Вести

Dok se Tadić i Koštunica preganjaju oko potpisivanja Političkog sporazuma sa EU i preuzimanja Kosova od strane EU Misije, na dan 10. februara, “u tišini i bez velikog prisustva javnosti, delovi Misije EU iz domena policije (naravno) i pravosuđa (jakako), ne čekajući odluku Saveta ministara, već su stigli u Prištinu“.

 za novinar.de Časlav M. Damjanović, 12.02.2008

+++

Po povratku na brdo sa kojeg je pre devet godina, 15. januara 1999. izvestio o ubistvu 45 albanskih civila u Račku, Viljem Voker je izjavio tog istog 10. februara da je Račak podsetnik zašto Kosovo zaslužuje nezavisnost.

“Mislim da je svet zaboravio posledice tog događaja,“ kaže Voker. “Račak nije bio izolovan incident. To se događalo svuda na Kosovu.“ Voker čak kaže da je “Miloševićeva vlada samo pokazala da priznaje potrebe naroda Kosova drukčije bi se razgovaralo o budućnosti Kosova!“

Pošto se Voker u zvaničnoj terminologiji američkog Državnog sekretarijata i antisrpske amerike propagande naziva “diplomatom“, očigledno je da bi Amerika morala da nauči svoje takozvane diplomate da bolje da lažu.

Srbija se još nije suočila sa onim što se dogodilo, kaže Voker, i ne pokazuje znake da menja stav prema Albancima koji jedino zaslužuju “zlostavljanje i šikaniranje“. “Nakon svega što sam video za tih šest ili sedam meseci na Kosovu, ne mogu da shvatim kako ljudi Kosova mogu prihvatiti bilo kakav stepen kontrole Beograda“.
Pošto Voker takođe smatra da nekakvi “revizionisti istorije“ “zanemaruju“ brojke o ubijenima u sukobu na Kosovu 1998-99. potsetimo se tih brojki.

“Bivši senator Robert Dol iz američke države Kanzas, poreklom Albanac, tvrdio je u Pismu Uredništvu u Vašington Postu od 27. februara 2003. da su Srbi u Bosni ubili “više od 250.000 ljudi – što je naravno laž – a eho senatora Dola, Adem Demaći, tvrdio je istog dana da su Srbi pobili 15.000 Albanaca i uništili 300.000 kuća – što je takođe laž“. (“Sound of Boots“, Časlav M. Damjanović)

“Te dve laži potvrđuju da je davno započeta antisrpska zavera takozvanog Istražnog komiteta (the Inquiry Committee) američkog pretsednika Vudrou Vilsona danas još uvek na snazi“. (Isto)

Danas u Račku Viljem Voker nastavlja svoju izjavu:

“Još nisam sreo nekog ko je tog dana bio tamo na brdu a nije došao do istog zaključka kao i ja – da su ti nenaoružani ljudi pod pretnjom oružja odvedeni i pogubljeni!“

Pošto možda mlađe generacije nisu detaljno upoznate sa događajem da citiramo objašnjenje Rojterove vesti:

U selu Račak pronađeni su leševi 45 Albanaca za čije su ubistvo optužene srpske snage bezbednosti. Iako stručnjaci finskih i drugih međunarodnih patologa koje je angažovala EU nije dokazala da se radi o masakru nad civilima, na osnovu navodnog zločina u Račku doneta je odluka da se 1999. bombarduje Jugoslavije.

Voker danas ismeva Miloševićeve nekadašnje tvrdnje da su ubijeni bili teroristi:
“Rekli su da sam agent CIA i da sam došao tamo usred noći i presvukao odeću ubijenih“.

Dakle, pošto Viljem Voker smatra da “revizionisti istorije“ “zanemaruju“ brojke o ubijenima na Kosovu, i da su svi koji su tog dana bili u Račku došli do istog zaključka kao i on – analizirajmo Vokerovo prvo bivanje među Srbima.

“U Biltenu o Srbiji, datiranog 12. februara 2003. Bendžamin Vorks tvrdi da je takozvani Hajd-Lantošov američki kongresni Zakon priznavanja nezavisnosti Kosovu zapravo privatni poduhvat senatora Dola, koji je preokrenuo američku politiku prema Balkanu u plati-pa-nosi (Dole-type cash register policy). Takva Dolova politika, kaže Vorks, upetljala je Ameriku u saradnju sa neljudskim i nemoralnim zločincima koji se bogate od droge i trgovine ljudima, što nema nikakve veze sa unapređivanjem demokratije“. (Svi sledeći navodi iz knjige “Sound of Boots“, Časlava M. Damjanovića)

“Međutim, pošto je Amerika bila natopljena takozvanim “potvrđenim dokazima“ (o srpskim zločinima), ovu natopljenost američka javnost nikada nije uspela da shvati da je zapravo propagandna laž“.

“Vašington post je u avgustu 1999. citirao predstavnika Klintonove administracije i višeg zvaničnika Državnog sekretarijata da do američke akcije na Kosovu može doći samo ako stepen srpskih zločina prevaziđe nivo koji se može tolerisati“.

“Tako je ambasador Viljem Voker, koji je komandovao sa 2.000 najamnika koje je Ričard Holbruk obezbedio da štite OVK, upalio upaljač u selu Račak“.

“U listu Berliner Cajtung od 20. januara 2001. verodostojnost masakra u Račku je apsolutno raskrinkana. Mnogi novinari i televizijski reporteri iz Nemačke i drugih evropskih zemalja, a takođe i posmatrači OEBS-a bili su na licu mesta na dan okršaja u Račku. Bili su na licu mesta zato što su vlasti Srbije obavestile medije i OEBS da će tog dana preduzeti hvatanje albanskih terorista zabarikadiranih u selu Račak, koji su nekoliko dana ranije ubili dva srpska policajca. Tako se hvatanje odigralo pod pažljivom kontrolom američkih i UN posmatrača i evropskih televizija“.

“Docnije posle podne, kada je okršaj bio završen, srpske snage su dozvolile posmatračima i medijima da detaljno pregledaju i filmuju celokupnu teritoriju na kojoj se okršaj dogodio“.

• “Bilo je mrtvih sa obe strane“.
• “Nije uopšte bilo ubijenih civila“.
• “Predveče su srpske snage, posmatrači i medije otišli“.
• “U toku noći OVK se uvukao u selo“.

“Idućeg jutra, kada Voker stigao je u Račak, on je u jaruzi iza sela navodno otkrio misteriozne leševe izmrcvarenih civila, navodno seljana iz Račka“.

“Posmatrači UN, novinari raznih evropskih listova i televizijski reporteri koji su posle bitke obišli i snimali poprište okršaja prethodnog dana tvrdili su da u jaruzi nije bilo leševa.“

“Docnije istrage međunarodnih patologa nisu dokazale da su leševi ubijeni na licu mesta. Međunarodni patolozi ni do današnjeg dana nisu uspeli da utvrde ko su bili ubijeni koji su nađeni u jaruzi, niti da li su bili vojinici ili civili“.

“Na suđenju Slobodanu Miloševiđu u Hagu, 26. januara 2005. svedok Bo Adam, koji je detaljno istraživao događaj u selu Račak, tvrdio je pred sudom da izveštaji patologa tvrde da ubijeni nisu bili uhićeni iz bliza, da nisu bili streljani. To je docnije potvrdila i Helen Rant, nemački stručnjak za patologiju“.

“Brojna svedočenja međunarodnih stručnjaka potvrđuju da je Klinton lagao kada je javno izjavio da su Srbi prisilili žene, decu i starce Račka da kleče pre nego što su ih streljali“.

“Seljani Račka su odbili da sahrane mrtve jer nisu iz njihovog sela“.

“Sve to potvrđuje da je OVK donela mrtve tokom noći sa neke druge lokacije. Tako su se leševi misteriozno pojavili u jaruzi baš kada je Voker došao sledećeg jutra. Leševi su bili rekvizita obezbeđena za Vokerovu predstavu“.

• “Razlika od prethodnog dana je zaprepašćujuća!“
• “Prethodnog dana su celokupni mediji bili prisutni!“

“Sledećeg jutra Voker je na svoju predstavu pozvao samo nekoliko odabranih reportera!“ “Bo Pelinas, član OEBS-ove misije u Beogradu, izjavio je “1.200 OEBS-ovih posmatrača može da potvrdi da se masakr u Račku nije dogodio“.

“Bilo je, međutim, onako kako je Voker rekao. Voker je misteriozne leševe proglasio za seljane Račka koje su Srbi pobili i tako je bilo. Viljem Voker je obavio svoj zadatak: nivo srpskih zločina prevazišao je nivo koji se može tolerisati!“

“Predstavnik američkog Državnog sekretarijata, Džon Šatak, je u listu Boston glob najbolje okrakterisao Račak: “Račak je zamka koja je za Srbe isplanirana još 1955.“

“U vreme dok je čak i američki Državni sekretarijat smatrao OVK terorističkom organizacijom, Ričard Holbruk se sreo sa predstavnicima OVK u selu Dragoljub. Čuvena fotografija Holbruka u čarapama nije nikad publikovana u Americi. Holbruk je priznao OVK diplomatski status. Docnije je sa najmljenim nazovi posmatračima uspostavio kontrolu nad Kosovom. Tom prilikom je Ramuš Haradinaj je izjavio da je “OVK bila u očajnoj situaciji dok nisu stigli Vokerovi posmatrači“.

“Viljem Voker je potpuno blokirao da informacije sa srpske strane stižu do UN-ovih proverivača, tako da su oni zavisili isključivo od informacija koje su dobijali od OVK tačno onako kako je to Voker nameštao. Da bi obezbedio filtriranje informacija, OVK je pretio smrću evropskim i kanadskim posmatračima koji nisu bili Vokerovi najamnici ako u svoje izveštaje ubace išta negativno po OVK“.

“Voker je poznat po istovetnom manipulisanju. Kada su ubice Atlakatl bataljona, koji su trenirali Amerikanci, prosuli mozak šest jezuitskih kaluđera, i onda masakrirali kuvara i njegovu petnaestogodišnju ćerku 16. novembra 1989. na Univerzitetu u Centralnoj Americi, Viljem Voker ih je opravdao sledećim rečima: “u ovakvim vremenima uzburkanih osećanja i preterane ljutnje svašta se događa!“ I tom prilikom Voker je režirao preoblačenje leševa“.

“Dajan Džonston tvrdi na 238 stranici svoje knjige “Pohod budala“ da joj je pomoćnik šefa francuske grupe posmatrača na Kosovu, ambasador Gabriel Keler, rekao “da je ubeđen da je Voker namerno sabotirao misiju, i da je zaveo isključivo američku kontrolu nad posmatračima“.

Nekako mi pada na pamet Čika Jova Zmaj:

Gde ja stadoh… ti razgradi! Zar nas zaista nije sramota?

Autor: Časlav M. Damjanović, 12.02.2008