Вести

Vladika raško-prizrenski Artemije, koji boravi u poseti Vašingtonu, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem osvrnuo se na svoje susrete i razgovore, izneo svoje procene stava SAD u pogledu Kosova, i daljeg razvoja događaja u slučaju da Kosovo proglasi nezavisnost.

Artemije: Kao i ranijih godina i ovoga puta imali smo susrete sa više senatora i kongremsena i razgovarli smo ne toliko o samom stanju na Kosovu i Metohij koliko o mogućnostima za razrešenje toga pitanja i mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da smo naišli na veliko razumevanje i podršku za naše poglede i stavove, a to je da Kosovo i Metohija ne mogu i da ne bi trebalo da budu odvojeni od Srbije i dobiju neku vrstu nezavisnosti bez obzira koliko to međunarodna zajednica želi i podstiče.

Glas Amerike: Na osnovu vaših razgovora i susreta, kako procenjujete dalju ulogu i stav SAD u pogledu Kosova?

Artemije: Ne želim da kažem da će ova posete dovesti do promene politike Stejt departmenta, jer sa njima još nismo imali susret, iako smo tražili prijem kod njih, a pitanje je da li će do susreta doći. Ali, na osnovu susreta ovde i koliko pratimo medije u Americi, ima sve više ljudi koji se oglašavaju i zahtevaju preispitivanje i promenu američke politike. Da li će to uticati na one koji zaista odlučuju o tim političkim pitanjima, ne mogu da kažem, ali sam uveren da su i oni ljudi od razuma i da će čuti glas svojih mudrih i pametnih ljudi.

Glas Amerike: Kakav razvoj događaja očekujete ukoliko Kosovo proglasi nezavisnost?

Artemije: Pre svega mislim da do toga neće doći, ali ako se to desi, to bi bilo jedno nametnuto rešenje bez pravog rešenja i sigurno je da postoje razne opcije koje se mogu očekivati. Mislim da će država Srbija učiniti sve što bi činile i ostale demokratske države da zaštiti svoju teritoriju, svoj integritet i svoj narod.

Glas Amerike: Kako bi se to odrazilo na položaj Srba na Kosovu i šta bi se dalo učiniti da se njihovo stanje poboljša?

Artemije: Imajući u vidu šta se desilo srpskom narodu na Kosovu u Metohiji proteklih devet godina pod navodnom zaštitom međunarodne zajednice mi možemo samo da pretpostavimo šta bi se desilo ako bi sutra sva vlast pripala kosovskim Albancima. Mislim da bi oni iskoristili priliku i u veoma kratkom roku potpuno etnički očistili Kosovo i Metohiju od Srba i uništili preostale naše duhovne i kulturne spomenike na Kosovu i Metohiji koji svedoče o našem vekovnom prisustvu, tokom kojeg su stvorene naše duhovne i kulturne vrednosti i naša baština.

izvor: Glas Amerike
preneto: Eparhija rasko-prizrenska i kosovsko-metohijska

Pogled spolja: Najbolje je kosovsko pitanje ostaviti na miru

Piše : Džejms Džatras
UPI spoljni komentator
Vašington, 5. februara (UPI)

Tokom poslednje godine svoga službovanja, Bušova administracija na frontu spoljnih poslova ima posla preko glave: rat u Iraku ne prestaje, talibani prave ustanke po Afganistanu, pitanja iranskog nuklearnog programa, nuklearna neizvesnost u Severnoj Koreji, Pakistan, nuklearna sila, sve više nestabilan, i na kraju, kao nikad dovršeno pitanje, dogovor između Izraela i Palestinaca.

I dok se sa svim ovim žonglira, čovek bi mogao da posmisli da bi Vašington oklevao da krene eksplozivno da rešava naizgled nevažno pitanje, koje bi moglo da se pretvori u nepreglednu globalnu krizu. Ipak, upravo to administracija namerava da uradi po pitanju srpske pokrajine Kosovo.

Od NATO rata 1999. protiv onoga što se tada nazivalo Jugoslavija Slobodana Miloševića, Kosovo se nalazilo pod administracijom UN. Pokrajina je pravno ostajala delom Srbije, dok su Albanci muslimani sve više išli u svojim nastojanjima da stvore nezavisnu državu. Uprkos pobožnim obećanjima da će biti zaštićeni, preostali Srbi hrišćani znaju da bi nezavisnost za njih značila kraj. I pošto čak četvrt miliona Srba (ali i drugih nealbanaca: Roma, Hrvata, Goranaca i Jevreja) iz pokrajine već evo devet godina „mira“ živi pod terorom, a ostatak sveta je svoje poglede drugde preusmerio, srpski strah je zaista opravdan. Od 1999. uništeno je ili oskrnavljeno oko 150 hrišćanskih hramova. U isto vreme, izgrađeno je stotine džamija, većinom saudijskim novcem i propagandom netolerantne verzije vahabitskog islama.

