Вести

Šta znači Tadićeva izjava posle prve runde predsedničkih izbora koju je izgubio, da sledeća runda znači – “Evropa ili izolacija“? Naravno, to znači da je glasanje za njega prijem u Evropu, a glasanje za Nikolića – izolacija, pa čak i anatema od strane Evrope!

za novinar.de piše: Časlav M. Damjanović; 26.01.2008

+++

Kada takvu izjavu da predsednik jedne “Aneks B države“, kakva je Srbija već sedam godina, logičan je zaključak da je Tadićeva izjava zapravo ucena!

Razmislimo zato šta je stvarno značenje njegove izjave.

Pre svega, pošto znamo ko će koga da izoluje logično je dakako da u pitanju nije nikakvo pristupanje, a ponajmanje dobrovoljno pristupanje, i da se ne radi ni o kakvoj budućnosti međusobno ravnopravnih – jer stvarno značenje ucene – ili se pridruži ili te izolujemo – dokazuje da zajednica nije zajednica ravnopravnih!

To dokazuje nekoliko događaja. Dva dana pre prve runde, na konferenciji za štampu u Čaglavici, Hašim Taći je javno odbio da se izvini za zločine počinjene nad Srbima!

Zar to ne znači da smo mi Srbi ucenjeni da uđemo u Evropu u kojoj za nas nema izvinjenja? Zar to ne znači da će nam Evropa biti “dozvoljena“ zato da bi se mi izvinjavali i izvinjavali – zato da bi bili prćija za potkusurivanje?

Posle prve runde ucenu je još drastičnije izrazio Milorad Dodik: ‘‘Mi smo Republiku Srpsku očistili od radikala!“ Tako govori tipičan Srbin Tadićeve “Evrope“ koji se “dragovoljno“ klistirao katarsom – Srbin koji se “pročistio“ od “srbovanja“!

Dokaz da je Srbija zaista “Aneks B država“ pojavio se dva dana posle prve runde na vrhu naslovne stranice Vašington Tajmsa pod naslovom “SAD lobira za proširenje Natoa“ (U.S. lobbies NATO to expand, Nicholas Kralev). Naslov je ogromnim masnim slovima kao za najvažnije vesti, naprimer, kao da je Čelsi Klinton izabrana za predsednicu SAD, ili kao da je ne daj Bože Paris Hilton odbila da pozira za javnost! Podnaslov je takođe neubičajeno krupnim slovima ali ne masnim: “Hrvatska, Albanija, Makedonija skoro sigurno“ (Croatia, Albania, Macedonia likely). Sa strane, u zaokruženju je mapa pomenutih država i velikim masnim blok slovima naslov “Primarni kandidati“ (PRIME CANDIDATES).

Članak počinje konstatacijom da je američka kampanja, koja je često “nasrtljiva“ (bulish), stvorila “snažnu struju“ za primanje Hrvatske, Albanije i Makdeonije u Nato, jer su pomenute “uz punu podršku Natoa napravile značajan progres u sektoru odbrambenih reformi“! Hrvatska, naravno, “najviše zaslužuje“ da se pridruži, ali, “Pitanje je da li su ove zemlje spremne na ono što će Nato tražiti od njih?“ jer su “Zahtevi Saveza, onakvog kakav je danas, vrlo teški!“
Ne kaže se koji su to “vrlo teški zahtevi“!

Posle analize ko sa koliko trupa učestvuje u Afganistanu i u borbi protiv Al Kaide, sledi zaključak Ariela Koena, višeg istraživača fondacije Heritidž: “Sa Rusijom koja ojačava svoju poziciju u Srbiji, i nezavisnošću Kosova koja preti da destabilizuje region, Amerika i evropski saveznici žele da učvrste bezbednost Balkana“! Zato je na intervenciju američkih diplomata zaključeno da je “uvećavanje Natoa istorijski uspeh u razvitku demokratije, bezbednosti i stabilnosti na celokupnom evropsko-atlantskom području“, jer, po rečima jednog američkog predstavnika, Nato nije samo vojna već i “politička organizacija“ (NATO is a political, as well as a military organization)! Zato, su SAD “intenzivirale pritisak na Grčku i Makedoniju da srede svoje nesporazume“ pošto Nato funkcioniše “samo uz potpunu međusobnu saglasnost“ (only by consensus)!

Poznato je naravno da je za napad na bosanske Srbe i za napad na Srbiju “potpuna međusobna saglasnost“ – zaobiđena!

