Вести

Katolički pokret „Fokolari“ drži privatni vrtić u centru Beograda, ali roditelje ne obaveštava da će im decu vaspitavati članovi tog pokreta.

Članovi katoličkog pokreta „Fokolari“ otvorili su u centru Beograda privatni vrtić „Fantazi“, ali roditelje uopšte ne obaveštavaju da su vlasnik i vaspitači ove predškolske ustanove članovi tog pokreta, saznaje Press. Našoj redakciji javilo se nekoliko roditelja, koji su svoju decu hteli da upišu u ovaj vrtić, ali su odustali kad su otkrili ko će im vaspitavati decu.

Naumov flegma, SPC sumnjičava

Ministar vera Radomir Naumov kaže za Press da nije nimalo čudno što postoji katolička predškolska ustanova u Beogradu.

– Ako je ta predškolska ustanova „Fantazi“ katolička, mislim da to u današnjem društvu nije ništa čudno – kratko je prokomentarisao ministar Naumov, i zbog toga što je bio „u romingu“ nije stigao da odgovori na pitanje zašto vaspitači to kriju od roditelja.

Portparol Srpske pravoslavne crkve, otac Gajo Gajić, sumnja da vaspitači vrtića „Fantazi“ decu ipak uče katoličanstvu.
– Znam da u katoličkoj crkvi postoji vrtić, i sigurno je da decu uče katoličkoj veri. Ja sam, međutim, mislio da tamo idu samo katolička deca, što bi bilo u redu… Očigledno je da sam pogrešio, jer nisam znao da ga i naša deca pohađaju – kaže za Press otac Gajić.

Beograđanka B. V., majka dvoje dece, nameravala je da upiše stariju ćerku u ovaj vrtić jer se samo u njemu uči francuski jezik. Sumnju joj je, međutim, pobudilo to što se vrtić nalazi u dvorištu katoličke crkve Blažene device Marije, u ulici Internacionalnih brigada, pa je počela da se raspituje.

– Saznala sam da je bivša direktorka član pokreta „Fokolari“. Tom pokretu pripada i sadašnja direktorka, ali i vlasnica vrtića. Takođe, i većina vaspitača su u tom pokretu, čak je i jedna vaspitačica iz Zagreba specijalno dovedena u predškolsku ustanovu da im se stavi na raspolaganje. Kad sam to saznala, odlučila sam da ne upišem dete u taj vrtić – kaže naša sagovornica.

Direktorka Predškolske ustanove „Fantazi“ Đurđica Mesaroš demantovala je tvrdnje da je obrazovna ustanova koju ona vodi katolička, ali je priznala da su većina vaspitača članovi pokreta „Fokolari“, kao i sama vlasnica vrtića.

– Roditeljima koji nas pitaju kažemo da smo članovi fokolara, a onima koji nas ne pitaju to ne govorimo. Obično roditelje zanima da li imamo neke veze za katolicima, jer se nalazimo u crkvi, i da li deca uče veronauku. Kažemo im da deca čak ni nemaju veronauku. Ako želite u to da se uverite, pitajte roditelje. Nema nikakvog propagiranja katoličanstva, iako su većina vaspitača članovi pokreta „Fokolari“ – kaže Mesaroševa, i dodaje da ovu ustanovu pohađa 80 dece.

Fakti

• – Katolički Pokret „Fokolari“ osnovala je studentkinja filozofije u Trentu (Italija) Silvija Lubić, krajem 1943. Prema njenim zapisima osetila je „plamen Duha svetoga“ i na poziv Gospoda zavetovala je svoj život crkvi
• – Pokretu je dala neobično ime „Fokolari“, što po njenom tumačenju znači žarište iz koga bukte plamenovi
• – Pokret je stekao legitimitet potvrdom Rimske kurije 1. maja 1947. i uključen je u širu akciju borbe protiv ateizma

– Boravak u našem vrtiću košta 20.800 dinara mesečno za decu koja borave od osam do 16 časova, a nešto više od 21.000 dinara za decu koja su ovde od osam do 17 sati – navodi direktorka „Fantazija“.

U Ministarstvu prosvete i sporta kažu da nikada nisu imali primedaba na vrtić „Fantazi“, kao i da nisu upoznati sa činjenicom da je reč o katoličkoj obrazovnoj ustanovi.

– To je verifikovana predškolska ustanova. Zadovoljavaju sve uslove za rad i rade po programu koji je predviđen za predškolske ustanove. Inače, mi nemamo informaciju da iza tog vrtića stoji bilo kakav pokret ili sekta, ali raspitaćemo se – kaže za Press portparol Ministarstva prosvete i sporta Nataša Sokolović.
LJ. Račić

24.09.2007 , BEOGRAD
Izvor: PRESS

+++ 

Sahrana u luksuznoj vili

Događaji u Evropi 1989/90. diktirali su potrebu prilagođavanja pokreta novim uslovima. Današnji status „Fokolara“ regulisan je Statutom od 30. juna 1990. Institucionalna struktura ostala je ista; na čelu pokreta nalazi se predsednik-laik, a pomaže mu sveštenik koga imenuje savet ove organizacije. U stvari, savet je koordinaciono telo koje obezbeđuje jedinstvo akcije i vezu sa Sv. stolicom. Sedište mu je u blizini Rima (Grottaferrata-froscati). Statutom je izmenjena strategija i prioriteti akcije. Kiara je imenovana za doživotnog predsednika.

„Fokolari“ imaju 27 različitih ogranaka, zavisno od predmeta delovanja.

Tokom agresije istočnog bloka i krize u Jugoslaviji kasnih osamdesetih, „Fokolari“ su ispoljili višestruku aktivnost. Časopis „Citta Nuova“ prevođen je na 22 jezika uključujući kineski, hrvatski, slovenački itd. i rasturan u milionima primeraka. Kulturnim problemima posvećen je novi časopis koji izlazi pod nazivom „Nuova Umanita“.

„Fokolari“ su organizovali sastanke u Rimu s grupama hodočasnika iz Istočne Evrope, organizovali su festivale i skupove različitog profila, pevali zajedno pesme koje su najčešće bile intonirane u pravcu podizanja autoriteta pape i izazivale su ponekad kolektivnu histeriju. U jednoj od takvih pesama, posvećenoj papi Jovanu Pavlu II, nalaze se i sledeći stihovi:

„Svet želi lidera…
Čoveka koji će nas daleko odvesti,
Iskoreniti mržnju, glad i rat…
Nalazimo tog lidera u Vama, vikaru Gospoda Isusa Hrista.“

Padom Berlinskog zida, pokret „Fokolari“ proširen je na sve zemlje Istočne Evrope. Međutim, treba istaći da je Kiara uspostavila prve kontakte na prostoru Jugoslavije 1957, prilikom svoje posete Zagrebu.

Najznačajnija akcija „Fokolara“ u posthladnoratovskom periodu jeste izrada projekta „Ekonomija zajedništva“, promovisanog 1991. Projekat predviđa izgradnju raznih objekata u katoličkim zemljama, pa i izgradnju gradova, koji bi bili centri katoličkog ekonomskog života. Treba dodati da je pokret „Fokolari“ samo jedan od instrumenata Sv. stolice u sferi ekonomije. Nije na odmet napomenuti da je premijer Velike Britanije Toni Bler posle stupanja na dužnost primio među prvima Kiaru Lubić, 17. decembra 1996.

Septembra 1998. Kiara je primila prestižnu nagradu Uneska. Posebno priznanje dobila je od Evropskog parlamenta „za odbranu prava čoveka“, što samo po sebi ukazuje na tesne veze i uticaj koji Vatikan ima u ovim telima. Štampa u Evropi nije krila svoje zaprepašćenje tim povodom, imajući u vidu da je statut „Fokolara“ u dubokoj suprotnosti s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. O čemu se u stvari tu radi i kakve su veze Vatikana i Evropskog parlamenta, postaje jasnije kad se ima u vidu lista predlagača za nagradu. Tu je na prvom mestu Romano Prodi, koji će se uskoro naći na mestu predsednika Komisije Evropske unije, a zatim slede imena Arpada Genca, predsednika Mađarske, Janeza Podobnika, potpredsednika Skupštine Slovenije.

Nastanak, ciljevi i struktura Opus Dei

Pojava organizacije pod misterioznim nazivom „Opus dei“ (Delo Božije) pada u vreme revolucionarnih previranja u Španiji. Svetska kriza krajem dvadesetih godina ovog veka zahvatila je i tu zemlju. Nezaposlenost i demonstracije širili su se po gradovima Španije uz snažan antiklerikalni pokret i pojačanu aktivnost Komunističke partije. Osnivač ove organizacije opat Eskriva, vrstan poznavalac istorije i filozofije, istupio je s tezom da je Rimokatolička crkva, kao univerzalna, pozvana da stupi na istorijsku pozornicu, kao što je to činila i u prošlosti u kritičnim trenucima. Na svakoj istorijskoj prekretnici crkva je pod datim okolnostima formirala svoje redove s osobenim ciljevima; npr. dominikanski i franjevački red u Húúú veku formirani su s ciljem da bi se crkva efikasnije suprotstavila jeresi tog vremena; u Hnú veku, u vreme reformacije, kad je papstvo dovedeno u pitanje, pojavljuju se jezuiti. Eskriva je projektovao svoj red kao borbeni ešelon koji treba da se suprotstavi širenju ateizma, posebno među intelektualcima, jer je, po njegovim rečima, „dekristijanizacija otpočela među intelektualcima“. Drugim rečima, zamisao o potrebi organizovanja rimokatolika rodila se kao odgovor na istorijski izazov tog vremena.

Eskriva je rano napustio svoj mladalački san da postane arhitekta i opredelio se za studije teologije i prava. Sveštenički čin primio je 1925; od tada pa do smrti prošao je put od paroha u malom španskom seocetu (Perdiguera), sa svega 870 stanovnika, do visokih zvanja i priznanja u crkvenoj hijerarhiji. Doktorirao je iz građanskog prava na univerzitetu u Madridu, a iz literature i filozofije stekao je doktorat „honoris causa“ na univerzitetu u Saragosi. Za papskog prelata imenovan je 1947. Iste godine postao je član Rimske teološke akademije (Pontificia Accademia Teologica Romana) i savetnik Kongregacije za seminare i univerzitete.

Umro je u Rimu 26. juna 1975, a nije sahranjen na groblju, kako je to uobičajeno za sveštena lica, nego u luksuznoj građevini „Villa Tevere“ u vlasništvu Opus Dei, smeštenoj u najluksuznijem stambenom naselju Rima. Ne mermernoj ploči stoji samo natpis: „El Padre“ (Otac). Papa Jovan Pavle II objavio je njegovu beatifikaciju tj. proglašenje za blaženog 17. maja 1982.

Dr Smilja Avramov

07. Sep 2000 18:01;

Glas Javnosti