Вести

Posle neuspeha pregovora vođenih od tri strane, da li još vidite neku nadu za dijalog ili neki fer kompromis između Srba i Albanaca na Kosovu?

12.01.2008.

+++

– Da, svakako, pod uslovom da se želi kompromisno rešenje od sve tri strane, što do sada, nažalost, toga nije bilo, pa nije bilo ni pozitivnih rezultata. Za neuspeh dosadašnjih „pregovora“, najodgovornija je međunarodna zajednica (SAD i EU) koja je Šiptarima na Kosovu i Metohiji obećala nezavisnost pre početka bilo kakvih pregovora, te stoga oni nisu bili spremni na bilo kakvo kompromisno rešenje, nego su insistirali samo na nezavisnosti, našta Srbija nije mogla (i nikada neće moći) da pristane.

2. Čuli smo za rastuće upozorenje od nasilja i čak rata na Kosovu. Kako bi Vi procenili moguće nasilje na Kosovu u danima i nedeljama koje dolaze? Da li verujete da bi eventualna secesija Srpske Mitrovice mogla da inicira situaciju na Kosovu?

– Sve što se na Kosovu i Metohiji bude događalo u narednim danima i nedeljama (pa i eskalacija nasilja), zavisiće od stava međunarodne zajednice (SAD i EU), kao što je zavisilo i sve ono što se događalo u proteklih osam godina. Jednostavno, kosovski Albanci za sve čekaju „zeleno svetlo“ od svojih gazda sa zapada. Pominjete „čak i rat na Kosovu“. Odgovorno kažemo:

Srbija nije za rat, ali jeste za odbranu svoje teritorije i svojih međunarodnim dokumentima priznatih prava i suveremniteta na čitavoj svojoj teritoriji ma od koga one bile ugrožene. Šta tu ima neobično? Koja zemlja ne bi tako isto postupila u slučaju da joj neko otima deo teritorije?

U Vašem pitanju je nejasno o kakvoj „eventualnoj secesiji Srpske Mitrovice“ govorite? „Secesija“ u odnosu na šta? Pitanje je besmisleno, budući da je celo Kosovo i Metohija srpsko, a ne samo Mitrovica. Prema tome, svaku „situaciju“ i nestabilnost na Kosovu i Metohiji, kao i u čitavom regionu, mogu da injiciraju samo albansko-muslimanski elementi sa Kosovo i Metohije, pa i šire, i njihovi mentori sa zapada.

3. Vi ste u kampanji već dugo vremena koja poziva na dijalog i razuman pristup Kosovskom pitanju,kao i za pravi dijalog između Srba i Albanaca. Da lo ste ikada osetili bilo koji nagoveštaj mogućeg pozitivnog odgovora sa Albanske strane? Ili od „Međunarodne Zajednice“?

– Nažalost, ne. Od pojedinaca iz MZ – da, ali oni nisu faktor koji odlučuje.

4. Beogradsku (i uglavnom Miloševićevu politiku) na Kosovu već više godina krive za Kosovsku tragediju. Ali zvaničnici u Beogradu ponavljaju, da kad je god Kosovo dobijalo delimičnu autonomiju rezultat je uvek bila zloupotreba moći, diskriminacija nealbanaca i pothranjivanje separatističkh ciljeva. Gledajući unazad, kako bi procenili poslednjih, recimo, 25 godina na Kosovu? Da li je ikako moglo da bude drugačije?

– Poslednjih 25 godina na Kosovu i Metgohiji, ne ocenjujemo, nego sagledavamo kao i poslednjih pet vekova. Uvek je isto! Svaku okupaciju (tursku, nemačku, talijansku ili NATO-vsku), i svako povlađivanje vlasti (kao komunistička u poslednjih 50 god.), Albanci-muslimani su koristili da što više zla nanesu hrišćanima Srbima, kao i drugim nealbancima (Romi, Aškalije, Egišćani, Goranci…). Puna je istorija toga. Naročito za vreme dva svetska rata u 20-om veku. Nikada pak, tako i toliko drastično, kao u poslednjih devet godina pod Protektoratom UN. Primera je bezbroj. Naravo, da je tok razvoja događaja mogao da bude i drugačiji, ali to nije zavisilo od nas.

5. Nasilno cepanje jugoslavije bio je glavni uzrok za neizbežni rat. I šta je s Kosovom? Da li mislite da su neki negde propustili ključne prilike za rešavanje pitanja Kosova?

– Jugoslavija je stvorena 1918. godine voljom zapadnih moćnika, kao što se i raspala 1991. po njihovoj želji. I stavaranje i rasturanje te veštačke tvorevine odigravalo se u interesu zapadnih sila. Cenu i za jedno i za drugo, najviše je platio Srpski narod. Pitanje: Šta je tu sa Kosovom? Pitanje, ili problem Kosova ne postoji. Ono je tamo gde je bilo od 12-og veka – u sastavu države Srbije. To konstatuju i priznaju svi međunarodni ugovori, povelje, rezolucije. Problem je pitanje Albanske manjine u Srbiji, koju iz sopstvenih interesa (ne iz ljubavi) podržavaju strane sile, opet na štetu Srpskog naroda. Za taj „problem“ rešenje je u međunarodnom pravu. Ni manje ni više od toga.

6. Nekolicina sumnja da je Krajina ostavljena (neko će reći izdata) od strane Beogradskog vođstva. Da li osećate isto i u vezi sa Kosovom?

– Da, čini nam se, da su isti scenaristi (zapadni moćnici), isti akteri vukli ključne poteze i u Srpskoj Krajini, u Bosni i Hercegovini, pa i na Kosovu i Metohiji. Nažalost, Beograd je često bio manipulisan, i doprinosio tome.

7. Jednom kad je počelo da se raspravlja o statusu Kosova bilo mi je logično, da su u ime istih istorijski, političkih i humanitarnih principa, postavi pitanje krajine. Ali ono što se ovde primećuje je apsolutna tišina – čak i sa srpske strane. Da li vidite bilo kakvo objašnjenje za ovu tišinu?

– Očigledno se radi o duplim aršinima koje međunarodna zajednica primenjuje imajući uvek u vidu samo svoje sopstvene interese. Postojeću „tišinu“ čak i sa srpske strane, teško je objasniti. Možda je objašnjenje, i suviše dugo satanizovanje Srpskog naroda, koji je „postao“ dežurni krivac za sva zla na prostoru bivše SFRJ, pa se ne usuđuje da podigne svoj glas i kad je u pravu.

8. Srbi na Kosovu često optužuju KFOR trupe da ne rade dovoljno da ih zaštite – i da čak imaju izvestan stepen saglasnosti u etničkom čišćenju teritorije u prvim godinama posle NATO okupacije. Da li delite ovu percepciju?

– Nažalost, ne mogu se ne složiti sa činjenicama koje pokazuju istinitost takve percepcije u proteklih osam godina. Primeri su neumoljivi.

9. Srbi imaju sve razloge da se plaše za svoju budućnost u nezavisnom Kosovu. Ali ako preostala Srpska populacija napusti pokrajinu, Kosovo će verovatno biti izgubljeno zauvek. Kako vidite ovu dilemu?

– Neradi se o „napuštanju“ pokrajine od strane Srpske populacije, već o progonu i dovršenju etničkog čišćenja Kosova i Metohije od Srba, što se može desiti samo po dopuštenju zapadnih moćnika. To vidimo kao mogućnost novog zločina na Kosovu i Metohiji, za koji će zapad biti isključivo odgovoran pred Bogom i pred istorijom.

10. Gledajući u skoriju prošlost, kako bi procenili garancije Albanskog vođstva i „međunarodne zajednice“ koje nudi preostaloj Srpskoj populaciji u eventualnom nezavisnom Kosovu? Koji je minimum sigurnosnih uslova da bi se Srbi ubedili da ostanu?

– Te „garancije“ procenjujemo i doživljavamo kao krajnje licemerje i cinizam. U to nas uveravaju dosadašnja „obećanja i garancije“ kojih smo se naslušali u proteklih osam godina, a od kojih ni jedna nije ispunjena. Verujemo da će Srbi ostati i opstati na svojim ognjištima, kao što su i do sada vekovima opstajali, ali nezavisnost Kosova nikada neće priznati niti na njega pristati.

11. Neko strahuje da bi eventualna Kosovska nezavisnost imala razorne posledice na stabilnost susednih oblasti kao što je Makedonija, eventualno Crna Gora ili čak deo Srbije (naročito Preševo). Kako bi procenili ovu opasnost?

– Kao sasvim realnu. Čak, taj požar bi mogao lako da obuhvati još 10-15 kriznih regiona u mnogim zemljama Evrope, pa i šire.

12. Crkva predstavlja snažno uporište Srpskog identiteta na Kosovu. Kako bidite budućnost Srpske Pravoslavne Crkve u Pokrajini, ukoliko ona postane nezavisna albanska država.

– Na hipotetičko pitanje, uglavnom ne odgovaram. Kosovo i Metohija nikada neće to postati. Može doći samo do neke vrste okupacije na neko vreme. Zar ih je malo bilo u našoj istoriji? Srpska Pravoslavna Crkva će uvek biti sa svojim narodom, kao što je bivala i u prošlosti.

13. Eventualna Kosovska nezavisnost neće izbrisati vekove istorije na Kosovu. Gledajući sa srpske strane, vidite li bilo kakvu nadu na budućnost?

– Naša nada je na Boga i Božiju pravdu. Ili kako bi rekao veliki srpski pesnik i filosov Vladika Njegoš: „Nada nema pravo ni u koga, do u Boga i u svoje ruke“.

intervju je 02. januara  2008 godine vodio Karlos Santos Periera

12. januar 2008. 14:42

Izvor: Diário de Notícias