logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    1.725 пута прочитано    Датум: 28.01.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Molitvena osmina u Zagrebu!?Pouke Svetih Otaca protiv jeresi ekumenizma.


Nikada se nećemo odreći tebe, voljeno Pravoslavlje! Nikada te nećemo izdati, blagočešće otaca! Nikada te nećemo ostaviti, majko pobožnosti! U tebi smo rođeni, u tebi živimo i u tebi ćemo umreti. A ako vremena to budu tražila i hiljade puta umrećemo za tebe. (blaženi Josif Vrijenije)

Ekumenizam je zajedničko ime za psevdohrišćanstva i za psevdocrkve Zapadne Evrope. U njemu su srcem svojim svi evropski humanizmi sa papizmom na čelu. A sva ta psevdohrišćanstva, sve te psevdocrkve nisu drugo već jeres do jeresi. Njima je zajedničko evanđelsko ime: svejeres. (Pravoslavna Crkva i Ekumenizam, o. Justin Popović, Solun 1974.g.)

Zaveštavam ti tvrdo, sine moj, i zaklinjem te da se sa svim silama svojim držiš Svete Istočne Crkve, kao majke koja te je rodila… I sve protivnike Svete Crkve odbaci od sebe, i nakvog prijateljskog opštenja nemoj imati sa njima, jer su neprijatelji Božiji (Otačko zaveštanje, SPB 1893.g.)

Ja ne želim da se jeretici muče, niti se radujem njihovom zlu, – Bože sačuvaj! – nego se većma radujem i zajednički veselim njihovom obraćenju. Jer šta može vernima biti milije nego da vide da se rasturena čeda Božja saberu u jedno. Ja nisam toliko pomahnitao da savetujem da se nemilost više ceni nego čovekoljublje. Naprotiv, savetujem da treba sa pažnjom i iskustvom činiti i tvoriti dobro svima ljudima, i svima biti sve kako je kome potrebno. Pritom, jedino želim i savetujem da jereticima kao jereticima ne treba pomagati na podršku njihovog bezumnog verovanja, nego tu treba biti oštar i nepomirljiv. Jer ja ne nazivam ljubavlju nego čovekomržnjom i otpadanjem od božanske ljubavi kada neko potpomaže jeretičku zabludu, na veću propast onih ljudi koji se drže te zablude. (Sv. Maksim Ispovednik)

Evo čemu nas uči prvo pravilo Svetog Vasilija Velikog. Crkva je jedinstvena i jedna i samo ona ima svu punotu blagodatnih darova Svetoga Duha. Ko god i na kakav god način odstupi od crkve – u jeres, u raskol, u samovoljno zborište, on gubi pričasnost blagodati Božjoj. Nema Hrišćanstva, niti Hrista; nema blagodati, niti Istine; nema života, nema spasenja – ničega nema bez crkve, i sve to jeste samo u jednoj jedinoj crkvi. (Sveštenomučenik Ilarion (Trojicki) u svom delu ,,Nema hrišćanstva bez crkve”)

Mi stojimo u borbi za naše zajedničko Predanje, za bogatstvo zdrave vere koju smo primili od Otaca. (Sv. Vasilije Veliki, poslanica 243)

Oni koji se nalaze van Crkve (jeretici), mogli bi se spasiti samo u slučaju da se spasao neko od onih koji su se nalazili van Nojevog kovčega. (Sv. Kiprijan Kartagenski)

Gde su sada oni koji nas optužuju zbog naše agresivnosti prema jereticima?! Gde su sada oni koji kažu da između nas nema ništa različito, već da razlike bivaju zbog vlastoljublja?! Neka poslušaju Sv. Apostola Pavla, koji govori, da Jevanđelje izmeniše oni, koji i u najmanjem uvode novotarije. (Sv. Jovan Zlatousti)

Ljubi Boga onako kako je On zapovedio da Ga ljubimo, a ne onako kako samoobmanuti fantazeri misle da ga ljube. (Sv. Ignjatije Brjančaninov)

Gospod je sigurnim i tačnim obeležjima označio one koji Ga ljube i one što nemaju ljubavi ka Njemu. „Ako Me neko ljubi, riječ moju držaće. Ko Me ne ljubi, riječi moje ne drži”.(Jn.14,23-24) (Sv. Ignjatije Brjančaninov)

Kvarenje Vaseljenske vere jeste opšta propast. (Sv. Marko Efeski)

