Вести

Posle pada komunizma, Srbima je polako krenulo za rukum da se oslobode političkog totalitarizma koji im je bio nametnut od strane zloglasnog komunizma. Postoje silne partije, i više se ne biraju predsednici na doživotno kao što je to ranije bilo.

J.Bojić, 01.02.2008

Druga je stvar što se sada Srbiji nameću predsednici koji su samo imenjaci Borisa Jeljcina, ali po glupostima Borisa starijeg i ovi mlađi bi se reklo da su pored imenjaštva i u srodstvu sa starijim, jer ga u svoim glupostima nadmašuju.

Međutim onaj drugi totalitarizam Episkopatski, koji su komunisti nametnuli našoj paćeničkoj crkvi u vreme svoje vladavine, se duboko ukopao, i zabarikadirao, i ne popušta, već nastoji da svoju poziciju još i pojača.

Mada u Ustavu SPC član 8 stoji da se Episkopska vlast zasniva na pomoći i podršci narodnoj, današnje vladike ne obraćaju ni malo pažnje na slovo Ustava, verovatno zato što im komunisti nisu imenjaci bili, već su se verovarno srodno sa njima povezali pa umesto prediviđene i ustavom zagarantovane demokratije, predstavljau lažno da je Crkva nedemokratska, nego po njima ispade nekakva teokratska diktatura. Ovo po onome komunističkom. Ne vladaju komunisti kao diktatori, nego su diktatori proleteri. Diktatura proletarijata. Kakva je razlika onda između proleterske i teokratske diktature? Kada se i malo razmisli zaključak je prost. Nikakva!

Tako je eto Djokic mladji ovde u Kanadi, gde i autor ovih redova živi, s početka kada se obračunavao sa rodoljubima i lojalistima govorio da Crkva nije demokratija, već nešto sasvim drugo. ,,Govorio je on eto tamo je Bog Teos i on je sve. I na srpsku nesreću, ne nađe se onda niko da mu kaže: Ma šuti gluperdo jedna ti ne znaš šta govoriš! I ta gluperda ni danas ne zna, ni šta radi, ni šta govori. Jer, mnogo je lakše delati sa nekim i ko je mentalno deficitaran, nego sa nekim ko je glup. Mentalna deficitarnost se može institucionalizovati, a glupost ne može. Javljaju da je negde na nekavoj televiziji recimo što se „Merah“ zove, Bosnjak Georgije davao nekakav interviju, i kažu da je toliko lagao da ga sada nazivaju Hodžom. Govore ljudi da je u lažima prevazišao čak i laž tursku opevanu stihovima Njegoševim. Sačuvaj nas bože i takvoga hodže.

Podržavaju toga hodžu i ostali srpski vladike, pa se narod pita zašto? Drugoga odgovora ne bi bilo nego da je Hodži Georgi Muftija kanadski, ili opčinio svojim inače bljutavim lažima ostale vladike, ili su ostali vladike isti kao i sam hodža Djokic. Ili pak gori od njega.

Pre jednu ili dve godine, dana Djokić junior je napisao nekakvu knigu, vele da ju je on pisao njegovi zvaničnici, dok drugi tvrde da on nije pisac već njegova desnica Vasilije Tomić koga eto vojvoda Momcilo nazva šupljiglavim popom. Nekako u isto vreme obnarodovan je ponuđeni tekst Ustava za SPC u Severnoj i Južnoj Americi. Treba imati na umu da je se nad tim Ustavom prolila i plemićka kap znoja. O tome videćemo malo kasnije, nego da prvo rešimo problem Teokratske diktaure.

Kako bi spomenuto, Tomić je recimo napisao, pardon vladika Georgije, je napisao knigu „Pečat moga vladičanstva“. A samo se sumnja naravno da je pisac orginalni bio Tomić. I onda isti Tomić kome je vojvoda prišio epitet šupljoglavca, je napisao pogovor za tu čuvenu knjigu. Nedavno je sam Tomić preneo deo iz toga pogovora na portal djokicinfo.com. I tu do slovce stoji da Tomić smatra, da je vladika Georgije najbolji u SPC. Pa onda se naravno i prirodno nameće pitanje ako je tvorac teokratske diktature u SPC Georgije, najbolji među vladikama, onda bogamu kakvi su ostali. Ukoliko se oni ne distanciraju od ove Tomićeve konstatacije, onda se mora konstaovati, da su ostali vladike poražavajuće katastrofalni, i gori teo – diktaori, nego sam Georgije. Mada samo da nadodamo da Pravoslavna Crkva bilo koje nacije nije, i ne može biti nikakva diktaura. Teos, odnosno Tvorac Svevišnji nije diktaor, jer Spasitelj ne reče Oče Moj, nego Oče Naš. Bog je sam od sebe najveći i najviši demokrata. Zato oni koji nam ispred i iza oltara pokušavaju da nametnu teokratsku diktaturu zaslužuju da budu ocrnjeni, jer su oni upravo ti koji gaze Njegove zapovesti, i koji su Njegovi izdajnici.

