Вести

Američki sekretar odbrane Robert Gejts kaže za NATO: “Ne smemo postati savez onih koji su spremni da se bore i onih koji na to nisu spremni. Takav razvoj sa svim posledicama po zajedničku bezbednost uništio bi Aliansu!“

Časlav M. Damjanović, 15.02.2008

+++

Pa šta, pomislim, baš nas briga, jedan vojni savez manje! Ali, ne lezi vraže, Gejts se odmah zatim “direktno“ upozorava narode Evrope: “Pretnja islamskog ekstremizma je stvarna!“ “Ta pretnja neće nestati!“

Vidim grešim. Treba Nata. Pitam ipak:

• Zašto onda još jedna albanska država na Balkanu? Zašto još jedna rasistička država? Takoreći.
• Zašto još jedna država nekakvog lažnog vizantijsko-albanskog Potomka? Na reci Potomak Vašington.
• Zašto jedina NATO otimačina od pravoslavne Srbije? Blenem u Potomak. Nikako da razlučim šta je to taj NATO?

A Solana, Plemeniti, na istom sastanku Nate u Nemačkoj, jeste, baš u Nemačkoj, kaže: “Cilj EU Misije je stabilizacija regiona!“

Hej, Misija se sada zove Euleks! Šta lupa, bolan! Mora da je skleroza retorike prošlosti. Kod Solane. Ne Euleks, nikako!
Euleks ko Bula zvuči!

Pa mislim: Cilj stabilizacije regiona bio i spaljivanje Konstatinopolja. Evropski cilj. I Tridesotogodišnji rat. I Stogodišnji. Čak i Hitlerov rat bio stabilizacija regiona. I svi bili baš evropski. Pomislim: Eufemizam!

Svaki Adolf Evropski uvek smatrao cilj svog rata da je stabilizacija regiona!

Jedini drugi zajednički imenitelj, neosporan, takođe, uvek isti, uvek evropski – Štuke i B-17, Liberatori i Meseršmiti, Tomahavke, Stels baš kao mačevi starostavni – sve ti dođe na isto:

Uništenje Pravoslavlja. Pa se i opet pitam, aman, šta ti je to ta Nata?

Ime Natino “Alijansa“. Alijansa Sveti Savez. Termin Alijansa post’o popularan u doba davno kad carevi “Take the Cross“ – “Dižem Krst!“ u ime Svete Alijanse! U ime Svetog Saveza.

Znači li to Pravoslavlje smatraju anti-svetim? Izgleda baš tako. Ako jeste tako: Govorimo li o klerikalnom rasizmu?

Di znam, namera mi da nagvažam o rodnoj grudi a spetlj’o se u rasizam. Evo o Oliveru. On je rodna gruda. Kaže Oliver “Nemoguće je da DSS bude u Vladi sa DS i G17 Plus, a da u Skupštini sarađuje sa Radikalima i Socijalistima!“ Slažem se! Ima nešto strašno u tom zamešateljstvu. Nisam načisto šta. Ali Oliver logičar. Kaže da su prema tome: “Vanredni parlamentarni izbori jedina opcija za razrešenje duboke političke krize u vladajućoj koaliciji!“ Baš tako kaže. Jedina Opcija.

Da se lepo zabatrgamo u još jedne izbore pa će Opcija da nas iz paralize izvuče. Ne znam da li Opcija dolazi od pare-liže ili od para-laža? Ali para-liza dolazi od Opcija. Znam to.

A neki drugi naš, potparol DSS Andreja Mladenović, kaže nezavisno Kosovo – sramota Evrope: “Ukoliko Hašim Taći, partner EU i SAD koji je osuđen na dugogodišnju robiju zbog terorizma, a koji je sada postao za Ameriku i EU “garant demokratskih vrednosti“ proglasi nezavisnost Kosova to će biti velika sramota Evrope!“ Kako sad pa to? Nisam znao da je Taćke garant? Sve se čudim ali kaže Andreja: zato što je “dopustila da se u samom njenom srcu pravi lažna država“!

Ko šiša države lažne! Ali Srce Evrope?

Srce Evrope dođe mi nekako k’o rodna gruda. Čudno mi zato. Kad razmislič, Srce Evrope ti dođe da je Sveta Alijansa, zar nije? Nikako da se razaberem. Ali kaže Andreja: “EU je pokušala da nuđenjem olakšica učini Srbiju saučesnikom!“

E, to već ozbiljno zvuči. Saučesnik! Kakav to saučesnik? Nije valjda saučesnik u Lažnoj Državi?

“Evropa je doživela veliko poniženje kada je 1938. godine pristala na Minhenski sporazum kojim je Hitlerova Nemačka otela deo teritorije Češke!“

Bala, jest’ ozbiljno. Saučesnik u otimačini! Srbin u meni podrignu! Ne rimuje se Otimačina sa Lavorikama! Odma’ vičem Neću! Urlam sve po ulici… Ne po ulici. Po sokaku. Otpor da me ne čuje.

Čitam onda. Koštuničin Traktat – Izdaja ili Nepopustljivost! Dosta je sokaka. Dosta skrivanja. Vojislavov Traktat Evropi upućen! Ej, bre, nadimam se sve:

“Vladavina Miloševića dovela je moj narod pred užasan izbor – izdaja ili nepopustljivost! To je nešto što mi danas ne zaslužujemo i smatram svojim zadatkom da nas iz toga izvedem i uvedem u budućnost koja nije zatrovana takvim izborom!“

Baš pošten stav Koštuničin. Plemenita mu Namera. Nego šta! Neću zatrovanu budućnost! Vičem. Baš me briga za Otpor! Nije me bila briga ni za udboglave…

Vičem li vičem – onda utulim:

Jeste Miloševićeva vladavina dovela Srbiju pred užasan izbor ali je Evropa ta koja je dovela i Slobodana Miloševića i Princa Pavla pred taj isti užasan izbor.

Zar ne?

Milošević uopšte ne bi vodio Srbiju da ta ista Evropa nije postavila Tićketovo bezumlje na vlas’.

Zar ne?

Doduše, bila tada Evropa pažljiva prema nama. Diktaturom poštedela porobljeni srpski narod da se bakće sa užasima izbora između izdaje i nepopustljivosti. Ali… sve nekako shvatam-ne-shvatam, čak i ono o saučesništvu, šta ti sve ne stoji pred tim zatrovanim izborom?

Stoje Sloboda i Pravda. I Dostojanstvo. Lično. I Nacionalno. Jes’ da je to izabiranje otrovno. Užasno takođe. Ali…

Kunjaju lavorike, ne mogu da se snađem. Onda mi klikne: DOS-ova koalicija “Zajedno“ ne stoji pred tim otrovnim izborom!

Ne stoji od prvog dana svog postojanja! Od onog davnog 11. februara 1997. godine! To mi dokazala zajednička akcija Đelića i Dinkića. Salepdžija za Bozadžiju!

Dinkić kaže Đelić ide u Brisel da Sporazum potpiše o stabilizaciji. Kaže Đelić ima na to pravo! Ja se mislim, kakvo bre pravo! Ode Pravo u tandariju. Sve zbog kulturološke diktature.

U vreme Tićketovo imali smo u opštem vaspitanju samo predmet društvenih nauka i u strogo kontrolisanoj istoriji deo o čuvenim ofanzivama. Pošto smo živeli u diktaturi to je bilo sasvim dovoljno. I – Divota. Ali danas Tićketov “obrazovni princip“ narast’o ne samo u totalnu kontrolu obrazovanja već i u totalnu kontrolu kulturološku! Svugde isto. U Americi i Srbiji. Tićketov prinicip dvostrukih standarda u odnosu na šta je i ko je neprijatelj naroda i narodni izdajnik preras’o u današnju rafiniranu kulturološku diktaturu šta jeste i šta nije terorizam, ko jeste i ko nije terorista, šta nije a šta jeste retorika prošlosti! Šovinizam Tićketov preras’o u – nema nacionalizam. Tekovine prevazišla Ujdurma. Baš šteta. Samo Tivat Čist. I Zelenika.

Nema Gangrena… I najzad, nabasam na konačni dokaz da DOS sedam godina igra američku igru. Kako to shvatim?

Pa shvatim, bolan, šta zaista znači današnja vest da je UN prihvatila Zahtev Srbije da se održi hitna sednica SB o Kosovu! Kaže drugarica Vest sednici SB-a prisustvovaće ponosni potomak Bega Pozderca.

A ja sumnjalo, sve se priupitivam da li je čuveni Beg jedini koji će Srbe u SB predstavljati? Nije naravno.

Član SB-a jedna od najstarijih evropskih država. Čuveni evropski najamnik u najkrvavijim ratovima Evrope. uvek nepokolebljivo na strani Evropske Svete Alijanse. Svetog Saveza. Vekovima. Uvek nepoklebnjivo tolerantna da je vode stranski evropski vladari. Nisu se stisli ko m’i. Čim stranac zakorači mi vrisku! Ropstvo. Umesto Evropu služenjem da zasluživasmo. Sve mi se pobrk’o Traktat. Izdaja ili nepopustljivost! Šta mi zaslužujemo? Šta je čiji zadatak? Izvođenje u budućnost koja nije zatrovana takvim izborom. Dođe ti to ko nekakav Egzodus.

Izvođenje Nebeske Srbije u budućnost? Ne ide. Budućnost bez izbora? Ni to ne ide.

Grcam sve. Ne shvaćam da l’ mi Traktat prija il’ ne. Kako to bez izabiranja da živiš?Hoću, bre, da biram!

Dal’ ću Šljivu, dal’ ću Veliku!
Dal’ ću Brlju, dal’ ću Voker!

Koliko se prisećam jedino u Tekovine nije bilo izabiranje. Princip i kunjaj. Neću ja od kunjanja u kunjanje i opet! Ako mi je stalo do lavorika eno buvljak pa biraš!

To hoću! Onda shvatam:

Zato je NATO pred drugu rundu izbora zapretio da će u slučaju da Srbi izaberu Tomislava Nikolića Srbiju držati u izolaciji Hrvatska, Albanija i Makedonija. Prvo mi bilo čudno da pretnja nije uključila Bugarsku umesto Makedonije. Greška svakako zbog nedovoljnog poznavanja istorije. Sada shvatim nije. Nije u pitanju nepoznavanje. U pitanju je Buvljak. Nema da biraš. Dođe ti vladar inostranski – ti ga slaviš. Slavljem evropskog Vladara – Evropu gradiš.

I zaista hrvatski “Jutarnji list“ objavio 9. februra intervju urednika lista Davida Butkovića sa premijerom Hrvatske Ivom Sanaderom pod naslovom:

“Srpski radikali razlog više da uđemo u NATO“. Srpski radikali razlog da Hrvatska u NATO uđe!

U intervjuu se konstatira da je podrška koju je radikal Tomislav Nikolić dobio na nedavnim predsedničkim izborima “razlog za članstvo hrvatske u NATO!“ Znači, nema veze što Tomislav pobedio nije, nego zato što je toliki broj Srba glasao za njega, toliko je to uznemirujuće da se mora u Natu!

Istog dana u večernjoj centralnoj emisiji Hrvatske televizije preneseno Saopštenje Kancelarije Hrvatske Vlade za odnose sa medijima u kojem se tvrdi da je objavljeni intervju u “Jutarnjem listu“:

“Potpuno izmišljen!“

Do trenutka pisanja nedostupne su mi bile dalje vesti o autentičnosti intervjua. Međutim, istinit ili ne, takav stav je za čudo apsolutno dosledan pretnji Svete Alijanse o izolaciji Srbije.

Raspoloženje Srba uznemirujuće za regionalnu stabilnost. Nema buvljak. Nema da biraš.
Znači, ostaje da se vidi da li je intervju povučen zato da se ne bi otkrila više-slojnost današnjeg evropskog Blica na Srbiju!

Koji, bre, Blic? Evo koji Blic:

• Rupel na čelu EU baš kada Kosovo proglašava nezavisnost.
• Hrvatska u SB baš kada Kosovo proglašava nezavisnost.
• Oliver na čelu Skupštine baš kada Kosovo proglašava nezavisnost.
• Oliver iznenada zakaže predsedničke izbore baš kada Kosovo proglašava nezavisnost.
• Srbija paralizovana baš kada Kosovo proglašava nezavisnost.
• Paralizu Oliver hoće da sredi zakazivanjem novih parlamentarnih izbora!

Novi izbori još više bi paralizovali Srbiju baš kada Kosovo proglašava nezavisnost.

• Znači sve ove podudarnosti slučajne.
• Znači Obezglavljenost nije Blic.
• Znači Sinhronizacija nije Blic!
• Znači nije Kadija te tuži Kadija ti sudi!
• Žališ se na Rupela prebace te na Sanadera!

A Oliver te obezglavio. Pa čik! Nije Blic. Nije Blic. Nije Blic. Nisu ni Vrbe. Jeste Alijansa. Savez Sveti. Evropski.

Američki novinar Rodžer Koen, najpoznatiji po briljijantnom napisu Kosovo Destination koji ja nisam imao srca da prevedem drukčije nego Drang nach Kosovo, je pre sedam godina analizirao pobedu DOS-a na famoznim glanc stranicama otmenog nedeljnog Magazina Njujork tajmsa. Zaključio Rodžer da Srbi uopšte nisu hteli da se oslobode komunizma! Pa prema tome ni Slobodana Miloševića! Ali je zato Amerika istrenirala Otpor, kaže Rodžer, i zbacila srpskog tiranina i nacionalistu.

Tivat ne spominje.

Januš Bugajski, briljijantni ideolog Krizne Grupe, neposredno pred prvi izbor Vojislava Koštunice, tvrdi da je Koštunica “nepopravljivi nacionalist!“

Pre nego što je Koštunica bio uopšte izabran! Pre nego što je… – znači Januš Prorok!

Od tih davnih dana pre sedam godina Koštunica nije prestao da bude trn u oku američke spoljne politike usredsređene na katarsičnu demokratizaciju nacionalnog duha srpskog naroda. Možda nije na katarsičnu – možda je na kataraktičnu. Nema veze.

Uzmeš u obzir pravdoljubivost Rodžera Koena. Uzmeš u obzir savesnost Januša Bugajskog! Nije Januš tek neki nikogović! Nije! Prorok on! I ideolog! Ideolog Krizne grupe! Krizna grupa kontraktor! Izvršilac američke spoljne politike! Po svom ćefu. To ti je sloboda privatizacije. Kontraktor, pa još i NGO! K’o Natašica, duša. Znači, kad uzmeš u obzir sve zajedno nije uopšte zaluđenost konspiracijama da zaključiš da je DOS bio zadužen da obavi američki zadatak.

Zadatak nam danas svima jasan.

Katarsa. Jedino da su Proroci znali unapred! Sin Milovanov za Vladu novu, predlog ima: Grolovsko-Šubašićevskog tipa vladu novu.

Ćaćine reči pamti. Kad se iz Srbije Ćaća u NDH na zadaću prebaciv’o, zapis’o: četnička ta Srbija. Bolno mu to bilo. Intelektu.
Revolucionarnom. Neretvo, vodo plavna, nebuđavna. Sve Englez do Engleza…

Šta kažeš, Brale, Srce Evrope, nas dva džudže shvatili. Hajd’mo na po Katarsu. Ili po Vokera!

Sa okusom Katarakta.
Nazdravlje nam bućnost.

Časlav M. Damjanović, 15.02.2008