O pričešću jeretika:

Neustrašivi Ispovednik bogočovečanskih istina pravoslavnih objavljuje svima ljudima u svima svetovima: „Pričešće od jeretika – otuđuje od Boga i predaje đavolu”. U Evharistiji: „hleb jeretički i nije telo hristovo”. „Kakva je razlika između svetlosti i tame, takva je i između pravoslavnog Pričešća i jeretičkog. Pravoslavno prosvećuje, jeretičko pomračuje; jedno sjedinjuje sa Hristom, drugo – sa đavolom; jedno oživljuje dušu, a drugo – ubija”. „Pričešće iz jeretičkih ruku jeste otrov, a ne prost hleb”. (ava Justin Popović „Pravoslavlje i ekumenizam”)

Tako verujemo; u tom ispovedanju vere se krstismo; i njime reč Istine pobedi i uništi svaku jeres. One koji tako veruju mi smatramo za braću i oce i sunaslednike nebeskog građanstva. A ako neko, osim ovog sveštenog Simvola koji ispočetka dođe do nas od blaženih i svetih Otaca naših, drzne se da sastavlja neko drugo izloženje vere i nazove ga Simvolom vere, ukravši dostojanstvo ispovedanja onih bogonadahnutih muževa i davši ga svojim sopstvenim izmišljotinama, pa to istakne vernima ili onima koji se obraćaju od neke jeresi kao opštu nauku, te se na taj način drzne da lažnim rečima, ili dodavanjima, ili oduzimanjima, unakazi star-inu ovog sveštenog i česnog Simvola, takvoga i mi podvrgavamo potpunom raščinjenju, ako je neko od sveštenih lica, a ako je laik — predajemo ga anatemi, shodno već pre nas izrečenom sudu od svetih Vaseljenskih Sabora”. (Sabor u Carigradu 879.g.)

Imajući nesumnjivom mišlju i čistotom vere utemeljenu u dubini uma česnu i božansku nauku Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, i primajući i čuvajući neobmanljivim rasuđivanjem sveštene naredbe i kanonske odredbe Njegovih svetih Učenika i Apostola, a takođe naj iskrenijim i nepokolebljivim verovanjem poštujući i držeći ne promenjenu i nepovređenu propoved i kanonske odredbe svetih Sedam Vaseljenskih Sabora, koji su svi nadahnućem jednog i istog Duha Svetog bili rukovođeni i pokretani, mi odbacujemo sve one koje su i oni izgnali iz Crkve, a prihvatamo i kao dostojne primanja smatramo one kojima oni, kao jednovernima i učiteljima pobožnosti, odavahu dužnu čast i pravedno poštovanje. Verujući tako tome i to propovedajući, mi i umom i rečima primamo i svima glasno i jasno objavljujemo Simvol najsigurnije Hrišćanske vere koji je počev od početka do nas došao od Otaca; ništa ne oduzimajući, ništa ne dodajući, ništa ne ulepšavajući, ništa ne izvrćući. Jer i oduzimanje i dodavanje, pri nepojavljivanju nikakve jeresi od lukavstva ćavoljeg, dovodi do preziranja onoga što nije za preziranje i predstavlja neopravdanu uvredu Ocima. (Sabor u Carigradu 879.g.)

Sabori su osudili one koji nisu poslušali Crkvu, nego su se držali mišljenja suprotnih njenom učenju. Ja ne izražavam svoje mišljenje, ne uvodim ništa novou Crkvu, niti branim ikakve zablude. Ja čvrsto čuvam učenje koje je Crkva, primivši od Hrista našega Spasa oduvek čuvala i čuva… A ko će oklevetati ili oboriti Njegovo učenje? Ako ja stojim čvrsto u ovom učenju i ne želim da ga odbacim, ko se usuđuje da mi sudi kao jeretiku? Prvo morate suditi učenju koje ja branim; ali pošto je ono primljeno jednoglasno kao sveto i pravoslavno, kako onda da ja zaslužujem osudu? (Sv. Marko Efeski).

Kako mogu biti u Katoličanskoj Crkvi, oni koji su odbacili apostolsku veru, i postali izumitelji novih zlih dela, oni koji su ostavili božanske reči Pisma, a ljudske obmane proglasili novom mudrošću. Štaviše, oni koji su ostavili veru bogomdanu ne mogu se nazivati ni hrišćanima. (Sv.Atanasije Veliki, PG t. 27 kol. 152C)

Dokaz da čovek ne voli Boga i Hrista Njegovog je taj, da on ne ispunjava Njegove zapovesti. (Sv. Vasilije Veliki)

Ko primi grigorijanski (papski) kalendar – da bude odlučen od boga. (Patrijarh Kirilo,okr.poslanica 1756.g.)

Neka snagu imaju otački kanoni i zakoni blagočestivih careva, a ne astronomi. (Patrijarh Jeremija II)

Ko god ne sledi običajima Crkve koji su utvrđeni na Vaseljenskim Saborima, i svetoj Pashi i kalendaru koji nam oni određuju da sledimo, nego hoće da se ravna po novoizmišljeno pashaliji i njenom kalendaru papinih bezbožnih astronoma i protiveći im se (običajima Crkve) želi da odbaci i oskvrni dogmate i običaje Crkve koje smo nasledili od našin Otaca, neka bude na takvoga ANATEMA i neka bude odlučen od Crkve i zajednice vernih.” (Sabor u Carigradu iz 1583, patrijarh Jeremija carigradski, Silvester patrijarh aleksandrijski, Sofronije patrijarh jerusalimski i brojni drugi saborski oci.)

Svi koji se drznu da naruše odluku Svetog i Velikog Sabora Nikejskog, sabranog u prisustvu najblagočestivijeg i najbogoljubivijeg Cara Konstantina, o svetom prazniku spasiteljne Pashe, da budu odlučeni od opštenja i izvrgnuti iz Crkve, nastave li da se uporno protive ovoj dobroj ustanovi. I ovo je rečeno za mirjane. A ako se neki od predstojnika Crkve, episkop, prezviter ili đakon, posle ove zapovesti usudi, razvraćajući narod i uznemirujući crkve, izdvojiti se i sa judejima svetkovati Pashu – takvoga Sveti Sabor već od sada osuđuje kao tuđeg Crkvi, jer ne samo da je bio uzrokom greha samome sebi nego i uzrokom rastrojstva i razvraćenja mnogih. I ne samo njih Sabor svrgava od sveštenodejstva, nego i sve koji se drznu da opšte s takvima posle njihovog svrgavanja. A svrgnuti se imaju lišiti i spoljašnje časti koja im je pripadala po sveštenom pravilu i Božijem sveštenstvu.

Mi držimo veru Katoličanske (Saborne) Crkve, koju Gospod dade, Apostoli propovediše, Oci očuvaše. Jer je na njoj Crkva osnovana, i ko otpadne od nje, taj nije hrišćanin niti se može nazivati hrišćaninom.
(Sv.Atanasije Veliki, Ad Serapionem 1,28: RG t.26. kol. 593S-596A)

Jer nije moguće potpuno učiti reč istine ako neko misli da ima pravu veru, a ne rukovodi se božanskim kanonima.
(Sv.Teodor Studit, Pismo I,30 (RG 99:1005D))

Sv. Marko Evgenik upozorava verne da se čuvaju lažnih pastira koji gaze predanja otačka:

„Bežite, dakle, od njih, braćo i od svakog opštenja sa njima. Takvi su lažni apostoli, lukavi poslenici prerušeni u apostole Hristove, što nije čudo, jer se i sam Satana prerušava u anđela svetlosti. Nije onda, dakle, nikakvo čudo što se njegove sluge pretvaraju kao sluge pravednosti, čiji će kraj biti po delima njihovim… No kako vam je svetim apostolima određeno, stojte držeći predanja koja ste primili kako pisana tako i nepisana!..”

(„Zbornik pravila Svetih Apostola, Vaseljenskih i Pomjesnih Sabora i Svetih Otaca”, prevod. dr.Nikodim Milaš, Novi Sad 1886.G.)