Tekst Ustava SPC je pisan pre drugog svetskog rata i u njemu je sadržana pravna logika i terminolologija. Tehnički je zastupljen pravni rečnik. Član 8 ovoga ustava nam govori i sam da je Crkva demokratska institucija. O tome govore kanoni Svetih Apostola, kao i sva druga Vaseljenska pravila. Kako ona donesena na sedam Vaseljenskih Sabora tako i ona pomesna koja su usvojena na ovim Saborima. A Vaseljenski Sabori su sami od sebe bili demokratski jer je većina njihovih pravila nastala na osnovu žalbi vernika Velikom Sinodu, koji su oni uočavali da pomesni episkopi i sveštenstvo prouzrokuju. Tekst Ustava SPC je zasnovan kako na pravnoj logici tako i na postulatima Vaseljenskih Sabora i na kanonima Svetih Apostola. Ustav SPC je najviše zakonodavno telo odnosno organ SPC, i njega nema niko prava da krši, ko je pripadnik ove institucije, na bilo kome nivou, i u bilo kome delu sveta.

Vladike odnosno episkopi, arhiepiskopi, Mitropoliti i sam Patrijarh nisu i ne mogu biti ovde izuzetak. I sam blaženopočivši patrijarh Gavroilo (Dožić) kaže.

,,Ja nisam ovde da sprovodim ničije privatne želje i pojedinačne uticaje. Patrijarhova je dužnost da sprovodi odluke koje su mu Ustavom SPC predviđene, i one odluke koje mu dolaze od SA Sinoda i SA Sabora. Dakle Autokratizam ne postoji u SPC“

Da li je baš sve tako. Navodno saopštiše iz kancelarije SA Sinoda današnjeg, da je na poslednjem zasedanju SA Sabora odobren Ustav SPC za SAD, Kanadu i Južnu Ameriku. Dakle bez znanja i pitanja naroda. Pa tako ni komunisti nisu radili. Ako ništa drugo ono su proforme radi puštali tekstove njihovih ustava u javnost i tražili da se narod izjasni. Pa onda, i Miloš Obrenović je imao više smisla za narod nego ovi današnji vladike. I on je na neki svoj nepismen ali domaćinski način vršio procenu i poštovao javno mnenje. Reći će ovi modernisti, pa Miloš nije bio teokratski diktator. Nije ali ima nekakve sličnosti između njih i Miloša.

Kažu za Miloša da kada su mu podmetnuli tekst Ustava i čitali mu ga u svemu se on složi, samo je rekao da se mora nadodati, da, sve se prihvata tek onda kada Gospodra odobri.

Tako požljivim čitanjem i analizom člana 27 ponuđenog Ustava ili već prihvaćenog za Severnu i Južnu Ameriku stoji. Da CŠO recimo mogu biti korporacije ili povereništva, no iako je narod u većini ili za jedno ili za drugo, zadnju reč ima teokrata, mitropolit ili episkop. I da ne nabrajam redom. Znači kao nesretni Miloš sve važi ali gospodar ima pravo da poništi volju narodsku. I svi znamo kako je se to gospodarstvo završilo. Na kraju je izletelo kroz prozor u praskosorje majsko 1903. godine. Ništa što se volji naroda protivilo nije moglo opstati i niti će.

Vele da da je u intervjuu na televiziji „Merah“ Bošnjak vl.Georgije mnoge bisere razastro. Ali kažu da je jedan bio upečatljiv. Pitao ga voditelj o problemima koje je on kreirao u CŠO, u Niagari. On je govorio da su toj opštini nekakva deca stvorila privatnu korporaciju, i da tamo su osnovali svoj bisnis. Pa kada ga je voditelj Meraha podsetio da u Kanadi ima i drugih CŠO koje su inkorporirane, Bošnjak Đokić je rekao da je to tačno, ali za razliku od Niagare oni drugi su priznali crkvene zakone. Kako? – počudio se voditelj. Pa veli Bošnjak Georgije¹ tako što su oni u Niagari napisali u svojim pravilima da ta CŠO prihavata sva prvila koja se tiču crkve, a koja nisu u suprotnosti sa državnim zakonima.

Ha!ha! Je li? – Možemo se glupostima ove prirode smejati godinama. Ali prestanimo više da se smejemo glupostima i počnimo da plačemo. Jer ništa više nije smešno. Odgovaraće ova kanstatacija mnogima i reći će mnogi kao i što vele, pa eto to je problem sa Georgijem, ostavimo ostale vladike na miru. Nije valjde sve tako katastrofalno. Naprotiv, gore je ono telo koje toleriše glupost, glupome, nego sam glupak. Jer, tolerancija gluposti je poistovećivanje sa njom.

Da je ova poslednja konstatacija tačna, treba imati na umu da je prilikom donošenja teksta za ustav SPC u Severnoj i Južnoj Americi kumovao i ondašnji član SA Sinoda vl. Jovan (Mladenović), koji je tada sa delegaciom boravio u SAD zajedno sa plemićem Mirkom Dobrijevićem, kasnijim vladikom australijskim Irinejem. Kada se vodila žučna rasprava o tekstu ustava, naravno na inicijativu “narodnog “ heroja Kovačevića u Čikagu su svo vreme boravili delegati, koji su kasnije išli u Vašington, da prodaju Kosovo. Tvrde neki da se plemić Dobrijević strašno preznojavao dok je i sam dodavao sugestije za tekst Ustava. A kapi znoja su padale na svaku stranicu koju je plemić analizirao. I ovo plemstvo je nekako Bošnjačko, potiče iz Grahova. Dakle taj Ustav u sebi sadrži i plemićkog znoja. A kakav je plemić u pitanju vidi se po glasinama koje pristižu iz Austarlije.

Janko Bojić

¹Kako vidimo danas u Bosni za koju naši pretci proliše dragocenu krv, stanuju tri naroda. Srbi, Bošnjaci i Hrvati.