logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно    Аутор: igor m. djuric    559 пута прочитано    Датум: 9.02.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

U prilog izborima i politici u SrbijiU Srbiji se danas većina stanovništva na neki način (ovaj ili onaj) bavi politikom. Drugačije ne ide i ne može, ljudi su to shvatili pa rešili da uzmu stvar u svoje ruke.

za novinar.de piše: Igor M. Đurić, 08.02.2008

+++

Nemaš posao- u partiju da ga dobiješ. Imaš posao- u stranku po bolji. Nisi zadovoljan poslom- u odbor pa da ne radiš ništa. Ne znaš ništa da radiš a nemaš ni neke škole- u politiku, tamo te niko ne pita potrebni su ljudi. Slabe ti ocene u školi- lepi plakate a drugovi iz stranke će se već naći. Hoćeš da slomiš nekome glavu- nema ti bolje varijante od stranke. I svuda ima prođe i svuda se isplati. Nije važno je li stranka vladajuća ili opozicija, leva ili desna, građanske ili nacionalne opcije.

Za svakoga će se naći koja fajdica jer još ima, tu i tamo, neopredeljenih budala pa ostane još po nešto da se ”črpne”. Ovih gore pomenutih budala je doduše sve manje i manje ali se nađe još po neki da posluži kao loš primer i kao egzemplar nesnalažljivosti (‘‘novo vreme zahteva nove ljude, ne daj da budeš gubitnik tranzicije, bori se za svoje interese”).

Čujem tako s’ vremena na vreme, a bogami u zadnje vreme sve češće, sledeću rečenicu: ‘‘šta, nisi čuo za njega, pa on je taj i taj u toj stranci, snašao se izvanredno, bez njega nema posla”- a onda stane da se nabraja u čemu se podrazumeva to snalaženje. Meni posle toga samo preostaje da se upitam: ”gde ja živim i šta sam od dosadašnjeg života naučio?!?”. I brzo dobijem odgovor: ”ti si gubitnik tranzicije”. Mislim se: kako bre gubitnik kad se nisam sa ničim u životu kockao, samo sam pošteno radio i tako živeo.

Da se razumemo, u Srbiji danas, i po tim novim i meni se čini specifično našim uslovima, nisu ugroženi ni Šiptari, ni pederi, ni labudovi, niti ”žene u crnom”, pa ni sami crnci:

Srbiji su ugroženi samo ”nepartijci” ljudi koji nisu angažovani ili učlanjeni niti u jednoj stranci ili nevladinoj organizaciji.

Ako nisi član ni jedne partije (u daljem tekstu će se podrazumevati: ”ili nevladine organizacije”) nemaš apsolutno nikakva prava:

  • Nemaš nikakvih izgleda: da će ti biti nešto bolje danas, sutra, bilo kad.
  • Nemaš nikakvih šansi: da uspeš svojim znanjem i radom.
  • Bićeš otpušten sa posla (ma da si i najveći stručnjak u Srbiji u oblasti u kojoj radiš) samo zato što se član neke patuljaste partije (često i vanparlamentarne) nameračio na tvoje mesto.

O velikim i parlamentarnim strankama nećemo ni trošiti reči:

  • bićeš šikaniran,
  • maltretiran,
  • deskriditovan,
  • omalovažavan,
  • ponižen,
  • uvređen

a da se nikome nemaš požaliti ili zatražiti zaštitu (osim od jače stranke ali pre toga moraš potpisati prijemnicu). Možeš da budeš i Patrijarh lično (Bože mi prosti al’ istina je) mesto ti ne zavisi od Sinoda i životnoga veka i nije ti sigurno ako se na kamilovku namerači član nekog Glavnog odbora (ipak bi za to trebalo da je makar član Glavnog odbora neke od najačih stranaka).

Gledaš ga bre svakoga dana na poslu: nepismen, neradan i neuredan (sveto trojstvo ”N” za budućeg člana). Kad ono, jednog dana (ne mora da bude lep dan i najčešće nije) proleti šapat kroz hodnike firme: ”učlanio se”!!!

Vrlo brzo se i sam uveriš, nema šta da se sumnja: drčniji je i nekulturniji no inače a jutros je još i oprao zube te obukao novu košulju (čuo je nešto o imidžu i tako to). Znači istina je, zabrine se svako normalan jer zna da ovo neće da izađe na dobro. On samouveren, baš ga briga, hoda uspravno i daje odmah do znanja (činio je to on i pre) na koje mesto ”puca” sada kada je član stranke ”te i te”. Al’ ni on nije baš toliko glup (jeste ali nije toliko) zna on konstalaciju političkih snaga (on ne korisiti ovu formulaciju ali ”zna znanje”) pa se tako ne ustremljuje na mesta koja zauzimaju članovi (daće Bog samo trenutno) jačih stranaka nego kao lavica u lovu gleda samo na ”najranjivije” one bolesne i izdvojene iz krda: članove slabije rangiranih partija i, naročito, NEPARTIJCE. Oni, ovi drugi, koji se nisu učlanili u ni jednu stranku, oni su najlakši plen. Ko ih jebe kad neće u krdo.

Odabrao je naš ”junak” metu i počinje ”radnju”. Prvo slede konsultacije sa lokalnim partijskim kolegama, sve već iskusnim barabama na tom polju, kako najlakše do cilja. Zna se redosled, prvo se povezati sa centralom i ”našima” da se vidi sa kojim snagama i ljudima raspolažemo, koga imamo u Upravnim odborima (a mora da imamo nekog ”da jebe oca očinjega”). Posle toga, kad nađe vremena, ”mudrijaš” iz Beograda poruči:

”Deder, napiši koju o tome nepartijcu tamo, malo nakiti znaš ti to kako ide, nije ti iz očiju ispao, dodaj ‘de treba, oduzmi ‘de misliš a ja ću sa tim papirčetom da okrenem već koga treba. Pa nismo mi budale što smo u partiji a on najpametniji što se ne bavi politikom. Dok mi ”krvarimo” po Upravnim odborima i raznim komisijama on se baškari na svom radnom mestu već dvadeset godina. Pa neka je završio i tri fakulteta, a ne samo jedan što je, džabe mu. Mi za naše ljude uvek potegnemo, pa makar nemali ni osnovnu školu što je slučaj sa tobom, pa bogami treba po nekad i naši ljudi za nas…”.

I tako, naš se ”junak” (onaj negativac) dovati pera i papira, sikofanstvo i podmetanje mu nikada nije išlo loše pa onda ”udari” da šalje dostave, prijave, sve same izmišljotine (al’ šta ga briga kad to niko ne proverava).

Hiljadu gadosti se tu izmisli: nepatriotizam, nacionalizam, lopovluk, nerad, intrige o tome šta misli o direktorima i čelnicima partija (i njihovim ženama), o tome kako opstruiše demokratiju, kako je pripadnik starih i mračnih snaga, kako nije glasao za ”naše”. Ima tu i finesa. Ako je na meti radno mesto neke pridošlice ili ne daj bože izbeglice onda se obavezno dopis začini sa: ”Zar mi koji smo ovde rođeni imamo manja prava od doseljenika?”. Ako je pak žrtva meštanin onda je formulacija: ”Zar ja koji sam došao ovde treba da imam manja prava od meštana?”.

Malo po malo, obično pred izbore kada se zbijaju partijski redovi, naš nepartijac ”zglajzne”. I onda shvati da nema kome da se žali: svi su u partijama, sudije su stranački ljUDI, funkcioneri sindikata su partijski ljUDI, organizacije za zaštitu ljudskih prava su partijski ORGANI.

Ode kući (ako ga na isti način nisu isterali iz stana ili mu ga na isti način nisu dali) besan, nemoćan, prevaren i izigran, razmišlja šta mu je činiti. Nema mnogo izbora:

  • da uzme kakvo oružje ”pobije govna i gotova stvar”;
  • da se pomiri sa sudbinom i posere na svoje znanje i zvanje, na svoje poštenje i čestitost; ili:
  • da se učlani u neku stranku.

Što iz besa, što iz nemoći ali i želje da se osveti ”naša” žrtva se uglavnom odluči za treću soluciju (mada bi po mom ukusu prva bila delotvornija).

Zbog svega rečenog, a prav vam stojim iza toga, nepartijaca (kao svake druge ugrožene vrste) ima sve manje i manje. Utoliko su oni koji ostaju van stranaka sve ugroženiji. Nije daleko dan kada će u Srbiji biti više beloglavih supova nego Srba koji nisu u ni jednoj stranci. Amin.

PS: Ili dok se neko ne seti da osnuje Vanstranačku Stranku Nestranačkih Srba, skraćeno: VSNS.

piše: Igor M. Đurić, 08.02.2008





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo