Вести

Svi bida se ukrcaju na „ruski voz“ i ostave traga na sporazum sa Rusijom. I Tadić, i Koštunica, i Velja, i Toma i Đilas, svi bi da budu u toj priči, a da još uvek ne znamo ni šta će u sporazumu tačno da piše i da li će na kraju, posle toliko godina pregovaranja, biti i dogovoren i ratifikovan u parlamentima dve države.

Priču o izgradnji dela gasovoda „Južni tok“ kroz Srbiju započela je još vlada najdugovečnijeg Miloševićevog premijera Mirka Marjanovića i tada je, baš kao i sada, to bila priča o velikom značaju za energetsku stabilnost Srbije. Sve to poučno iskustvo koje mudrog čoveka tera da prvo skoči, pa kaže hop, nije zasmetalo našim političarima da se ukrcaju u lokomotivu koja u narednih nekoliko dana ima samo jednu destinaciju – rusku prestonicu gde će biti potpisan energetski sporazum sa ruskim partnerom. Naprotiv, biće tesno na tom simboličnom putu.

Prvo je Vlada Srbije ovlastila ministra za infrastrukturu Velimira Ilića da u njeno ime potpiše dokument sa braćom Rusima. Zašto baš Velja? U traženju mogućih odgovora zaključite da Koštunica deo medijske slave prepušta svom koalicionom partneru kako bi se bar malo iskupio za traljavu podršku u predsedničkoj trci zbog koje se ministar-kapitalac poslednjih dana kampanje otvoreno ljutio. Istog popodneva, dok se još iščitavalo vladino saopštenje sa Veljinim imenom, beogradskom čaršijom je, a kasnije potvrđena i na glavnim medijima, prostrujala vest da put Moskve kreću i premijer i predsednik. (Ispostaviće se da su se sami pozvali, ali to je već drugo lice ove iste priče).

Ajde, što ide Koštunica.Od starta se zalagao za sporazum sa Rusima, dosledno branio stav da nije u pitanju ruska ucena zbog podrške Moskve srpskom Kosovu i nekako je red, da ako je već stajao na braniku toliko napadanog projekta, i prisustvuje njegovom potpisivanju.

Ali, što Tadić, kada je preko svojih ministara u vladi imao neodređen i do juče uzdržan stav? Odgovor se može pronaći u drugom izbornom krugu koji će odlučiti o budućem predsedniku Srbije. Sasvim je logična procena da posle one rođendanske čestitke, rukovanje sa Putinom podno raskošnih svodova Kremlja, a sve uoči „dana D“, može doneti koji glas više predsedničkom kandidatu DS-a. Odlaskom u Moskvu Tadić će poslati poruku rusofilima u Srbiji da on ne gleda samo u Brisel i da ne okreće leđa „velikom bratu“ na Istoku.

Tomislav Nikolićne bi bio najbolji Šešeljev đak i osvojio milion i šesto hiljada glasova da je propustio da ovaj dan, kada premijer slavodobitno objavljuje usvajanje nacrta sporazuma, a Tadić dobija priliku da se rukuje sa velikim Putinom, protekne bez njega. Oglasio se Toma, bez imalo pardona, pismom nikom drugom do ruskom predsedniku u kojem ga moli da sa čelnicima srpskog režima potpiše sporazum koji će omogućiti izgradnju gasovoda kroz Srbiju.

Ne bi Toma,kao što rekoh, osvojio toliko glasova, da ne zna kakvih sve pameti ima u Srbiji. Da ima Srba koji će u svojoj glavi složiti priču da bez njegovog pisma, ništa od gasovoda ne bi bilo!

Ako je tog utorka u ruski voz kao mašinovođa pokušao da zasedne Nikolić, poslednji pisak napravio je bučni ministar za Nacionalno investicioni plan Dragan Đilas koji se u večernjim satima ljutio na voditeljku jedne TV emisije, jer ne shvata zašto je potrebna tolika tajnost u pregovorima sa Rusima i zašto se NIS prodaje bez tendera? Ambiciozni šef beogradskih demokrata bio je veći Koštunica od premijera.

Kada sve saberete, preostaje nam nada da prepuštanje energetskog tržišta Rusima ne može biti loše za zemlju Srbiju i njene građane ako već politički vrh toliko zdušno brani još nepotpisan i nepreciziran ugovor u kojem se ne zna koliko će Rusi platiti NIS, za koji udeo u vlasništvu i kuda će voditi trasa gasovoda kroz Srbiju na putu do krajnjih korisnika Italijana. Odgovori nas čekaju u aneksima sporazuma i to tek posle višemesečnih pregovaranja.

Jelena Arsenović