Вести

Mi se danas opraštamo od našeg dragog druga i prijatelja NIKOLE ŽIVANOVIĆA. NIKOLA ostavi suprugu Nadu, ćerku Vesnu, sina Milorada i dva unuka, da za njim večno tuguju. NIKOLA ostavi i veliki broj drugova i prijatelja koji ga takodje nikad zaboraviti neće.

Dragomir Pantelić, 14.02.2008

+++

NIKOLA je za nas bio putokaz kojim da idemo i da se hrišćanski vladamo i živimo. Početkom osamdesetih godina biva NIKOLA kao gradjevinski inženjer, izabran u minhenskoj parohiji za predsednika Crkvene opštine. Pri Crkvi se odmah osniva jedan gradjevinski odbor za gradnju novog Hrama, koji je bio neophodan. Akcija počinje odmah, na čelu sa NIKOLOM kucamo na sva vrata gde smo se nadali da ćemo pomoć dobiti.

Rimokatolička crkva za Bavarsku, kao prvo, daje nam gradjevinski plac od oko 3300 qm pod kiriju na 99 godina, a uz to i materijalnu pomoć. Odmah zatim dobijamo i veću materijalnu pomoć i od Evangelističke crkve za Bavarsku. Bavarska vlada, Grad Minhen i druge ustanove pomažu nas takodje materijalno.

Akcija za gradnju hrama napreduje jer i naši vernici na veliko pomažu gradnju Hrama. Već 1995 završava se naš Crkveni centar i počinju Svete službe.

Možemo reći da je najveća zasluga da Minhen danas ima hram Sv. Jovana Vladimira našeg pokojnika -NIKOLE ŽIVANOVIĆA.
Nikola je živeo u gradu Augzburg, ali je i dalje bio vezan za Minhen. To se pokazalo kada je 2005 god. naš Centar sa Hramom došao u opsanost da nam bude oduzet.

Pokojni NIKOLA se odmah stavio na čelo AKCIJE da bi se hram sačuvao, podrzan sa skoro 300 vernika, i sve do svoje smrti ostao je veran Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi u Minhenu.

Ovaj i ovakav rad Nikole nije se svidjao vladici srednjoevropskom G. Konstantinu, tako da je njega i još nekoliko vernika, bez prethodnog saslušanja, za verbalni delikt –ISKLJUČIO IZ CRKVE, na TRI i više godina.

Umesto ZAHVALNOSTI za podignuti HRAM Sveti Jovan Vladimir, kažnjen je, da ne može i ne sme niti jedan srpski sveštenik OPELO da održi i SAHRANI Nikolu.

Neka milostivi Gospod podari rajsko naselje našem dragom drugu i prijatelju NIKOLI ŽIVANOVIĆU.

Dragomir PANTELIĆ sa porodicom, Minhen

SAUČEŠĆA povodom upokojenja dragog nam Nikole stižu iz celog sveta. Jedno je od njegovog ratnog druga iz Engleske gde izmedju ostalog stoji:

„Da, zvona zvone za Nikolu Živanoviža, oličenje naše zajednice, koga danas sahranjujemo. Neka je slava i hvala našem vernom drugu i borcu-vitezu Nikoli Živanoviću, večan mu pomen u neprolaznom carstvu Hristove ljubavi, a njegovoj neutešnoj Nadi i dragoj deci, Vesni i Miloradu i ostalim srodnicima naše najdublje saučešće.“
Vladimir D. Ljotić