BEOGRAD – Predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić definitivno je pokazala svoje pravo lice – osvedočenog srbomrsca! Kako prenosi sagovornik Kurira iz Prištine, Kandićeva je bila počasni gost u kosovskoj Skupštini na jučerašnjem proglašenju nezavisnosti, i to na poziv kosovskog premijera Hašima Tačija!
– Kandićeva je ni manje ni više iz počasne lože pratila usvajanje Deklaracije o nezavisnosti i aplaudirala nakon njenog proglašenja! – prenosi naš sagovornik.
Osim nje, koja je sve vreme ceremonije provela u blizini bivšeg šefa verifikacione misije na Kosovu Vilijema Vokera, niko drugi iz Beograda nije došao da Albancima pruži podršku prilikom otcepljenja Kosova.
Nataša Kandić poznata je i po tome što je na protestu Udruženja porodica nestalih sa Kosmeta 30. avgusta 2003. vređala prisutne. Kada su od nje zatražili da napusti skup, ošamarila je Nikolu Popovića, penzionera i raseljeno lice iz Peći. Popović je tužio Kandićevu za krivično delo uvrede, ali je sud nakon četiri godina razvlačenja postupka prvostepenom presudom oslobodio Kandićevu optužbe.
Nataša Kandić se juče nije javljala na svoj telefon, pa nismo bili u prilici da čujemo i njen komentar.
Autori: Jelena Jovanović; Nikša Bulatović
KURIR, 18.02.2008
[…] Што нам је усуд, па имамо занимљиву историју. Није нам ђаво дао мира после 1912, кад се после пет векова српска труба с Косова чула, већ очас ударише Бугари, па Аустрија, па онда краља Александра спопаде идеја “Југославије” (што смо се с тим усрећили…). Ништа од те земље не би до јада и чемера; чак је и на јадан начин скончала, кад је Хитлер избрисао с мапе 1941. Е да би нам од 1945. надаље Титова СФРЈ било исто толико срећна и благородна. (Да не буде забуне, ово је најцрњи сарказам).Па кад је неко коначно устао против вишедеценијског физичког и менталног злостављања Срба – макар и из личних побуда – диже се толика дрека и галама, пуче Титославија по свим брижљиво нацртаним шавовима. И гле изненађења, сви који су нам икад радили о глави – Аустријанци, Турци, Немци, Усташе, Призренска лига, итд. – нађоше се на истој страни: против нас. Изненађење је представљала Америка, али кад се узме у обзир да су њени данас најпожртвованији савезници исто тако некада служили Хитлеру, и није чудо.Пола Срба западно од Дрине нестаде. Оно што оста, живи под окупацијом. Косово заузеше Арнаути. Србија доби санкције и бомбардовање, па онда “демократију.” И ето прекјуче, 17. фебруара, Арнаути прогласише “републику Косова.”Неки јадикују. Кажу крај, пропаст, слом. Ма какав крај? Чија пропаст? Који слом?!Сад знамо на чему смо. Ко нам је пријатељ (Руси), а ко није (Словенци, САД, горе наведени Турци, Аустријанци, Немци, а додајемо још Енглезе и Французе). Пукле су и илузије о Бриселу, бар се надам; шта још треба да се деси па да људи схвате шта је и каква је ЕУ? Зна се ко су истински Срби, а ко су изроди (Наташа Кандић почасни гост Тачијеве државе, у ложи са све Вилом Вокером? Сјајно!). Камо среће да је до ових сазнања дошло много раније, али ето, некима је био потребан и овај спектакл да виде оно што је другима било јасно као крв на кошуљи.Проглашењем и признањем “Косове” је евроатлантска империја хтела да стави тачку на програм разбијања и затирања Срба (као “реметилачког фактора”), који спроводи скоро двадесет година. У томе је замало и успела. Замало.Само су се прерачунали. Ово није почетак краја, већ крај почетка. 17.2.08 […]