Napis se završava citatom Džuliane Smit (Julliane Smith), direktorke Evropskog programa vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS, Center for Strategic and International Studies). Uočavajući da Nato u zadnje vreme ne uspeva da shvati definiciju svoje uloge, ona predlaže da “dok organizacija ne definiše šta joj je misija“ da se ‘‘možda sačeka sa novim članovima“, jer “u suštini problem je odgovor na pitanje – Čemu služi Nato?“

Međutim, pošto je poslodavac američkog Državnog sekretarijata i Natoa jedan te isti, američka “nasrtljivost“ da se učlane Hrvatska, Albanija i Makedonija da obave “vrlo teške zahteve“, a pošto SAD smatra da je Nato “politička organizacija“ – dokazuje da se zna definicija Natoa, jer Nato kao takav – kao “politički“ – ima pravo da sam odlučuje kako će upotrebiti svoju vojnu moć. Naravno, ne spominje se da će to učiniti zapravo po naređenju svog američkog poslodavca!

Prema tome, ako se Srbija odluči protiv Tadića – Hrvatska, Albanija i Makedonija će “izolavati“ Srbiju – politički ali i vojno – pod etiketom Natoa! Time će Nato kompletirati misiju koju je britanski general Džekson sprečio američkog generala Veslija Klarka da kompletira kada je Nato okupirao Kosovo!

Pošto je Klarkova “Natova misija“ bila da shodno Aneksu B ugovora u Rambujeu okupira Srbiju Nato će kompletirati zapravo istorijsku misiju koju je Hitler nastavio u Drugom svetskom ratu. Hitler je pretio Ravnogorstvu da će poslati ustaše da srede Srbiju. Umesto Hitlera, Zapadni saveznici su doveli Tita – sa ustašama – da sredi Srbiju – a danas će ti isti Zapadni saveznici dovesti Hrvate, Albance i eventualno Makedonce da pod zastavom Natoa konačno kompletiraju “istorijsku“ misiju.

Zato, da bi se obezbedila repriza Račka, Vrhovni sud Srbije je poništio rešenje Republičke izborne komisije i odlučio da se izdaju “službena ovlašćenja“ ambasadama SAD i Velike Britanije za posmatrače presedničkih izbora! Naravno, bez obzira da li će šef “posmatrača“ biti famozni “američki diplomata“ Viljem Voker ili neki drugi “američki diplomata“ njegovog kalibra – novi Račak je obezbeđen! A pošto su Nato stvorili naslednici istih onih koji su izdali i Ravnogorstvo i Drugi svetski rat i postavili Titovu diktaturu – to znači da će pod zastavom Natoa Hrvatska, Albanija i eventualno Makedonija dokrajčiti tu izdaju.

Kao i svako ko se odvojio od živih sokova svog naroda, i ko je sebe glupački usamario, Tadić i njegova ekipa verovatno i ne shvataju da su se prodali. Papagajsko ponavljanje izborne parole da će Srbija “pristupiti“ EU “samo“ sa Kosovom – ustvari je besramno varanje srpskog naroda! Da zaista živi žilom kucavicom svog naroda onda bi Tadićeva “elita“ znala da je “aprila 1941. godine na Kosovu bilo više od 50% srpskog stanovništva“ – od ukupnog stanovništva koje je osim Šiptara obuhvatalo i znatan broj drugih manjina.

‘U Drugom svetskom ratu su Nemci, Italijani i albanski fašisti prognali sa Kosova preko 200.000 Srba. Albanski teror nad kosovskim Srbima nastavio se za vreme Titove vladavine, i nastavljen je i Nato agresijom koju su predvodile SAD protiv Jugoslavije 1999. godine. Progon dodatnih 200.000 Srba i 100.000 drugih manjinskih grupa, lavina emigranata iz Albanije, i konfiskacija imovine očišćenih ne-Albanaca doveli su do današnje demografske situacije na Kosovu.“

Pod navodnicama je tekst Tike Jankovića iz Kalifornije, objavljen u “pismima čitalaca“ u Vašington tajmsu već sledećeg dana. (Distorting the truth on Kosovo, Tika Jankovic, San Jose, Calif., The Washington Times, Letters to the Editor, 01/23/2008) Bez obzira što su podaci u pismu nepotpuni pismo je sastavni deo propagandnog paketa sa napisom o Natou od prethodnog dana.

Pismo suprotno američkoj propagandnoj liniji objavljeno je zato da indoktrinira američku publiku da su američki mediji slobodni. Prema tome, prethodni napiso o Natou će subliminalno indoktrinirati publiku da kada se u budućnosti obavi vojna izolacija Srbije, pa možda čak i okupacija, da se to nije dogodilo kao rezultat smišljenog međunarodnog terorizma – što je bio i što će biti – već kao preko potrebno “obezbeđenje stabilnosti“ na Balkanu – baš isto kao i napad na Srbiju posle Rambujea i Račka!

A zato da ne shvati da se radi o državnom međunarodnom terorizmu američka publika ni do dana današnjeg nije obaveštena o rambujeovskom Aneksu B!

Naravno Tadić i njegova “inteligentna elita“ bi kao i Nato i njihovi zajednički poslodavci intervenciju pod zastavom Natoa – klistiranje Srba od njihove “istorijske zaostalosti i nacionalističke zaluđenosti“ – smatrali za najuzvišeniju blagodet pridružuvanja Evropi!

Očigledno je prema tome da se na predsedničkim izborima u Aneks B Srbiji ne radi o slobodnom izražavanju stvarne volje srpskog naroda – već o duhovnoj lobotomiji. I zaista, u članku T. Nikolića “Premijer drži sve konce u rukama“, prenesenog iz Glasa Javnosti na sajt Novinar.de tvrdi se da će “trgovina glasovima, predizborne ucene i trampe biti neminovni do 3. februara, jer će većina kandidata za mesto na Andrićevom vencu koji se nisu plasirali u drugi krug pokušati da naplate svoju podršku dvojici preostalih takmaca za mesto šefa države“.

Iz detaljne analize ko će s kim i ko će protiv koga stiče se šokantan utisak da u Srbiji stranke glasaju kao blokovi – da će pripadnici njihovih stranaka glasati tačno za ono za šta su se šefovi stranaka dogovorili!

To logično dovodi do zaključka da narod i slobdna volja naroda ne samo da uopšte nisu odlučujuća vrednost na izborima, i ne samo da se od izbora uopšte ne očekuje pobeda većinske narodne volje – već da se na narod gleda kao na beslovesnu marvu, baš isto kao što su je titoističke tekovine smatrale beslovesnom “narodnom masom“!

Ta zloupotreba izbora dokazuje nastavak titoističke diktature šoroševskom diktaturom, koja, iako jeste sve rasprostranjenija, još uvek ne dominira čak ni na američkim izborima! Međutim, ta zloupotreba dokazuje ne samo da je Srbija zaista Aneks B država već takođe da će Srbija biti baš takva beslovesna članica EU! U EU će Srbija stezati kajiš – ako uopšte bude bilo ičeg oko čega da se kajiš steže – za plaćanje najmodernijeg oružja za Nato i biće šampion u broju mladih koji će ginuti za Nato. Ali, pošto će usaglašeno obrazovanje u EU precizirati ko se izvinjava a ko ne, mladi Srbi će ginuti uz “konsensus“ postavljenih političara.

Zato se mora shvatiti šta zaista znači Tadićeva “Evropa“ i Tadićeva “izolacija“! Tadićeva “Evropa po svaku cenu“ znači zapravo izolaciju! Izolaciju Srba od slobode. Izolaciju Srba od svoje istorije i kulture – uprkos svim izvinjavanjima zbog svoje duhovne, verske i civilizacijske suštine. Izolaciju Srba od pravde i istine.

S druge strane, ono što Tadiće podrazumeva kao “izolaciju“ zapravo znači slobodno rasuđivanje srpskog naroda svojom glavom.

Savesno i pošteno odlučivanje srpskog naroda šta da se uradi. U kom pravcu srpski narod želi da krene u budućnost. To je ono protiv čega je Tadić – to je ono što on smatra anatemom. U tome je u pravu – slobodna volja srpskog naroda jeste anatema za manipulacije euro-atlantskih integracija. Zato Tadić pokušava da u drugoj rundi “pobedi“ slobodnu volju srpskog naroda “trgovinom glasovima, predizbornim ucenama i trampama“!

Časlav M. Damjanović

~~~~~~~

Od istog autora preporučujemo: knjigu „Zapis iz Đedove kolibe“ koju možete ovde (www.ravnogorskivenac.com) naručiti.

O knizi „Zapis iz Đedove kolibe“ su rekli:

Aleksandar Galić-Keserović, unuk pukovnika JVUO Dragutina Keserovića….

„Knjiga Časlava Damjanovića, “Zapis iz Đedove kolibe“ je pokušaj, može se reći jedini ispravan način, model da se izađe iz okova naručilaca Moderne Istorije, razori, bar načne moćni lavirint, kapilari kontrolisanih medija, da se prekinu kanali manipulacije i veze kojima se obrasci neistina dopremaju do ljudskih umova. To je priča o zaveri, o sudbini srpskog naroda u drugoj polovini 20. veka, napor da se kroz pisanu reč probije do staze spasenja, do istine, do odgovora koji čame u besmislu komunističko-demokratske ideologije tvoraca Novog svetskog poretka.

Nesumnjivo Damjanović je uspeo da sačini jednu ozbiljnu, značajnu zbirku podataka koja dovoljno uspešno povezuje niti zavere u koje se srpsk……

+++

Gorica Trkulja……

„У целом дваседетом веку смењују се српска страдања, претрчавају једно преко другог, гурају се и у свом очају и безнађу газе једно друго, потиру једно друго, не разумеју се, осуђују се међусобно. О свим српским страдањима се, данас у Србији, најчешће ћути или само шапатом и скоро крадом говори.

Ретки су смели и одважни који о томе говоре јавно. И у Србији, и у такозваном слободном свету. Међу њима се, упечатљив стилом и јединствен дубином и свестраношћу истраживања и анализе узрока и последица српских страдања, истиче господин Часлав Дамјановић, аутор….„