logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Свет, Друштво    Аутор: новинарство    705 пута прочитано    Датум: 14.01.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksije II Nastavak pregovora o rešenju statusa Kosova i Metohije jedini je nacin da se izbegnu nove tragedije, ocenjuje u ekskluzivnom intervjuu za „Blic“ patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksije II, koji je vec mnogo puta ustao u odbranu srpskog i nealbanskog življa u pokrajini.

Više puta ste ukazivali na težak položaj srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu. Priština ipak, bez obzira na sve pregovaracke napore i razne predloge iz Beograda, saopštava da ce proglasiti nezavisnost. Zašto je opasan takav razvoj dogadaja?

- Na veliku žalost, problem Kosova pokušavaju da reše ne uzimajuci u obzir težnje naroda koji odvajkada tamo žive. Stavovi nekih politickih snaga i unutar regiona i van njega cesto su potpuno neargumentovani. Pritom informacije govore o stradanjima izbeglica, o skrnavljenju svetinja. To nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Malo ko obraca pažnju na to da su kosovske svetinje neprocenjive za srpski narod i da ne mogu biti moneta za potkusurivanje u politickoj trgovini. To se mora imati na umu u daljem toku pregovora, ciji je nastavak jedini nacin da se izbegnu nove tragedije, nove nepravde. Svako jednostrano rešenje može da uzdrma i bez toga krhki mir.

Poznat vam je spor izmedu Srpske i nepriznate Makedonske pravoslavne crkve. Vidi li se izlaz iz njega?

- Za nas je ocigledno da je jedini izlaz iz teške situacije izmedu Srpske i nepriznate Makedonske pravoslavne crkve obnova bratskih pregovora medu njima na bazi poštovanja svetih kanona Crkve. Pritom obe strane ne treba da traže jednostranu korist, vec da polaze iz zajednicke dobrobiti Crkve, pokazujuci maksimalnu toleranciju i osetljivost da bi saslušale i bolje razumele jedna drugu. Upravo tako smo mi nedavno obnovili jedinstvo sa Ruskom crkvom u inostranstvu, do kojeg nismo stigli preko noci, nego postepeno, strpljivo i u duhu bratske ljubavi rešavajuci neslaganja i nedoumice, nagomilane tokom dugih godina podele. Oslanjajuci se na to iskustvo, Ruska pravoslavna crkva je spremna da na sve nacine doprinese dijalogu za rešenje makedonskog pitanja, ne odbijajuci da, ako zatreba, pruži pomoc.

Vernici SPC nailaze na teškoce u Crnoj Gori, izazvane delovanjem nepriznate Crnogorske crkve. Može li RPC da pomogne da se taj problem reši?

- Za efikasno suprotstavljanje raskolima važan je pre svega solidaran stav pomesnih pravoslavnih crkava prema tom zlu. Zato Ruska pravoslavna crkva bezuslovno osuduje delovanje raskolnika u Crnoj Gori i podržava visokopreosveštanog mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, sveštenstvo, monaštvo i pastvu poverene mu eparhije, koji brane jedinstvo i kanonske temelje Crkve. Mi takode pozivamo državne vlasti Republike Crne Gore da obezbede zaštiti vernika kanonske crkve od protivpravnog delovanja anticrkvenih snaga.

Možete li da prokomentarišete dokument iz Ravene koji je digao mnogo prašine?

- Kao što je poznato, taj dokument nazvan „Ekleziološke i kanonske posledice sakramentalne prirode Crkve. Crkvena komunikacija, sabornost i vlast“ usvojen je na zasedanju Mešovite medunarodne komisije za bogoslovski dijalog izmedu Katolicke crkve i pravoslavnih crkava, na kojem predstavnici naše Crkve nisu ucestvovali. Taj susret je protekao u znaku incidenta zbog kojeg je delegacija RPC morala da napusti zasedanje komisije. Iz nepoznatog razloga u Ravenu su došli predstavnici tzv. Estonske apostolne pravoslavne crkve, koju je 1996. formirao Konstantinopoljski patrijarhat na kanonskoj teritoriji Moskovskog patrijarhata. Njihovo prisustvo na susretu je onemogucilo naše ucešce na njemu. Ispada da je prašinu digao ne toliko dokument usvojen u Raveni, koliko ovaj neprijatan slucaj.

Medutim, mi imamo ozbiljne primedbe i na sadržaj dokumenta. Konkretno, u njegovom 39. paragrafu kaže se da su posle raskola izmedu Istoka i Zapada 1054, „koji je ucinio nemogucim sazivanje vaseljenskih sabora u strogom smislu reci“, obe crkve nastavile da sazivaju sabore u kriznim situacijama. „Na tim saborima prisustvovali su episkopi pomesnih crkava povezanih sa Rimskim prestolom i, mada se to drukcije shvatalo, povezanih s Konstantinopoljskim prestolom“, navodi se u tom paragrafu. U paragrafu se jasno iskazuje misao da u hrišcanskom svetu postoje dva jednaka centra – Rim i Konstantinopolj, ali mi dobro znamo da znacaj Konstantinopoljske katedre za Pravoslavnu crkvu nije identican onome što je Rimski tron za katolike.

Stice se utisak da dokument nudi principijelno nov model crkvenog uredenja, s cime naša Crkva ne može da se složi. Zato je jasno da je u odsustvu delegacije RPC na susretu u Raveni bilo znatno lakše uneti pomenutu odredbu u dokument. Štaviše, sumnjamo da je incident s pozivom predstavnika „Estonske apostolske pravoslavne crkve“ specijalno isprovociran da bi se Moskovski patrijarhat privremeno iskljucio iz dijaloga.

Tako, usled navedenih argumenata – neucestvovanja naše delegacije na susretu u Raveni i više nego spornog sadržaja tamo usvojenog dokumenta – RPC zadržava pravo da ga ne prizna kao izraz stava svih pravoslavaca u dijalogu s Katolickom crkvom.

Možete li da uputite poruku podrške srpskim vernicima u trenutku bolesti patrijarha srpskog Pavla?

- Slabost koja je obuzela svetog patrijarha Pavla je teška proba za citav srpski narod, koji je u reci i delu svog prvosvetitelja uvek nalazio pouzdani moralni orijentir i sigurnu duhovnu podršku. Njegova svetost ima mnoštvo poštovalaca i u RPC. Uzdajuci se u milost Božju, mi se s našom bracom po veri usrdno molimo za ozdravljenje patrijarha Pavla i za njegovu snagu i dugovecnost. Neka milosrdni Gospod po molitvama Njegove Preciste Majke cuva u miru i procvatu Srpsku pravoslavnu crkvu i mnogostradalni srpski pravoslavni narod.

Obnovitelj vere

Petnaesti patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksije II umnogome je zaslužan za obnovu vere u postsovjetskoj Rusiji. Rodio se 1929. u Taljinu, u Estoniji, kao Aleksej Ridiger, u staroj porodici ruskih Nemaca, kao sin pravnika koji je postao sveštenik i emigrirao u Estoniju. Školovao se u bogosloviji u Lenjingradu, danas Sankt Peterburgu, gde je 1953. završio i duhovnu akademiju. Postao je sveštenik u estonskom gradu Tartu 1957, a 1961. se zamonašio. U cin arhiepiskopa rukopoložen je 1964. da bi 1968. postao mitropolit taljinski i estonski. Na tron patrijarha Aleksije II je došao u junu 1990. Ruski patrijarh je izuzetno aktivan u meducrkvenim i meduhrišcanskim odnosima, a kažu da je odlican diplomata. U velikoj meri zahvaljujuci tome prošle godine postignuto je ujedinjenje Ruske crkve u inostranstvu sa Ruskom pravoslavnom crkvom posle sedam decenija raskola, izazvanog Oktobarskom revolucijom.

Patrijarh je mnogo puta digao glas u odbranu Srbije i Srba, kritikujuci posebno uništavanje srpskih svetinja na Kosovu. To je ucinio i sa tribine Evropskog parlamenta u Strazburu u oktobru prošle godine, kada se sreo i sa premijerom Vojislavom Koštunicom. Kriticari mu prebacuju da se previše zbližio sa aktuelnom vlašcu, što je posledica njegovih bliskih veza sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, koji je poznat kao predan vernik.

Autor: Tanja Vasiljevic | 11.01.2008 – 06:48

izvor: blic.co.yu

Komentare na ovaj clanak procitajte ovde





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo