logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Свет    Аутор: Преузето    592 пута прочитано    Датум: 14.02.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

mira.jpgSr­bi­ja je jed­na od ret­kih dr­ža­va na sve­tu či­jim se dr­ža­vlja­ni­ma, upr­kos de­mo­krat­ski iza­bra­nom par­la­men­tu, vla­di i pred­sed­ni­ku, još uvek odo­bra­va po­li­tič­ki azil.

Dr­ža­ve ko­je odo­bra­va­ju po­li­tič­ki azil srp­skim dr­ža­vlja­ni­ma, da stvar bu­de čud­ni­ja, ak­tiv­no odr­ža­va­ju bi­la­te­ral­ne od­no­se s na­šom ze­mljom na naj­vi­šem ni­vou i još slo­ve za na­še glav­ne sa­ve­zni­ke na glo­bal­noj sce­ni. Te­o­ri­ju me­đu­na­rod­nih od­no­sa, za­be­le­ži­će hro­ni­ča­ri, po­seb­no obo­ga­ću­je či­nje­ni­ca da Sr­bi­ja tra­ži i osla­nja se na sa­ve­zniš­tvo po­me­nu­tih ze­ma­lja upra­vo zbog stva­ri ko­je su či­ni­li da­naš­nji azi­lan­ti – u po­li­tič­kom smi­slu, i ta­da i sa­da. Šta to go­vo­ri o na­ma i o nji­ma?

Po­vod za ovih ne­ko­li­ko re­da­ka je po­se­ta Mo­skvi za­me­ni­ka pred­sed­ni­ka Srp­ske ra­di­kal­ne stran­ke To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća, ko­ji je ve­o­ma us­peš­no uče­stvo­vao na upra­vo za­vr­še­nim pred­sed­nič­kim iz­bo­ri­ma. Do po­se­te je doš­lo ne­po­sred­no pred odr­ža­va­nje dru­gog kru­ga, da­kle po­čet­kom proš­le ne­de­lje.

Za­me­nik pred­sed­ni­ka SRS-a i pred­sed­nič­ki kan­di­dat te stran­ke do­bio je po­ziv pred­sed­ni­ka Sa­ve­ta Fe­de­ra­ci­je, gor­njeg do­ma ru­skog par­la­men­ta, Ser­ge­ja Mi­ro­no­va, ko­ji pred­vo­di Kre­mlju bli­sku par­ti­ju Pra­ved­na Ru­si­ja, i pred­sed­ni­ka spolj­no­po­li­tič­kog ko­mi­te­ta Du­me, do­njeg do­ma par­la­men­ta, Kon­stan­ti­na Ko­sa­čo­va, da uče­stvu­je u par­la­men­tar­nim kon­sul­ta­ci­ja­ma o ru­skoj po­li­ti­ci na Bal­ka­nu, s po­seb­nim osvr­tom na ko­sov­sku kri­zu.

Ni­ko­lić se, osim s do­ma­ći­ni­ma, su­sreo i s Bo­ri­som Gri­zlo­vom, pred­sed­ni­kom Du­me i li­de­rom par­ti­je Je­din­stve­na Ru­si­ja, ko­ju po­dr­ža­va pred­sed­nik RF Vla­di­mir Pu­tin, kao i pot­pred­sed­ni­kom Du­me i vo­de­ćim čo­ve­kom za in­ter­par­la­men­tar­nu sa­rad­nju Ser­ge­jem Ba­bu­ri­nom. Kru­na po­se­te Mo­skvi bio je su­sret Ni­ko­li­ća, ko­ji je imao pred­nost po­sle pr­vog kru­ga pred­sed­nič­kih iz­bo­ra u Sr­bi­ji nad pred­sed­ni­kom Bo­ri­som Ta­di­ćem, s Dmi­tri­jem Me­dve­de­vom, vi­ce­pre­mi­je­rom i vo­de­ćim kan­di­da­tom na pred­sed­nič­kim iz­bo­ri­ma u Ru­si­ji, ko­ji će se odr­ža­ti 2. mar­ta.

Tom pri­li­kom, s de­sne stra­ne za­me­ni­ka pred­sed­ni­ka Srp­ske ra­di­kal­ne stran­ke, na me­stu ko­je po di­plo­mat­skom pro­to­ko­lu pri­pa­da dru­gom po ran­gu, se­deo je Bo­ri­slav Mi­lo­še­vić, biv­ši am­ba­sa­dor SR Ju­go­sla­vi­je u Mo­skvi i brat po­koj­nog pred­sed­ni­ka Sr­bi­je i SR Ju­go­sla­vi­je Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća. To po se­bi ne bi bi­la vest ko­ja bi opre­de­li­la ve­ći­nu gla­sa­ča na iz­bo­ri­ma u Sr­bi­ji (ne­ko uvek mo­ra se­de­ti s de­sne stra­ne, u Mo­skvi je ko­ri­sno da to bu­de ne­ko ko teč­no go­vo­ri ru­ski, a i Mi­lo­še­vić je kao am­ba­sa­dor pra­tio Ni­ko­li­ća ka­da je bio vi­ce­pre­mi­jer sa­ve­zne vla­de nje­go­vog bra­ta, pre osam-de­vet go­di­na), da ne­ka­ko pre­vi­še slu­čaj­no istog da­na ni­je ob­ja­vlje­no da je su­pru­zi i si­nu po­koj­nog pred­sed­ni­ka, Mir­ja­ni Mar­ko­vić i Mar­ku Mi­lo­še­vi­ću, da­kle naj­bli­žim ro­đa­ci­ma Bo­ri­sla­va Mi­lo­še­vi­ća, baš oko No­ve go­di­ne odo­bren po­li­tič­ki azil u Ru­skoj Fe­de­ra­ci­ji.

Ni­ko­lić je Me­dve­de­vu, za ko­jeg ru­ski me­di­ji ni­su si­gur­ni je li per­spek­tiv­nog pred­sed­nič­kog kan­di­da­ta iz Sr­bi­je pri­mio u svoj­stvu vi­ce­pre­mi­je­ra Ru­ske Fe­de­ra­ci­je ili pred­sed­ni­ka uprav­nog od­bo­ra Ga­spro­ma – to se po­sled­njih da­na ne raz­dva­ja – Bo­ri­sla­va Mi­lo­še­vi­ća, van di­plo­mat­skog pro­to­ko­la, lir­ski pred­sta­vio kao “du­šu ru­sko-srp­skog brat­stva”.

Re­zul­tat po­se­te Mo­skvi i su­sre­ta na vi­so­kom ni­vou bi­lo je po­la mi­li­o­na gla­so­va vi­še u dru­gom kru­gu pred­sed­nič­kih iz­bo­ra i pot­pu­na do­mi­na­ci­ja Ni­ko­li­ća u Po­ža­rev­cu i oko­li­ni, od­no­sno pred­nost u bro­ju gla­so­va u cen­tral­noj Sr­bi­ji. Na ne­sre­ću per­spek­tiv­nog kan­di­da­ta SRS-a, ve­sti o nje­go­voj po­se­ti Mo­skvi re­zul­ti­ra­le su i ve­li­kim od­zi­vom bi­ra­ča ko­ji su gla­sa­li za Ta­di­ća, zgro­že­ni, ne po­miš­lju da bi je­dan ra­di­kal mo­gao bi­ti iza­bran na naj­vi­šu funk­ci­ju, ne­go iz­ve­snoš­ću da bi to zna­či­lo po­vra­tak po­ro­di­ce po­koj­nog pred­sed­ni­ka i svih nji­ho­vih ro­đa­ka, ko­le­ga, pri­ja­te­lja i sa­rad­ni­ka ko­ji su ne­kim ču­dom iz­be­gli kri­vič­no go­nje­nje.

Čla­no­vi bi­rač­kih od­bo­ra vi­de­li su lju­de ko­ji su, s ju­tar­njim no­vi­na­ma, sa či­jih su na­slov­ni­ca vi­ri­la li­ca Mir­ja­ne Mar­ko­vić i Mar­ka Mi­lo­še­vi­ća, iz oča­ja­nja za­o­kru­ži­va­li broj is­pred Ta­di­će­vog ime­na. Sa­mo da se ne vra­te oni: bo­lje da mi po­klo­ni­mo Ga­spro­mu mo­no­pol u ener­get­skom sek­to­ru ne­go da nam ra­zni dru­go­vi iz Ko­min­ter­ne Slo­bo­da­na Sve­to­za­re­vi­ča, ka­ko dan-da­nas ne­ki s poš­to­va­njem zo­vu Mi­lo­še­vi­ća, po­kla­nja­ju taj­no oruž­je.