Ono nad čim albanska muslimanska zajednica ima istinsku vlast su organizovani kriminal, mreža trgovine drogom, ženama i oružjem. Stvarna ekonomija gotovo da ne postoji, a bilo ono nezavisno ili ne, teško da čovek može da vidi kako će Kosovo prestati da bude ekonomski slučaj za kantu za đubre i crna rupa terora, kriminala i korupcije, uprkos milijardama dolara i evra pomoći koji tamo samo nestali.

Ukratko, Kosovo je u neredu, i sada uopšte nije jasno kada ili kako će se to promeniti. Ako bi se samo ostavilo na miru, možda bi se i primirilo kao i ostala krizna žarišta poput Kašmira ili Kipra, sve dok strane dođu (ili ne dođu) do nekog dogovora).

Ipak, iz razloga koje je teško razumeti, Bušova administracija kojoj se, što je dovoljno čudno, pridružila Hilari Klinton, zahteva trenutno nezavisnost za kosovske Albance kao jedino moguće rešenje. A ignoriše se činjenica da demokratska Srbija odbija da joj se amputira 15 posto teritorije i da je Albancima ponudila najširu autonomiju koju može da ima bilo koja manjinska grupa bilo gde u svetu. Isto tako se ne obazire na činjenicu da odnosne rezolucije Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija potvrđuju suverenitet Srbije, a na čemu Rusija insistira da se mora poštovati.

Ako, kao što je planirano, kosovski Albanci proglase nezavisnost nakon što dobiju zeleno svetlo iz Vašingtona, ionako loša situacija će još da se pogorša.

Izbiće nasilje jer će Albanci muslimani krenuti da napadaju Srbe hrišćane.

Beograd će biti primoran da odluči kako da odgovori jer će biti na meti njegovi građani, a sve pred očima ilegalno okupacionih sila. Moskva, videći da u Savetu bezbednosti ne može da se dođe do rešenja, već je izjavila da će da pomogne Srbiji, ako ova od nje to bude tražila. I druge države po svetu bi bile primorane da odluče da li da priznaju nezavisnost Kosova ili ne. Većina verovatno ne bi, jer destine separatističkih grupa pominju Kosovo kao razlog da i one traže osnivanje svojih država. Vašington bi mogao da se nađe izolovan, uz još nekolicinu zemalja koje su krenule za nama.

I da se krene sa nečim ovakvim moglo bi da se opravda kada bi bilo nekog očiglednog interesa SAD. No, slučaj je upravo obrnut. Zašto da izazivamo bespotreban sukob sa odnedavna razvijenom Rusijom? Pogotovo nakon 11. septembra, zašto Amerika treba da bude babica pri rođenju nove islamske države u Evropi? Već smo videli kako nam je vraćeno kad je na Fort Diks planiran džihadski teroristički napad, gde je od šest optuženih četvorica Albanci muslimani s Kosova. Zašto onda da se albanskoj mafiji daje konsolidovana baza sa koje će moći da vrše svoje operacije?

SAD nema nikakvog interesa u stvaranju nezavisnog Kosova, čak i kad bi to bilo lako da se ostvari. Činjenica da je pokušaj da se Kosovo odvoji od Srbije sve samo ne lak, dodaje još samo jednu glavobolju na našu listu. Ako Bušova administracija ima imalo razuma, ostaviće Kosovo novom predsedniku, ko god to bude bio.

(Džems Džordž Džatras je direktor Američkog saveta za Kosovo, (www.savekosovo.org)
preneto sa: Eparhija rasko-prizrenska i kosovsko-metohijska

Teško da će osamostaljenje od Srbije ići bez problema

Piše: Dejvid R. Sends

Vašington i Evropska unija pozdravili su izbor umerenog kandidata nad ultranacionalistom Tomislavom Nikolićem, čiji su izborni posteri juče po Beogradu bili iskidani.

Nezavisnost Kosova od Srbije, koja je samo pre nekoliko nedelja izgledala kao već svršen diplomatski dil, trpi sve veće kritike u SAD i Evropi, kako se očekivana deklaracija nezavisnosti približava.

Bušova administracija i Evropska unija juče su toplo pozdravili izbor umerenog kandidata Borisa Tadića nad ultranacionalističkim rivalom na nedeljnom drugom krugu predsedničkih izbora.

No, ni Vašington ni Brisel nisu pokazivali bilo kakve znake da su odustali od čvrste podrške skorog odvajanja Kosova od Beograda. „Naša politika je poznata i nepromenjena“, izjavio je juče predstavnik Stejt dipartmenta Šon Mekormak.

U Briselu, zvaničnici EU su preliminarno odobrili prelaznu misiju od 2000 članova, uključujući i policajce, koja bi trebala da preuzme dužnost na Kosovu da pomogne u očuvanju reda nakon što bi albanska većina u pokrajini očekivano proglasila nezavisnost. Iako je zvanično deo Srbije, Kosovo je pod upravom vojne i civilne misije UN od rata 1999. godine u kom su isterane snage jugoslovenskog silnika Slobodana Miloševića. NATO ima oko 17 000 mirovnjaka u pokrajini. Planovi SAD da odobre kosovsku deklaraciju nezavisnosti naišli su na neočekivanu prepreku kada je trio bivših uticajnih ličnosti spoljne politike, bivši ambasador SAD pri UN Džon Bolton, bivši pomoćnik ministra odbrane Piter Rodman i bivši državni sekretar Lorens Iglberger napali ovu politiku u ličnom komentaru objavljenom u Vašington tajmsu prošle nedelje.

Govoreći o čvrstoj poziciji Rusije i zabrinutosti da bi drugi etnički separatistički pokreti imali Kosovo kao presedan, ova trojica pišu: „Nametnuto rešenje kosovskog pitanja i namera da se rasparča suverni deo srpske teritorije bez njenog dopuštenja nije u interesu SAD.“

G. Rodman je juče izjavio da „mnogo ljudi (u Bušovoj administraciji) već odavno tiho se došaptava raspravljajući o ovom problemu.“

„Politika u vezi Kosova odvija se već neko vreme potpuno bezbrižno, a ministarstvo inostranih poslova neprekidno sve ubeđuje kako je ovo izvodljivo“, rekao je on. „No ja znam mnogo ljudi kojima se zbog toga osećaju nelagodno, kako u Vašingtonu, tako i među našim evropskim saveznicima.“

Nekoliko država EU zabrinuto je zbog vlastitih separatističkih manjina, posebno Španija, Rumunija i Kipar, koje su iskazale i svoju rezervisanost povodom priznavanja nezavisnosti Kosova uprkos žestokim protivljenjima Beograda.

„Mi nećemo priznati kosovsku deklaraciju nezavisnosti, bez obzira da li bude jednostrana ili koordinisana“, izjavio je prošle nedelje rumunski predsednik Trajan Basesku. Alan Kuperman, koji predaje na Teksaškom univerzitetu, kazao da se mnogi na Balkanu plaše da će odluka o nezavisnosti samo isprovocirati daljnja krvoprolića ako se srpska manjina na Kosovu pobuni protiv nove vlade u Prištini kojom dominiraju Albanci.

No Džim O Brajen, specijalni predsednički izaslanik za Balkan pri Klintonovoj administracdiji izjavio je da pritivljenja nezavisnosti Kosova posmatraju stvari kroz „krivi kraj teleskopa“.

„Naš interes ovde je čitava i slobodna Evropa pa je stoga jasno da ovakvi predlozi jednostavno ne mogu da funkcionišu“, izjavio je on. „Mi želimo stabilne i jake entitete na Balkanu, države koje mogu da idu ka NATO i EU. Srbija ne može da ponudi nikakav predlog koji bi to omogućio, a da ona ima Kosovo.“

G. O Brajen isto tako predviđa da će gotovo sve od 27 članica EU vremenom prihvatiti nezavisnost Kosova.

A čitavu je završnicu iskomplikovao izbor g. Tadića. Kao i svaki drugi veći srpski političar, i on se protivi nezavisnosti, ali ima mnogo pomirljiviji stav prema EU i zapadu nego što je imao njegov rival, nacionalista Tomislav Nikolić.

Politički analitičari kažu da će njegova vlada da se uskoro suoči sa veoma teškim testom ako glavne zapadne sile brzo odluče da odobre odluku Kosova da se otcepi.

Izvor:The Washington Times
preneto sa: Eparhija rasko-prizrenska i kosovsko-metohijska