logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно    Аутор: Преузето    814 пута прочитано    Датум: 7.02.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

tadic.jpgOvo je svakako pitanje koje možda muči neke od birača koji su glasali za Tomislava Nikolića i ne veruju da je demokratija zaista volja naroda.


Pošto je predsednik Boris Tadić svoju političku argumentaciju o “boljem životu” građana Srbije (ako uđu u u EU) zasnovao isključivo sa rečima: “ubeđen sam u to” i “duboko verujem u to”), i ja ću svoj sud o predsedničkim izborima 2008. “argumentovati” svojim ubeđenjem i dubokim verovanjem – da su ovi izbori lažirani. A, poslužiću se malo i čistom logikom. Vi procenite.

Da se izbori u demokratiji odavno vešto nameštaju i da je demokratija samo jedna šarena predstava sa balonima i zastavama odavno je poznato onima koji misle svojom glavom u takozvanim “razvijenim demokratijama”. Ovde ćete naći spisak nekih linkova koji se bave problemom nameštenog glasanja putem softvera samo u SAD.

Zna se danas i da aktuelni predsednik SAD, Džordž BUŠ, nije dobio prvi predsednički mandat na fer i poštenim izborima, već kompjuterskim nameštanjem elektronskih glasova elektora. Ali, Vrhovni sud SAD (pod kontrolom katoličke crkve) presudio je u korist Buša.

Da li je ovo darivanje pape statuom Device Marije znak večite Bušove zahvalnosti što je postao predsednik SAD?

I Francuzi su prošle godine dobili “reprezentativnog” predsednika koji danas puni naslovne strane žute štampe pokazujući da je Jelisejska palata zapravo samo jedno mondensko mesto za dobar provod i biznis. A sve to zahvaljujući novuvedenom elektronskom sistemu glasanja.

Moćna Francuska je mogla da bira samo između ova dva kandidata za predsednika države. Da li to znači da zemlja od preko 50 miliona stanovnika bolje kandidate nije imala ili biračima nisu smeli da budu ponuđeni?

KO ŽELI POLITIČKU FUNKCIJU?

Ali, narod objektivno i ne može da vlada državom. Clay Barham u svom tekstu “Ko dobija moj glas?” piše da u Americi postoje tri vrste ljudi koji se aktiviraju u političkoj partiji: Prvi tip su oni koji pripadaju eliti (bogatašima) i koji veruju da su u svemu izuzetni i stvorni da vladaju drugima koji su obična raja.

Drugi tip su ljudi koji vole da budu uz elitu, uvek i svuda ih slede, glasaju za njih u udvaraju im se kako bi na taj način prevazišli svoje istinske plitke vrednosti i izbegli konfrontaciju sa onima koji su u svemu bolji i kvalitetniji od njih. Bliskost sa elitom je zaštita bez koje ne bi mogli da opstanu. (Narod ih u Srbiji vulgarno zove “dupeuvlake”).

Treći tip su ljudi samodovoljni sebi i spremni na borbu sa prvim i drugim tipom jer veruju da samo svojim aktivnim političkim angažmanom nešto mogu promeniti. Oni znaju da prosperitet društva zavisi isključivo od pojedinaca spremnih da društvenom razvituku daju pozitivan doprinos.

Ova podela otprilike važi i za Srbiju (kao i sve ostale zemlje bivše YU), ali treba imati u vidu da ni jedna nema pravu elitu, a to znači autentične bogataše koji su naslednim putem u dužem vremenskom periodu sticali svoje društvana pozicije. U svim postomunističkim zemljama “elita” je stvorena preko noći uz uticaj strane masonerije i kriminalizacijom društva. Narod ih zove “skorojevićima”.

Koliko znanja i sposobnosti za vođenje države mogu imati “dupeuvlake” i “skorojevići” pitanje je koje treba da muči sve građane ovih zemalja.

USLOVI ZA “DEMOKRATIJU”.

Za nevidljivo vladanje demokratijom u jednoj zemlji globalna oligarhija preko svojih masonskih loža i agenata uticaja treba da obezbedi najmanje tri stvari:

1.Da ima kontrolu nad medijima i telekomunikacijama. Elektronski mediji su preko Zakona o radiodifiziji u Srbiji potpuno stavljeni pod kontrolu stranog faktora (privatnih transnacionalnih korporacija i njihovih zidara i političkih komesara “međunarodne zajednice”). Telefonijom u Srbiji upravljaju softveri stranih privatnih kompanija. Tako je i u drugim zemljama.

2. Da preko lokalne državne bezbednosti kontroliše sve kandidate i manje ili više diskretno orkestrira njihovim kampanjama. U DEMOKRATIJI NE MOŽE SVAKO DA SE KANDIDUJE, već samo onaj ko dobije ogroman novac da finansira kampanju. Ustavno zagarantovano pravo svakog građana “da bude biran” tako postoji samo na papiru. Čik nađite nekoliko miliona evra. Do ovog novca mogu doći samo PROVERENI IGRAČI.

3. Da kontroliše biračke spiskove i sistem obrade podataka preko svojih agencija i prilagođenih softvera.

Kontrola biračkih spiskova sprovedena je radom nevladine organizacije bez koje su izbori neprihvatljivi za “demokratski svet”. To je u Srbiji CESID (Centar za slobodne izbore i demokratiju). Naravno sve u ovom nazivu je laž uključujući i matematičku poruku koju šalje logo Centra.

MOŽE LI SE NAMESTITI REZULTAT?

“Ćorave kutije” danas su zamenili kompjuteri, pa tako možemo logično pretpostaviti da je kompjuterska obrada podataka idealno mesto da se rezultat lažira.

Najvažnija stvar je kontrola softvera. Samo onaj ko ga je napravio ima izvorni kod programa (source code) , a to znači da ima potpunu kontrolu nad njegovim radom i da JEDINI ZNA kako program funkcioniše i šta sve u njemu postoji.

Šta možete uraditi sa programom?

izbori.jpgUzmimo najprostiju varijantu: možete tako naštimovati procesuiranje određenih podataka koji se tiču izlaznosti na izbore. Na primer naštimujete da se do procenta izlaznosti dolazi nekim malim “kelnerskim računom” po principu 4.7 x 32.6 = 155.30 (umesto 153.22). Sa ovom “malom greškom” koju možete vezati za pojedine cifre ili pojedine kombinacije cifara u određenom procesu, prilikom rada sa velikim brojevima prilično ćete promeniti rezultat, zar ne?

Ko da nađe grešku u obilju unosa cifara kao što su rezultati izlaznosti ili glasanja? Što veči broj glasača izađe, “greška” može biti veća, a i način njenog otklanjanja teži. Ako je 2+3= 5,2 pa to pomnožite sa 1260 i izvučete 47 % imate sasvim solidno odstupanje koje je teško otkriti. Tim pre što će teško ko i posumnjati da nešto nije u redu sa kompjuterom, jer ljudi veruju u nepogrešivost mašine.

Koliko je ovakvih matematičkih kombinacija koje bi pravile “grešku” moguće ubaciti u softver za obradu podataka ili još bolje u operativni sistem u kome će se program za obradu podataka odvijati? Kada se ova “greška” aktivira, a kada ne, takođe se može programirati u samom operativnom sistemu. Vi znate da svaki program ima svoj broj (licencu) što znači da operativni sistem može lako da ih razlikuje. Takođe znate da ono što se od softvera daje u komercijalnu upotrebu predstavlja samo vrh “ledenog brega” sistema koji je pravljen i razrađivan za potreba vojske i tajnih službi. Dakle, ono što mi znamo o našem softveru samo je parče velike slagalice koja se tajnim kodovima vezuje za svoju maticu.