Hodeći nezabludivim i živonosnim putem, iskopajmo oko koje nas sablažnjava, ne telesno već umno. Ako se, naime, episkop ili prezviter, koji su oči Crkve, neblagočestivo ponašaju (u ovom slučaju se misli na jeres) i sablažnjavaju narod, treba se izdvojiti od njih. Bolje se, dakle, bez njih okupljati u nekom molitvenom domu nego li sa njima biti vrgnut kao sa Anom i Kajafom u geenu ognjenu.
(Sveti Atanasije Veliki)

Biće pitani episkopi i za njihov način života i za njihovu pastvu. Tražiće se od njih odgovor za razumne ovce, koje su primili od arhipastira Hrista. Ako se zbog njihove nemarnosti izgubila neka ovca, krv njena tražiće se od njih (= episkopa). Slično i sveštenici daće odgovor za svoje parohije. Isto tako svaki vernik daće odgovor za dom svoj, za svoju ženu i decu i za sluge i sluškinje svoje, da li ih je podizao „u vaspitanju i nauci Gospodnjoj” kao što poručuje Apostol (Ef. 6, 4).
(prepodobni Jefrem Sirin, Preuzeto iz časopisa Sv.Knez Lazar br.2,1998.god.)

Teško onima koji poklanjaju pažnju duhovima prevare i učenjima demonskim, jer će sa njima biti osuđeni u drugom životu… . Teško onima koji prljaju svetu veru jeretičkim učenjima i onima koji se druže sa jereticima… Pomračiće se njihov um i proliće gorke suze, kada čuju onu bolnu odluku „Idite od mene, prokleti, u oganj večni” (Mt. 25, 41). (prepodobni Jefrem Sirin, Preuzeto iz časopisa Sv.Knez Lazar br.2,1998.god.)

Danas cilj neprijatelja ljudskog roda nije samo da odvoji verne od puta spasenja kojim ga vodi Crkva Hristova, već da stvori vlastitu „Crkvu Hristovu”, i da pretvori samo Telo Hristovo u jednu „ekumensku” organizaciju, kako bi na taj način pripremio dolazak svog izabranika – Antihrista… (Jeromonah Serafim Rouz, ”The Orthodox Word”, No 5 (70) Sept-Oct. 1976 – „The Royal Path / True Orthodoxy in an age of Apostasy”)

Oni koji su se udaljili od blagočešća i ostavili otačke i pravoverne dogmate naše vere i zajedničkog Predanja Crkve, pavši i skrenuvši u novotarije i tuđe ideje kao i (druge) nepravoslavne običaje, i koji krivotvoriše i oskvrniše istinu blagočešća, takvi više nisu niti se mogu nazivati istinskim hrišćanima, već se kao nepravoslavni i inovatori odsecaju i odeljuju od hrišćanske i crkvene zajednice i izbacuju iz sveštenog tora, kao zaražene ovce i satruleli udovi, te podležu krajnjim i najvećim crkvenim kaznama, i budući potpuno otuđeni od božanske blagodati sa đavolom na večni pakao bivaju osuđeni.
(Sabor u Konstantinopolju iz 1724. g., kojim je predsedavao carigradski patrijarh Jeremija III, Mansi t.37, kol. 209)

Ako i najmanje oštetiš pečat na carskoj novčanici, cela novčanica postaje falsifikat. Tako isto ako zdravu veru i u nečemu najmanje izmeniš cela biva oskvrnjena i postaje gora umesto bolja. Gde su sada oni koji nas optužuju za agresivnost zbog našeg stava prema jereticima? Gde su sada oni koji kažu da među nama nema ništa različito, već da razlike bivaju zbog vlastoljublja. Neka poslušaju Pavla koji govori da Evanđelje izmeniše oni koji i u najmanjem uvode novotarije.
(Sveti Jovan Zlatousti RG 1.61 sol. 622)

Valja uvek izbegavati ona društva i ljude koji su zaraženi bezverjem (jeresima ili drugim porocima), da se ne bismo zarazili njihovom bolešću i postradali, jer Sveto Pismo kaže: „S prepodobnim ćeš prepodoban biti… i s neposlušnim ćeš se razvratiti”. (Sveti Makarije Optinski)

SSC je jeretički, humanistički i čovekopoklonički sabor koji se sastoji od 263 jeresi, a svaka od njih je duhovna smrt. Ova organizacija ništa drugo do oživljenje bezbožnog čovekopokloništva – idolatrije.

