuje da reč Kosovo prozbori.

Da. Vređa me.

Ali… vređa me žestoko i nešto drugo. Zašto smo mi, Srbi, zadocnili sa Protestom. Zašto nismo napravili 27 Mart posle izbora. Zato je današnji Protest – Protest probuđene Nacije.
Nacija se probudila.

Mlada generacija se probudila. Zato je Nataša, verni politkom, i Tadićevo Partijsko shvatanje smatraju mladu generaciju huliganima! A zato su mladi i besni. Besni su na sve one i na sve ono što je protiv Srpstva.
Traže Srpsku Istinu!

Srpskom Istinom hoće Kosovo da brane! Znaju mladi da samo Srpskom Istinom mogu da odbrane Budućnost u zaista Oslobođenoj Srbiji.Zato je podivljavanje jer je Srbiji prekipelo jer se u Protest protiv otimanja Kosova upleo i neodržani protest za Oslobođenje Srbije.

Zato Tadić zahteva na demonstracijama samo soroševske Vukovce a Srpske proglašava za huligane. I baš zato, iako jeste dovoljno pametan da shvati da je danas probuđena Srbija, pogotovo Srpska Omladina, na barikadi protiv njegovog američkog evropskog zadatka, zato priziva u pomoć Partijsko diktatorstvo i zato deluje kao da je pobudalio…

Ravnogorski Observer , 21.02.2008

Izvor: Srpske Novine (Serbian Newspaper) Toronto