Oni koji su vičniji matematici od mene, sigurno su imnogo maštovitiji pa mogu nači i mnogo bolje metode računajnja sa “greškom”.

Jedini problem je ukoliko ste idealista i apsolutno verujete da moćne korporacije koje proizvode ove programe tu ne bi sebi dozvolile takvu grešku. Ali, čije interse treba da brani kandidat izabran na “demokratskim ” izborima do interes upravo te transnacionalne korporacije koja želi aposlutnu kontrolu nad svim državama u kojima ostvaruje svoj biznis? Ko finansira kampanju kandidata, ko je platio “plišanu revoluciju” da bi ON (do juče niko i ništa) došao do pozicije da bude politički faktor?

Naravno, ista globalna oligarhija koja ima source code operativnog sistema koji vi svakodnevno koristite i koji je zahvaljujući lakomislenom premijeru Zoranu Đinđiću ušao u sve državne institucije Srbije.

Jedini princip na kome se zasniva vladavina globalne vlastele je PREVARA. Onaj ko u to uopšte i ne posumnja može veoma dugo biti naivana žrtva ili odani sluga ovim inteligentnim krvopijama i licemerima.

Bombardovati ili ne bombardovati Iran, Irak, Avganistan, uporišta Tamilskih tigrova, Al Kaide … ? Da li samo zahvaljujući “istraživanju” CNN-a američki predsednik zna koliku podršku ima u narodu da bi otvorio još jedan front za američke marince? Ko mu pravi ta “istraživanja” javnog mnjenja? Da nisu ovakve “prognoze” dovele predsednika Buša do “malog” problema sa pićem?

Podsetimo samo da se izbori u Srbiji kao i u mnogim drugim zemljama bivšeg Istočnog bloka u Evropi ne mogu smatrati legitimnim ako u njima ne učestvuje i ne nadgleda biračke spiskove neka nevladina organizacija kao što je u Srbiji CESID. Vladimir Putin upravo radi na njihovoj potpunoj eliminaciji iz Rusije.

Pogledajmo šta su u stvari oni radili od 2001. kada je njihovo prisustvo u Srbiji nametnuto političkim pritiskom takozvane “međunarodne zajednice”.

Prvi zadatak CESIDA je bio da preuzme POTPUNU KONTROLU nad biračkim spiskovima u čitavoj Srbiji i da ih SVE dovede pod JEDAN JEDINSTVEN SISTEM KOMPJUTERSKE OBRADE.

“U cilju sticanja potpune slike o stanju biračkog spiska u Republici Srbiji, aktivisti Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) su u decembru 2001. i januaru 2002. godine preduzeli niz aktivnosti na prikupljanju i analizi zakonskih rešenja i podataka koji se odnose na rad opšinskih uprava zaduženih za birački spisak”.

“Nažalost, u nekoliko manjih opština gde lokalnu vlast obavljaju pripadnici bivšeg režima, nije bilo moguće doći do bilo kakvih podataka. Najčešće obrazloženje je bilo da su ove evidencije službena tajna, te da se podaci o njima mogu davati samo po naredbi nadležnog državnog organa. Iako su aktivisti CeSID-a predočavali da je reč o podacima koji su na osnovu zakona javni, stav druge strane se nije promenio.”

Dakle, strana nevladina organizacija je preuzela da radi ono što je do tada bilo u nadležnosti isključivo državnih organa. Ono što im je posebno zasmetalo je sledeće:

“Pored zastarelosti, neredovnog servisa i nedostatka hardvera, najveći problem predstavlja nedostatak i neujednačenost softvera. ne postoji jedinstven softver za vođenje biračkog spiska, mada se, po rečima službenika u opštinskoj službi za vođenje biračkog spiska, Valjevo testira eksperimentali softver Oracle-Pupin, koji će ukoliko se pokaže uspešnim biti primenjen i u drugim opštinama. Koordinatori CeSID-a su uspeli da utvrde postojanje bar 90 softverskih paketa, različitih proizvođača. Nekompatibilnost softverskih paketa otežava komunikaciju između opštinskih službi i drugih organa u situacijama kada postoji mogućnost elektronske razmene podataka.”