U šta­bu Ni­ko­li­ća, ko­ji je za sto­ti­nak hi­lja­da gla­so­va iz­gu­bio pred­sed­nič­ku tr­ku, u ne­de­lju uve­če mo­gla su se vi­de­ti li­ca Đor­đa Mar­ti­ća, biv­šeg ured­ni­ka Po­li­ti­ke eks­pres, Go­ra­na Ko­zi­ća, biv­šeg ured­ni­ka Po­li­ti­ke, Si­ni­še Vu­či­ni­ća, biv­šeg bra­ni­o­ca po­sled­njih da­na i dr. Ka­ko su se oni ta­mo naš­li da po­dr­že, ve­ro­va­li su, bu­du­ćeg pred­sed­ni­ka, ve­o­ma je la­ko ob­ja­sni­ti. Bo­ri­slav Mi­lo­še­vić, ko­ji je kao di­plo­ma­ta biv­še SFRJ u Mo­skvi osam­de­se­tih go­di­na po­čeo da sa­ra­đu­je s pred­stav­ni­ci­ma ru­skih taj­nih slu­žbi (ali ne ovih re­form­ski mi­sle­ćih, Pu­ti­no­vih, ne­go onih sta­rih – se­ća­te se ge­ne­ra­ci­je Ju­ri­ja An­dro­po­va, Vik­to­ra Če­bri­ko­va i Vla­di­mi­ra Kr­juč­ko­va), or­ga­ni­zo­vao je i pla­tio Ni­ko­li­će­vu po­se­tu Mo­skvi, sa sve avi­o­nom ko­ji su iz­naj­mi­li od vla­sni­ka TV Pink Želj­ka Mi­tro­vi­ća, valj­da da po­mog­nu po­sao per­spek­tiv­nog mla­dog čo­ve­ka i ko­mu­ni­ste.

Mi­lo­še­vić od 1990. ple­te mre­žu zva­nič­nih i ne­zva­nič­nih kon­ta­ka­ta u ime svog bra­ta Slo­bo­da­na i ze­mlje Sr­bi­je, a s ci­ljem ostva­ri­va­nja ru­skih in­te­re­sa na Bal­ka­nu. To je ono kad skla­pa­te le­po i ko­ri­sno. Mi­ro­nov i Ko­sa­čov su nje­go­vi sta­ri pri­ja­te­lji, ko­ji su de­ve­de­se­tih go­di­na sva­ko ma­lo obi­la­zi­li Sr­bi­ju i uve­ra­va­li Mi­lo­še­vi­ća (Slo­bo­da­na, ne Bo­ri­sla­va, ko­ji je već bio uve­ren) da ru­ska po­moć tek što ni­je sti­gla.

De­le­ga­ci­je je uvek pred­vo­dio Ba­bu­rin, kuć­ni pri­ja­telj po­ro­di­ce Mi­lo­še­vić. Gri­zlov je pred­se­da­va­ju­ći sa­ve­za Ru­si­je i Be­lo­ru­si­je, što zna­či da mu je u opi­su po­sla da se ba­vi ne­že­lje­nim sa­ve­zni­ci­ma. Me­dve­dev: nje­mu je va­žno da Ga­sprom i Ru­si­ja ne otu­đe ni­ko­ga dok bu­de gre­jao pred­sed­nič­ku fo­te­lju Pu­ti­nu. Na­rav­no, svi oni pri­hva­ta­ju sit­ne do­na­ci­je ko­je Mi­lo­še­vi­će­vi ra­do da­ju. Zaš­to ne bi pri­mi­li Ni­ko­li­ća, ko­ji ta­ko­đe ra­do pri­ma do­na­ci­je i mo­žda će se jed­nom pi­ta­ti za neš­to u Sr­bi­ji?

Mir­ja­na Mar­ko­vić azi­lant­ske da­ne pro­vo­di u elit­nom mo­skov­skom na­se­lju Bar­vi­ha. Kva­drat­ni me­tar ži­vot­nog pro­sto­ra u tom na­se­lju koš­ta iz­me­đu de­set i tri­de­set hi­lja­da evra. Po­vre­me­no od­la­zi do le­to­va­liš­ta So­či. Mar­ko Mi­lo­še­vić se po­sled­njih go­di­na pre­se­lio u maj­čin kom­ši­luk poš­to je nje­gov ja­tak u Cen­tral­noj Azi­ji na­pra­sno pre­mi­nuo. Ba­vi se in­ve­sti­ra­njem po­ro­dič­nog ka­pi­ta­la za­ra­đe­nog šver­com naf­te, ci­ga­re­ta i nar­ko­ti­ka.

Mir­ja­ni i Mar­ku druš­tvo u Mo­skvi pra­ve ge­ne­ral Velj­ko Ka­di­je­vić i bra­ća Ka­rić, Bo­go­ljub i Sre­ten. Pla­ni­ra se ve­li­ki po­vra­tak u ze­mlju, uz po­moć Ni­ko­li­ća, ra­di­ka­la ili ko­ga god. Ma­lo je po­zna­to da je Bo­ri­slav Mi­lo­še­vić sa svo­jim pri­ja­te­lji­ma vi­še od go­di­nu da­na op­stru­i­rao pr­vi su­sret Ta­di­ća s Pu­ti­nom. Po­zna­va­o­ci pri­li­ka u Mo­skvi ka­žu da ih uopšte ne bi iz­ne­na­di­lo da po­ro­di­ca Mi­lo­še­vić i pri­ja­te­lji ve­li­kim de­lom sto­je iza kam­pa­nje Ni­ko­li­ća.

Kad je reč o ru­skom me­ša­nju u is­hod pred­sed­nič­kih iz­bo­ra, sti­če se uti­sak da je rej­ting Sr­bi­je po­ras­tao. Tap­ša­nje po ra­me­ni­ma iz­me­đu dva iz­bor­na kru­ga je pri­vi­le­gi­ja na ko­ju ne mo­gu da ra­ču­na­ju ni Vik­tor Ja­nu­ko­vič, ni osta­li ru­ski fa­vo­ri­ti za fo­te­lje u tra­di­ci­o­nal­noj sfe­ri in­te­re­sa, ko­ji još ni­su shva­ti­li da bi i u Be­lo­ru­si­ji us­po­sta­vi­li de­mo­kra­ti­ju da se na iz­bo­ri­ma la­ko po­be­đu­je.

Či­nje­ni­ca da su u Sr­bi­ji to do­bi­li i pred­sed­nik, i pre­ten­dent (ti­tu­la ko­ju su Mi­ro­nov i Ko­sa­čov na­de­nu­li Ni­ko­li­ću), i pre­mi­jer Vo­ji­slav Koš­tu­ni­ca, ko­ji je iz­bo­re ig­no­ri­sao, reč­ju svi, sa­mo go­vo­ri o to­me da je Ru­si­ja ve­li­ka si­la ko­ja igra na vi­še op­ci­ja, za sva­ki slu­čaj. Mo­žda je ma­lo ne­u­ku­sno što su ru­ski par­la­men­tar­ci iza­bra­li da se kon­sul­tu­ju baš s Ni­ko­li­ćem, od svih po­li­ti­ča­ra i struč­nja­ka iz Sr­bi­je, ma­nje od ne­de­lju da­na na­kon što su ima­li pri­li­ke da o Ko­so­vu raz­go­va­ra­ju s pred­sed­ni­kom Ta­di­ćem, pre­mi­je­rom Koš­tu­ni­com i ključ­nim mi­ni­stri­ma, ali ru­ski par­la­men­tar­ci ni­su po­zna­ti kao ar­bi­tri ele­gan­ci­je. Da je­su, ne bi pri­sta­ja­li na ide­je po­ro­di­ce Mi­lo­še­vić i pri­ja­te­lja.

Va­žno je šta to zna­či na­ma i ka­kvi su stvar­no na­ši od­no­si s Ru­si­jom.

Bo­jan al Pin­to-Br­kić za Evropa Magazin





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo