Вести

Šta god da se desi u Prištini, to neće biti kraj jednog dela naše istorije, već tek početak. Početak borbe, maratona u kojem nije bitno ko je brži na startu, već ko će stići na cilj.

Nezavisnost koju planira da proglasi kosovska skupština nije prvi potez te vrste i ne dešava se prvi put da Srbiji otimaju ovaj deo njene teritorije, a svaki takav pokušaj završi se – pre ili kasnije – povratkom Kosova i Metohije pod okrilje matične države. Deklaracija o nezavisnosti nije legalna, i tu ne pomaže što su je pisali najbolji pravni stručnjaci Stejt departmenta – ona je pravno ništavna.

„Ako Srbija ne odustane od svog suvereniteta, to pitanje ostaće otvoreno”, objašnjava Marselo Koen, profesor međunarodnog prava iz Ženeve, naglašavajući da samo Beograd može da da nezavisnost svojoj pokrajini time što bi odustao od teritorijalne celovitosti države.

I u Sjedinjenim Državama znaju da je pravo na strani Srbije, ali Vašington se retko u svojim poslovima u inostranstvu držao prava, iako je 1861. godine s pravom poveo težak rat da bi sprečio nelegalno otcepljenje svojih južnih država.

Dakle, ako SAD, Nemačka, Francuska, Velika Britanija ili Slovenija i Hrvatska odmah priznaju Kosovo kao državu, biće to samo prvi dani duge utakmice u kojoj su i veći deo publike (države koje neće priznati) i sudija (UN) na strani Srbije. Da bi zadržala tu prednost, ona će morati da pokaže ozbiljnost i da onom delu sveta koji joj još ne veruje dokaže da je u pravu. U danima kada zapadni mediji i pristrasni političari i analitičari tvrde da će „nezavisnost Kosova biti pravedna kazna za srpski nacionalizam”, ne primećujući da daju krila albanskom nacionalizmu, Srbija ni jednim gestom ne treba da se pokaže kao bilo šta drugo sem onog što jeste – demokratska država koja zna da argumentima brani svoj stav.

Ode li Kosovo ode i RS

Član Predsjedništva BiH iz RS-a Nebojša Radmanović upozorio je da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova poslalo jasnu poruku da je takve stvari moguće rješavati mimo dogovora, što bi predstavljalo novu opasnost i za BiH.

On je na konferenciji za novinare istakao da će jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i oni koji to podržavaju uvesti čitav Zapadni Balkan i Europu u dalji proces nestabilnosti sa nesagledivim posljedicama.

Radmanović je rekao da se u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova može očekivati rezolucija Narodne skupštine RS-a o tome.

Pincom

U tome će joj pomoći stvarnost „nezavisnog Kosova” – stotine hiljada izolovanih mladih ljudi bez posla i bez perspektive, njihove vođe ogrezle u kriminal, potkupljeni strani administratori… Ipak, ta borba biće veoma teška, jer su se predrasude o Srbima duboko ukorenile ne samo u široj zapadnoj javnosti, već i u eliti.

Tako čuveni američki filozof Frensis Fukujama u jučerašnjem „Njujork tajmsu” piše da su Srbi bili agresori i u Bosni i na Kosovu i da je „etničko čišćenje Albanaca na Kosovu zaustavljeno tek kad je NATO bombardovao Srbiju”.

U onim krugovima na Zapadu čiji je posao da situaciju na terenu procene na osnovu činjenica, odgovor na pitanje ko je kriv ima malo više nijansi. Tako nemački Institut za bezbednost u izveštaju o kosovskom društvu i trenutnoj napetosti navodi da je za sukobe kriva i demografska situacija – visoka stopa rađanja među Albancima i to što „višak sinova” ne može da stekne privilegije namenjene samo prvorođenom muškom potomku: „Oni nemaju odgovarajući društveni položaj i zato su skloni da nasiljem i bezobzirnošću reaguju na veliku razliku između svojih težnji i sopstvenog mesta u društvu”.

Istina je da je režim Slobodana Miloševića počinio teške zločine nad Albancima, ali – suprotno onome što tvrdi Fukujama – najvećim delom tek pošto je NATO počeo da bombarduje Srbiju. Istina je takođe da se na Zapadu ćuti o zločinima režima Hašima Tačija, koji, mora se priznati, zna s medijima. Usta mu se mehanički rašire u osmeh čim se upale svetla televizijskih kamera. Kad se svetla ugase, ugasi se i osmeh. Malo ko veruje da se to neće desiti i s njegovim obećanjem da će štititi i one koji nisu Albanci.

Uticaj Srbije u svetu ne može se meriti sa uticajem Kine, ali Beograd s Kosmetom, kao i Peking u slučaju Tajvana, može da čeka da Vašington promeni svoju politiku i da počne da podržava celovitost države. „Nezavisno” Kosovo, siromašno i etnički čisto, neće moći dugo da opstane, bez obzira na proklamovanu, ali ne i suštinsku podršku Zapada.

Vladimir Radomirović za Politiku