Cilj je, očito bio stavljanje svih podataka pod kontrolu istog softvera odnosno operativnog sistema. I to je učinjeno. Tako CESID ima rezultate izbora uvek prvi, a nekad i pre izbora. To se naziva “predikcija” (prognoza) izbornih rezultata. Ona se , zamislite, dobija veoma kompekovanom matematičkom tehnikom koja predstavlja TAJNU. Zašto je tajna ako CESID ne radi to u komercijalne svrhe već u cilju širenja demokratije i slobode izbora?

Ove “prognoze” i kontrole izbora od strane “nevladinog sektora” (misli se na nevladin sektor u odnosu na nacionalnu vladu, ali ne i na svetsku vladu koja ih finansira i štiti) praktijuju se u svim zemljama bivšeg SSSR-a i centralne i istočne Evrope. Zapadna Evropa je već odavno POD TOTALNOM KONTROLOM, kao i SAD.

“Mreža za Kontrolu u bivšim jednopartijskim zemljama je ENEMO ( Evropska mreža organizacija za posmatranje izbora). “ENEMO je skupina 17 gradjanskih organizacija iz 16 zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza i iz Centralne i Istočne Evrope. Ove nestranačke organizacije su vodeće domaće organizacije za posmatranje izbora u svojim zemljama. Organizacije članice ENEMO-a ukupno su posmatrale više od 110 nacionalnih izbora i obučile više od sto hiljada posmatrača.Misija ENEMO-a je podržavanje društvenih interesa, podrška demokratiji u post-komunističkim državama OEBS regiona, davanje procene izbornih uslova i političke sredine kao i da ponudi precizne i nepristrasne posmatračke izveštaje”.

Koliko je njihov rad, koji uključuje i lobiranje za što veću izlaznost na izbore, “nepristrasan” jasno je svakom ko ima prosečan IQ.

MOŽE LI SE OVAJ SISTEM POBEDITI?

Jedinstven sofver, “nepristrasno” lobiranje CESID-a, kao i potpuna medijska naklonost odrađuju posao za oligarhiju, posao koji se zove “demokratski izbori” ili šarada za narod.

U predsedničkoj kampanji 2008. u Srbiji APSOLUTNO SVE je bilo u funkciji izbora Borisa Tadića. Zar je mogao da izgubi? To bi značilo da su obični i nepismeni građani Srbije matirali mozgove međunarodne oligarhije! Zamislite da kontrolišu veliku Britaniju, Francusku, SAD, Italiju… a da izgube kontrolu nad Srbijicom. Nije li im se Slobodan Milošević bio malo oteo kad je počeo da kritikuje Novi Svetski Poredak i sam namešta izbore?

Narod se sada ubeđuje da su prevagu odneli glasovi mađarske nacionalne manjine na severu Vojvodine.Verovali ili ne, svi su oni glasali isključivo za Borisa Tadića.

Dok se u Mađarskoj nacionalisti žestoko protive globalističkoj tj. proevropskoj vladi cioniste Ferenca Gurčanija , koji je ekonomski upropastio zemlju i čak doveo izraelske vojnike da ga čuvaju u Budimpešti, ispada da su u Srbiji svi Mađari listom globalisti i eurofili, te željno čekaju da idu širom sveta u “mirovne misije” odakle će se vraćati u kovčezima ili kao invalidi. Kao da niko od Mađara u Srbiji ne zna za političke muke sopstvenog naroda u Mađarskoj. Čemu li im onda služe škole i glasila na maternjem jeziku na čemu stalno insistiraju?

Da bi poražena strana dokazala prevaru (ukoliko to želi) morala bi da preispita svaki glasački listić, svaki zapisnik i sve sabira ručno. A to ne smo da je ogroma posao, za koji ne bi imali ni medijsku podršku, a ni podršku pravosudnih organa (najkorumpiranijeg sistema u državi) , već to ne bi dozvolila ni svetska oligarhija. Napadi preko medija i pretnje bili bi neizbežni u slučaju pokretanja takve procedure. “Ceo svet” je rekao da je Srbija demokratski sazrela i da želi u Evropsku Uniju i da je B. Tadić pobedio! I ko može protiv “celog sveta”. I da sve dođe do međunarodnog suda , proteći će godine, a globalna vlastela če na kraju reći šta sud treba da presudi.

Dakle, racionalnije je priznati poraz, što je Tomislav Nikolić (koji je u prvom krugu ipak odneo čistu pobedu i sve drugo je bilo samo deo nameštaljke) neočekivano brzo i učinio. Zanimljivo, da se na sajtu Srpske radikalne stranke ni drugog dana od izbora nisu pojavili njihovi zvanični rezulztati. Šta više, sajt im je dva dana od završetka glasanja potpuno “mrtav”. Ipak, neki detalji o prevari će svakako diskretno izaći u javnost kad tad.

Elektronsko glasnje biće verovatno sledeći korak koji će u cilju približavanje EU načiniti Srbija.

Ako neko misli da sve ovo što sam napisla i za šta nemam dokaze, ali imam duboko UBEĐENJE, nije tačno, može da se zapita ono što sam se i ja zapitala:

1.Ako je glasanje bilo čisto i Boris Tadić nesporno dobio izbore, čemu je onda bila potrebna tolika višegodišnja lobistička aktivnost CESIDA i nevladinog sektora upravo u njegovu korist?

2.Zašto je Međunarodnoj zajednici toliko važno KO zastupa interese građana Srbije, ukoliko Srbija ima pravo na svoju državnu politiku?

3.Ako je narod u Srbiji “demokratski sazreo” i preko 70% njih po “istraživanju” (nikad i nigde sprovedenom) “proevropski orijentisan”, čemu tolika medijska nametljivost i agitacija dovođenjem na sve televizije “prodemokratskih” i prozapadnih analitičara? Niti jednog nacionaliste nije bilo, nikoga da u izborne rezultate posumnja, iako demokratija ima bar dve strane?

Dakle, ako je volja naroda ono što je zaista presudilo u izboru Boris Tadića za predsednika nisu morali toliko da se troše i materijalno i energetski, zar ne?

OVO JE SUŠTINA!

Boris Tadić je prihvaćen kao idealan politički partner onog dela sveta koji danas vodi brutalne osvajačke i genocidne ratove, jer je spreman da prihvati tu monstruoznu igru. Predsednik Srbije je na predizbornom TV duelu čak obelodanio i postojanje sporazuma sa iračkom (marionetskom) vladom o izvozu domaćeg oružija u Irak. Tako je dokazao da je odan saradnik u stvaranju satanističke tvorevine koja se zove “Novi Svetski Poredak”. Njegova “briga” zbog zločina nad Muslimanima u Srebrenici, samo je bila mala propagandna farsa.

Maša i Vanja će od sada do kraja života moći da se “hvale” kako je i njihov tata učestvovao u ubijanju i sakaćenju iračke dece i američkih marinaca. Da li se i 50,7% punoletnih građana Srbije time ponosi?

Ivona Živković




1 коментар у вези “Izbori za predsednika Srbije 2008. namešteni?”
  1. Ne znam od kada je i ko je uveo sistem elktronske kontrole i obrade glasackih listica u Srbiji. Ne verujem u to da Tomislav Nikolic ne zna da nije bio porazen u ovim izborima. Ma koliko oni bili namesteni. Ali jednostavno je vlast iz ruku predao glupome Borisu. Zasto? Smemo li reci; to on samo zna. Za sada je tako. To on samo zna, zasto nije hteo vlast u ruke u ovim mutnim vremenima.

    Postoji ovde jos nesto sto ne ide bas u korist da je za sve kriva elektronika i da je naravno ona doprinos pobede Borisovaca u Srbiji. A to je da parlament u Srbiji ne kontrolisu Borisovci. Smesno mi je ono zutaci jer me podsecaju na (…) sto u stvari i jesu.

    Pre uvodjenja elektronske odnosno kompjuterske obrade podataka u izbornom sistemu, a to je takoreci do pre nekoliko godina, drmokratija imala, a to i danas koristi, mnogo bolji i efikasniji metod za namaestanje ko ce da pobedi na drmokratskim izborima. To u stvari je propaganda. U sustini vec skoro vise od pola veka to je jedan dobro uigran metod u vecini zemalja zapadne hemisfere. Tim zemljama ne vladaju oni koji su eksponenti, predsednici, parlamentarci, i drugi kozopredi. Oni su tu da jednostavno bleblecu, i ispunjavaju one uslove i izvrsavaju one naredbe koje im pozadinci koji su nevidljivi namecu. O tome ko i malo zeli da se upozna treba da procita nesto od memoara Bula Klintona. On sam kaze da mu je Monika bila namestena kao jedna specialna zamka. Mari Motzart u jednom pismu meni licno pise da Bul (ovo Bul znaci bik) Klinton nije imao izbora, zato sto je morao da odvrati paznju javnosti posle otkrica da je silovao Virginiju Broderik. Verovatno ju je i obecastio, posto je Virdzinija u prevodu Nevina, dok je Bul bio jos javni tuzilac Arkansasa. Te je zbog toga Bul naredio bombardovanje Srbije. Mari ne pomenu Moniku, posto je ona od Bogom odabranog plemena njihove sorte.

    Ko u stavri kontrolise sredstva propagande taj i vlada. Woren Bross, iliti braca Woren su trenutno najjaci, ali tu su Metro Golden Majers, i tako redom. Ne samo da oni su u stanju da naravno uz ostale olagirhe i mocnike kontrolisu izborni sistem, vec i da onoga koji je zahvaljujuci samo njima pobedio na tim izborima ga kontrolisu i kasnije. Uzmimo za primer onoga imenjaka nasage Kurjaka Jeremica. Vulfovica. U svakom normalnom drustvu i sistemu takav bi bio zatvoren, pa cak i na smrt osudjen. Citam pre neki dan da su ga vratili ponovo u “demokrtasku” vlast amerike. I tako redom. Inace nije istina da je Vrhovni sud u SAD pod kontrolom rimoktaolicke crkve. Da je to istina onda bi Al Gore, pro Siptarski kandidat sigurno osvoio izbore godine 2000 u SAD. Neki drugi tamo sto ih je bog izabrao drze sve pod svojom sapom. Sve ostalo sto nam autorka Zivkovic prenosi nedvosmisleno je tacno. U Srbiji kao i u drugim mestima u svetu, demokratiju kontrolise drmokratija. Zar o tome i treba razmisljati.

    Dakle izbor Borisa u Srbiji nije izbor, vec naravno podmetanje, kuceta pod lisice. A sta to onda treba da znaci? Treba cekati i uporno raditi. Ovoj “pobedi” se ne treba cuditi, a i oni koji joj se rdauju nemoj da se raduju. Kada je Politika objavila rezultate izbora pisalo je da je Imenjak Borisa Jeljcina pobedio sa rezultatom 51% naspram 47%. Dva procenta je negde odmah isparilo. Dakle u Srbiji nije samo porazen narod (demos) nego i mtematika. Verovatno prko tih cudnih komjutera i softvera, koji sluze nicemu drugom nego da matematicki obracunavaju. Ranije ih nismo kontrolisali, ali bogami 2% na jedan milion znaci mnogo. U buduce moramo sestar i olovku u ruke.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo