logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: obrisano    833 пута прочитано    Датум: 24.01.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

3929356lg8hg.jpgProsta sitnica, a nekada i nije važno kojim ce to sve srdstvima da se izvede.

Priredio: Janko Bojic

Vrijeme je ovo neko cudno. Cudnije od svake pahuljice snijega što sa neba na zemlju padne. Nekada su ljudi vjerovali da snijeg ne pada samo zato sto se godisnja doba mijenjaju, nego i da se vrijeme promjeni, i da ljudi postanu bolji, produhovljeniji. Ali izgleda da se ljudi vise ne mjenjaju na pozoitivno. Ne bar oni koji nas okruzuju, svojim polozajaima, i namecu nam neku svoju viziji bez vizije. Neke svoje poglede, koji su samo njima privlacni i njihovome ukusu sjeli a ostalima kako bude.

Ti ljudi i nijesu tako jednostavni, i ne razmisljaju da li su prihvatljivi, nego gledaju da se nametnu. Sva je sreca u tome sto u svojim rukama nemaju apsolutnu moc kako su to nekada i u neko vrijeme imali. Kada bi tako bilo mnogo bi vise Kopernika danas bilo spaljeno tamo gde se nikada za ideale bozanstva nije spaljivalo. Inace danas ne spljuju zivim ognjem, nego njihovim neznanjem. Citam kako rece autor o Kupusnom Listu eparhije Kanadske, nekada, dok smo deca bili, njihove smo sveske i knjge kupusarama nazivali. Bili su masni zamazani i aljkavi, i neprimerni, a danas su popovi i vladike, koji bi da se istaknu da budu svjestenici. Pa tako autor kaze, da se neki svestenik zali kako gubi svoje vjernike. Da li je se svjestenik zapitao koliko je on tome svemu doprinos? I pametna zena napusta muza koji je vise … nego normalan. Slucaj sa popom Vasilijem. Ali necemo sada o tome.

A cobanin koji ovce sacuvati ne zna, on ih i pogubi. Zar je to komplikovano da se razumije?

Sutra je nedelja dan za blagovanje. Koliko ce nas sutra krenuti u Crkvu, Srpsku Pravoslavnu, da se okupi, potkrepi, pomoli i poduci? Mnogi i bi ali nemaju od koga mnogo da cuju, niti oko koga da se okupe. Nasi popovi, ne produhovljvaju nego kazu da zidaju. Zidarima se mora odati pocast, za njihov posao. Ali popovi koji zidaju a ne duhove, su vjerovatno ljudi promasenijeg profesija.

Zima je, i u toploj sobi srca se toplinom pune, i lepotom pahuljica koje pogledima hvatamo kroz prozor zaokruzjuju nam se misli. Svi vole zimsku romantiku. Svakoga ona moze da oplemeni, i da ga u trenutcima razmisljanja odmori od svakodnevnijeg obaveza. Ali ova zima iako jos nije bila, onako pravo hladna iako lijepa i romanticna, pruzila nam je sve da se i zaista njenom ljepotom produhovimo. Ali na zalost imamo lidere duhovne, takve da se i pri samoj pomisli na njih sledimo u vreme najvecih vrucina a nekamo li u vrijeme kada je zima. Zalosno jeste ali vise istinito nego zalosno. Duhvnici nam nisu temelj okupljanja nego kamen spoticanja. Kamen spoticanja uvijek stoji tamo gde mu mjesto nije.

Padamo kao i ove zimske pahuljice i topimo se nijemo i lagano. U ovo vrijeme koje kroz Nase Dane, ovako opisa Vladislav Petkovic, cuveni Dis.

Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroći,
Podig’o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.
Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata;
Obesismo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.
Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobovaOstala nam još prašina na hartiji,
K’o jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove
Ostala nam još prašina na hartiji.Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji, koji sišu k’o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.Pomršina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al’ kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.




Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo