Вести

Mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Vuk Je­re­mić je u po­ne­de­ljak uve­če, po za­vr­šet­ku sa­stan­ka s troj­kom EU, ko­jem je pret­ho­di­lo vi­še­ča­sov­no su­če­lja­va­nje ar­gu­me­na­ta evrop­skih mi­ni­sta­ra, za i pro­tiv una­pre­đe­nja sa­rad­nje Uni­je sa Sr­bi­jom, ve­ro­vat­no imao raz­lo­ga za sla­vo­do­bit­nič­ko ras­po­lo­že­nje.

U oči­ma do­ma­će jav­no­sti, on je svom pred­sed­ni­ku i men­to­ru iz­dej­stvo­vao naj­i­zra­že­ni­ju po­drš­ku ko­ju je EU ika­da da­la jed­nom bal­kan­skom li­de­ru, a obič­nim gra­đa­ni­ma otvo­rio vra­ta ve­li­kog blo­ka – evrop­ske po­ro­di­ce na­ci­ja – uklju­ču­ju­ći i fa­mo­zno pra­vo pu­to­va­nja bez vi­za.

Sve to uz po­moć po­zi­va EU za pot­pi­si­va­nje Po­li­tič­kog spo­ra­zu­ma o sa­rad­nji sa Sr­bi­jom (aneks 1, za­ključ­ci 2845. i 2846. sa­stan­ka Sa­ve­ta mi­ni­sta­ra EU o opštim pi­ta­nji­ma i spolj­nim od­no­si­ma, odr­ža­nog u Bri­se­lu, 28. ja­nu­a­ra 2008. go­di­ne, pod pred­se­da­va­njem Di­mi­tri­ja Ru­pe­la, mi­ni­stra ino­stra­nih po­slo­va Slo­ve­ni­je), ko­ji bi bio pot­pi­san, ve­o­ma zgod­no, 7. fe­bru­a­ra, od­no­sno če­ti­ri da­na na­kon dru­gog kru­ga pred­sed­nič­kih iz­bo­ra u Sr­bi­ji, u ko­jem će bu­du­ći ko­ri­sni­ci po­god­no­sti da­tih po­li­tič­kim spo­ra­zu­mom od­lu­či­va­ti iz­me­đu do­sa­daš­njeg pred­sed­ni­ka, kan­di­da­ta pro­e­vrop­ske op­ci­je Bo­ri­sa Ta­di­ća, i za­me­ni­ka pred­sed­ni­ka Srp­ske ra­di­kal­ne stran­ke To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća, ko­ji za­stu­pa ne­ku vr­stu sa­mo­i­zo­la­ci­je ze­mlje, za­sno­va­nu na pre­va­zi­đe­nim po­gle­di­ma na od­no­se ve­li­kih si­la.

Po­ziv EU za pot­pi­si­va­nje po­li­tič­kog spo­ra­zu­ma o sa­rad­nji sa Sr­bi­jom vr­hun­ski je do­met mo­že-da-bu­de-ne-mo­ra-da-zna­či evrop­ske bi­ro­krat­ske mi­sli. Do­ku­men­tom se pri­zna­ju bo­ga­te i ra­zno­vr­sne kul­tur­ne, isto­rij­ske, eko­nom­ske i me­đu­ljud­ske ve­ze EU i Sr­bi­je, kon­sta­tu­je da je srp­ski na­rod „deo evrop­ske po­ro­di­ce“ i na­zna­ča­va per­spek­ti­va član­stva Sr­bi­je u EU. U tom smi­slu, EU nu­di Sr­bi­ji in­ten­zi­vi­ra­nje po­li­tič­ke sa­rad­nje, ko­je bi vo­di­lo ka ubr­za­va­nju na­pret­ka Sr­bi­je ka EU, uklju­ču­ju­ći sta­tus kan­di­da­ta. Spo­ra­zum o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju osta­je pra­vi put raz­vo­ja sa­rad­nje dve­ju stra­na i on će bi­ti pot­pi­san ka­da „neo­p­hod­ni ko­ra­ci bu­du pred­u­ze­ti“.

Do ta­da, EU će po­klo­ni­ti po­seb­nu pa­žnju po­ve­ća­nju bro­ja srp­skih stu­de­na­ta ko­ji stu­di­ra­ju na evrop­skim uni­ver­zi­te­ti­ma, u okvi­ru pro­gra­ma Era­smus Mun­dus i bi­la­te­ral­nih ini­ci­ja­ti­va, in­ten­zi­vi­ra­nju po­li­tič­ke i eko­nom­ske sa­rad­nje i raz­go­vo­ri­ma o li­be­ra­li­zo­va­nju vi­znog re­ži­ma ka­ko bi što vi­še gra­đa­na Sr­bi­je, na­ro­či­to stu­de­na­ta, mo­glo da pu­tu­je po evrop­skim ze­mlja­ma. Raz­u­me se, kad po­li­tič­ki spo­ra­zum bu­de pot­pi­san 7. fe­bru­a­ra.

Po­li­tič­ki spo­ra­zum će bi­ti pot­pi­san ako Ta­dić po­be­di. Po­li­tič­ki spo­ra­zum ne­će bi­ti pot­pi­san ako Ni­ko­lić po­be­di. Oro­ča­va­nje spo­ra­zu­ma za pe­riod po­sle va­žnih do­ga­đa­ja ili pri­hva­ta­nje oba­ve­ze s od­lo­že­nim dej­stvom naj­po­zna­ti­ji je trik iz di­plo­mat­skih udž­be­ni­ka.

To je trik ko­ji su Evro­plja­ni pre­u­ze­li od Ame­ri­ka­na­ca (ču­ve­na „if pos­si­ble“, kod nas pre­vo­đe­na kao „ako se stek­nu uslo­vi“ ili „ako okol­no­sti do­zvo­le“, kla­u­zu­la sto­ji u go­to­vo svim me­đu­na­rod­nim spo­ra­zu­mi­ma ko­je su Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve pot­pi­sa­le po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta), i do­ve­li ga do sa­vr­šen­stva u da­va­nju obe­ća­nja part­ne­ri­ma na Bli­skom is­to­ku i u Se­ver­noj Afri­ci. For­mu­la je jed­no­stav­na: evrop­ski po­li­ti­ča­ri do­bro iz­gle­da­ju jer po­dr­ža­va­ju pra­vu stvar, a ri­zik je mi­ni­ma­lan. Pri­me­ra ra­di, pa­ra­fi­ran je Spo­ra­zum o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju, iz ka­bi­ne­ta pre­mi­je­ra Vo­ji­sla­va Koš­tu­ni­ce stal­no sti­žu ne­ka­kve očaj­nič­ke po­ru­ke i pret­nje EU, i od­mah se po­ja­vi Ho­lan­di­ja i ka­že: „Ne­ma pot­pi­si­va­nja spo­ra­zu­ma sa Sr­bi­jom dok se ne iz­ru­či Rat­ko Mla­dić“. Koš­tu­ni­ca se ogla­si još ko­ji put, tu je i Bel­gi­ja.

U po­ne­de­ljak se u Bri­se­lu do­go­di­la jed­na pre­va­ga ko­ju su sa­mo mi­ni­star Je­re­mić i do­ma­ća jav­nost raz­u­me­li kao po­volj­nu za Sr­bi­ju. Pre­ma re­či­ma uče­sni­ka, po­ve­la se ras­pra­va o pot­pi­si­va­nju Spo­ra­zu­ma o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju sa Sr­bi­jom. Ho­land­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Mak­sim Ver­ha­gen uzeo je reč i re­kao da nje­go­va ze­mlja ni­je za po­puš­ta­nje Sr­bi­ji ko­ja ni­je is­pu­ni­la svo­je me­đu­na­rod­ne oba­ve­ze i da će gla­sa­ti pro­tiv od­lu­ke. Sli­čan stav iz­neo je i bel­gij­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ka­rel de Guht.

Na to je ne­mač­ki mi­ni­star Frank Val­ter Štajn­ma­jer re­kao da ne­ma smi­sla da 25 ili 26 dr­ža­va bu­du vi­đe­ne kao po­pu­stlji­ve pre­ma Sr­bi­ji i ni­je bi­lo da­ljeg iz­jaš­nja­va­nja. Ni­jed­na dr­ža­va ni­je do­bi­la pri­li­ku da is­tak­ne svo­ju po­drš­ku pot­pi­si­va­nju Spo­ra­zu­ma o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju sa Sr­bi­jom. Raz­ma­tra­nje tog do­ku­men­ta jed­no­stav­no je ski­nu­to s dnev­nog re­da. Ume­sto to­ga, Slo­ve­ni­ja, kao pred­se­da­va­ju­ća Sa­ve­ta mi­ni­sta­ra u ovom se­me­stru, pred­sta­vi­la je tekst po­zi­va za pot­pi­si­va­nje po­li­tič­kog spo­ra­zu­ma sa Sr­bi­jom, ko­ji je sa­či­ni­la Evrop­ska ko­mi­si­ja, pre­ci­zni­je ka­bi­ne­ti ko­me­sa­ra za spolj­ne po­slo­ve Be­ni­te Fe­re­ro-Vald­ner i ko­me­sa­ra za pro­ši­re­nje Oli­ja Re­na, pod pa­tro­na­tom vi­so­kog pred­stav­ni­ka za spolj­nu i od­bram­be­nu po­li­ti­ku Ha­vi­je­ra So­la­ne. Svi su se sa­gla­si­li s pred­lo­gom. Pot­pred­sed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Fran­ko Fra­ti­ni do­bio je za­da­tak da u svoj­stvu ko­me­sa­ra za pra­vo­su­đe, slo­bo­du i bez­bed­nost za­poč­ne pre­go­vo­re sa Sr­bi­jom o li­be­ra­li­za­ci­ji vi­znog re­ži­ma, pa se preš­lo na kri­ze u obla­sti Ga­ze, Pa­ki­sta­nu, Su­da­nu, Ke­ni­ji i dru­gim ža­riš­ti­ma.

Sr­bi­ja je, po­sle po­zi­va za pot­pi­si­va­nje po­li­tič­kog spo­ra­zu­ma, ko­ji je neo­spor­no va­žan ko­rak – bo­lje iš­ta ne­go niš­ta – ipak u sla­bi­joj di­plo­mat­skoj po­zi­ci­ji u od­no­su na onu ko­ju je ima­la pre sve­ga šest me­se­ci. EU vi­še ne­ma ni­ka­kvo odu­še­vlje­nje zbog po­sto­ja­nja de­mo­krat­ske vla­de u Be­o­gra­du, ni­ti se ve­ru­je da će Rat­ko Mla­dić i osta­li op­tu­že­ni bi­ti uhap­še­ni i sta­vlje­ni na avion za Hag (ka­ko ho­land­ski mi­ni­star Ver­ha­gen opi­su­je pre­lom­ni tre­nu­tak u od­no­si­ma sa Sr­bi­jom). U Bri­se­lu se sa­da tra­ga za naj­e­le­gant­ni­jim re­še­njem za pri­zna­va­nje ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va i upu­ći­va­nje ci­vil­ne mi­si­je ko­ja će za­me­ni­ti UN­MIK. Usko­ro će­mo ži­ve­ti u sen­ci odu­še­vlje­nja ra­đa­njem no­ve dr­ža­ve na Bal­ka­nu.

Bo­jan al Pin­to-Br­kić