”Jer koji opšti sa odlučenim od opštenja, kaže se, neka i sam bude odlučen” (kanon II Antiohijskog sabora). I božanstveni Zlatoust, tumačeći reči: „Ako vam ko propoveda Evanđelje drukčije nego što primiste, neka bude anatema” (Gal. 1, 9), govori: „Nije rekao (Apostol); ako bi vam objavili nešto suprotno ili sve izvrtali, nego: ako vam blagoveste i nešto maleno mimo onoga što ste primili, ili bi nešto (slučajno) izmenili, – anatema da bude”. (Sv. Marko Efeski)

Potrebna je ikonomija, tamo gde se ne prestupa zakon. (Sv.Jovan Zlatousti)

Javno otpadanje od vere i znak gordosti jeste: ili odricati nešto iz napisanoga, ili uvoditi nešto iz ne napisanoga. Jer Gospod naš Isus Hristos govori: „Ovce moje glas moj slušaju”, i pre toga veli: „a za tuđinom ne idu, nego beže od njega, jer ne poznaju glasa tuđega” (Jn. 10, 3-4). (Sv. Vasilije Veliki)

Ako se neki čine kao da ispovedaju zdravu veru, no opšte sa drugačije mislećima (sa jereticima), takve ako posle opomene ne prestanu, ne samo da ih ne treba imati u opštenju, nego ih ni braćom ne nazivati. (Sv. Vasilije Veliki)

Svaki koji govori mimo onoga što je ustanovljeno, makar bio i verodostojan, makar i postio, makar i bio devstvenik, makar i čuda činio, makar i prorokovao, neka ti bude kao vuk u ovčijoj koži, pošto radi na propasti ovaca. (Sv.Ignjatije Bogonosac)

I šta treba mnogo govoriti? Svi Učitelji Crkve, svi Sabori i sva Božanska Pisma savetuju nas da bežimo od drugačije mislećih (jeretika) i da izbegavamo opštenje sa njima. (Sv.Marko Efeski)

Čujete li, oni su se ne samo udaljili obredima već i dogmatima, koji su strani pravoslavlju. A sve što je strano pravoslavnima, to je jeretičko i shodno kanonima, oni su dužni da budu oglašeni (katihumeni), i miropomazani kao takvi. Otkuda oni odjednom pred nama kao pravoslavni, oni koji su toliko vremena i od tolikih Otaca i Učitelja osuđeni kao jeretici? I šta ih je učinilo tako ravnodušnim k pravoslavlju? Istinu govoreći, zlato i taština, tome su uzrok. Uprkos svemu, to ih nije učinilo pravoslavnim. Ako neko od vas postane podoban njima, taj će se podvrgnuti udelu jeretika. (Sv.Marko Efeski)

Bežite dakle, braćo od njih i od opštenja sa njima. Takvi su lažni apostoli, prepredeni delatelji, prerušeni u Apostole Hristove. To nije ni čudo jer se sam Satana prvobražava u anđela svetlosti. Nije dakle za čudo, kad i sluge njegove, prerušavaju se u sluge pravednosti, ali svršetak (kraj) će im biti po delima njihovim. (Sv.Marko Efeski)

I opet: „Ako vam i mi, ili anđeo sa neba blagovesti drugačije, anatema da bude” (Gal 1:8). Mudro se pazite da ne bi ko, „čak i , Anđeo sa neba”, obmanuo vas papskim prvenstvom. Ako bi čak ljubljeni učenik došao vama i govorio ovo učenje, u kuću ga ne primajte, i ne pozdravljate ga, jer onaj, ko bude takvoga pozdravljao, on opšti sa njegovim zlim delima. Držite čuvajući čvrsto to što vam je zapoveđeno od Svetih Apostola, bilo kroz predanje primljeno pismeno ili nepisano, da vas ne pokrene sa vašeg temelja nečasna obmana. (Sv.Marko Efeski)

„Pazite se od lažnih proroka koji vam dolaze u ovčijoj koži a unutra su vuci grabljivi” (Mt. 7,15). Zatim Čovjekoljubac, učeći nas kako da ih poznajemo i da se od njih sačuvamo nepovrijeđeno dodaje: „Po plodovima njihovim poznaćete ih.” Lažnim prorocima naziva On lažne učitelje, tj. jeretike… (Sv. Maksim Ispovednik)

Božanstveni Apostol Pavle u poslanici Galatima kliče: „Ako vam ko javi Jevanđelje drugačije nego što primiste makar bio i angel sa neba blagovjestvujući, proklet da bude!” (Gal. 1, 8). Isti Apostol istima govori: „Ako se obrezujete, Hristos vam neće ništa koristiti”. Iako su Galati sve pravilno bili sačuvali i krštenje i ispovedanje hrišćanske Vjere i sav crkveni ustav i sav poredak, pošto su primili po predanju Mojsijevom, obrezanje i neke druge običaje Jevreja, Apostoli ih odbacuju, govoreći: „Odvojiste se od Hrista vi koji sebe Zakonom opravdavate i od blagodati otpadoste” (Gal. 5, 4). (Sv. Maksim Ispovednik)

Apostol Pavle zapovijeda nam, da se klonimo od ljudi povrijeđenih jeresju, a ne da tražimo sjedinjenje sa njima govoreći: „Čovjeka jeretika po prvom i drugom savjetovanju, kloni se, znajući da se takav izopačio, i da griješi – samoga je sebe osudio”. (Titu 3,10-11) (Sv. Amvrosije Optinski)

Intercommunio opštenje sa jereticima u svetim tajnama, naročito u svetoj Evharistiji, to je najbezočnije izdajstvo Gospoda Hrista, izdajstvo judinsko i pritom izdajstvo vascele Crkve Hristove… (Pravoslavna Crkva i Ekumenizam, Ava Justin)

Bog je Tvorac sviju ljudi. A Bog je Otac samo onih ljudi koji veruju u Sina Božjega i u sinovstvo. „Koji se god odriče Sina, taj ni Oca nema, a ko priznaje Sina, taj ima i Oca”. (1Jn. 2,23) – Svi su ljudi stvorenja Božja i potencijalno sinovi Božji. Ali istinski su sinovi Božiji „oni koji Ga primiše i kojima se dade vlast da se nazovu sinovi Božji, koji veruju u ime Njegovo, koji se ne rodiše od krvi… nego od Boga” (Jn. 1,12-13). Ova razlika između hrišćana i nehrišćana, tj. između rođenih i stvorenih mora se naročito isticati u naše vreme vulgarne propagande da su sve vere jednake, snižujući planinu u doline, a ne dižući doline u visinu planine.” (Sv. Vladika Nikolaj)

Osećamo duboki nemir već više godina zbog svojevrsne izdaje koju primećujemo od strane nekih autokefalnih Pomesnih Pravoslavnih Crkava kao i nekih pojedinih jerarha… ako se oni koji su skrenuli sa puta istine ne isprave, na kraju ćemo biti prisiljeni da zauzmemo zvaničan stav o tome pitanju” (Sabor dvadeset svetogorskih manastira,
„The Orthodox Word”, br. 595, 24. feb. 1984.g)

Naglasili smo da je ono što nas posebno uznemirava odstupanje od pravoslavne eklisiologije, posebno stavovi da druge „crkve” takođe čine Jednu, Svetu, Katoličansku i Apostolsku Crkvu, i da rimokatolici nisu jeretici. Otuda i indirektno priznanje njihovih tajni… Pored toga smo tražili da se vodi računa u obraćanju papi i drugim nepravoslavnim velikodostnojnicima i da se uz dužnu pristojnost ne ignorišu razlike koje postoje u veri, zatim da ne sme biti celiva mira sa nepravoslavnim kliricima na vozglas „Ljubimo jedni druge…” na božanskoj liturgiji, da se ne smeju održavati zajedničke molitve u odeždama niti da nepravoslavni blagosiljaju pravoslavn verni narod i propovedaju u vreme liturgije u pravoslavnim Crkvama. („The Orthodox Word”, br. 800, 26. avg. 1988.g.)

Onima koji Crkvu Hristovu napadaju mudrovanjem da je ona podeljena na takozvane grane koje se razlikuju učenjem i načinom života, i onima koji tvrde da Crkva ne postoji na vidljiv način, negoće nastati u budućnosti kad se sve grane ili sekte ili čak religije ujedine u jedno telo, i onima koji ne razlikuju istinsko sveštenstvo i tajne Crkve od jeretičkih, nego vele da su krštenje i pričešće jeretika dovoljni za njihovo spasenje, i onima koji opšte sa gorepomenutim jereticima, ili pomažu ili brane njigovu novu jeres ekumenizma pod izgovorom bratske ljubavi ili kao put sjedinjenja odeljenih Hrišćana: ANATEMA!!
(ANATEMA PROTIV EKUMENIZMA, Sabor Ruske Zagr. Crkve, Orthodox Life, 1983.g.)

Stvari vere ne dopuštaju ikonomiju. To je isto kao kada bi kazao: “Odseci sebi glavu, pa idi kuda hoćeš,,.

Nikada O! čoveče ono što je Crkveno ne rešava se kompromisima…I ne postoji nešto srednje između Istine i laži! (sv.Marko Efeski)

„Svi učitelji Crkve, svi Sabori i sve Božanstveno Pismo, opominju nas da bežimo od onih koji se drže stranih učenja i da se odvojimo od opštenja sa njima.” – Sveti Marko Ispovednik Efeski (Ispovedanje Vere, 13.304)

„Velikim glasom, Sveti Jovan Zlatousti objavio je da su ne samo jeretici, nego i oni koji imaju opštenje sa njima, neprijatelji Božji.” – Sveti Teodor Ispovednik Studitski (Pismo Igumanu Teofilu, PG 99; 1049).

Čuvanje istinskih kanona je dužnost svakog čoveka koji se pažljivo odnosi prema svojim (crkvenim) obavezama: Ali, pre svega onih koji su Božijim Promislom prizvani da rukovode drugima.” (Sveti Fotije, carigradski patrijarh)

Istinski je pravoslavan samo onaj ko i umom i srcem prima sve ono čemu uči Sveta Pravoslavna Crkva i koji se smireno saginje pred njenim autoritetom. A ko odbacuje autoritet Svete Pravoslavne Crkve i prenebregava njena Božanstvena učenja, sveštena pravila i ustanove, nadahnute Duhom Svetim – taj se protivi Duhu Svetom i potpada pod strašnu kaznu koju je izrekao Sam Božanstveni Utemeljivač Crkve, Gospod naš Isus Hristos.

,,Ako (ko) ni Crkvu ne posluša, neka ti bude kao neznabožac i carinik (Mat.18,7).”

,,Kao što već rekosmo” – uči nas sveti Apostol – ,,i sada opet velim: ako vam ko propoveda Evanđelje drugačije nego što primiste, anatema da bude!” (Gal.1,9) (Arhiepiskop Averkije, Sveta Revnost, str.84.)

Pamtimo, bratijo, da gde je laž, ma u kojem vidu se javljala i ma kakvom se blagovidnošću prikrivala, tamo nema istinske crkve. Tamo je laži crkva! Jer crkva Hristova je stub i tvrđava Istine.

Dakle, pazite dobro kako živite, ne kao nemudri, nego kao premudri (Ef.5,15)!
(Arhiepiskop Averkije Džordanvilski)

Iz Božićne poslanice patrijarha Pavla i Sv. Arh. Sabora SPC 1998. god.

… Zato vam, braćo i sestre, stavljamo na srce i dušu potrebu da čuvamo jedinstvo Crkve Hristove, jedinstvo Duha svezom mira, jedno telo, jedan Duh, jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje (v. Ef. 4, 3-5 ). Tom jedinstvu Crkve uvek se suprostavljao, i sada suprostavlja, greh u čoveku – osobito gordost i samoljublje. Gordost izvrće veru, stvara jeresi i raskole. U gordome nema ni vere, ni ljubavi. Čuvajmo se da nas zbog kakvih interesa prolaznog sveta, zli ljudi ne uvuku u jeres, greh protiv istine, i raskol; greh protiv ljubavi i jedinstva Crkve i naroda. Shvatamo da je ne samo od jeretika, nego i od raskolnika odstupio Duh Sveti, te ne samo jeretici nego i raskolnici ne mogu imati spasenje. Tu istinu izrazio je u trećem veku Sv. mučenik Kiprijan kartaginski : ” Kome Crkva nije mati, Bog mu ne može biti Otac ”; a blaženi Avgustin: ” raskolnici mogu imati veru u Svetu Trojicu, imati Sveto pismo, i tajne, ali ne spasenje ”. Spasenja van Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve nema, jer je Hristos rekao da će osnovati Crkvu Svoju, i vrata pakla neće je nadvladati ( v. Mt. 16, 18) ; a Sveti apostol Pavle, da je Crkva stub i tvrđava istine ( v. Tim. 3, 15 ). Da nas novorođeni Spasitelj sačuva od gordosti, od jeresi i raskola, i svih greha, da bi svagda bili jedno u Njemu, i spasavali se u jedinstvu sa svima Pravoslavnim u svetu. Imajmo u vidu da ne prosto sloga, nego jedina sveta sloga Srbina spasava.

PRIREĐIVAČ: BRANIČEVSKI REVNITELj; Januar 2008

izvor: agh20.com





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo