logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Свет    Аутор: новинарство    915 пута прочитано    Датум: 12.01.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Mitropolit Jovan - Egzarh Ohridske Arhiepiskopije savremeni ispovednik jedinstva Pravoslavne CrkveU ove praznične božićne dane skopska štampa koja podržava raskol, a da pritom ni pojma nema o eklisiološkom ustrojstvu i kanonskom poretku Pravoslavne Crkve, nije našla pametnijeg posla od
izvor: spc.yu

besmislenih komentara protiv Srpske Pravoslavne Crkve i autonomne Ohridske Arhiepiskopije koja se nalazi pod njenim okriljem (videti Vesnik, Večer i druge listove od 8. i 9. januara).

Pritom kao izvor i „krunski dokaz” za svoje konstrukcije o „propasti projekta Pravoslavna Ohridska Arhiepiskopija” koristi isto tako beznačajan i neznalački tekst izvesne grčke novinarke. Prećutkuje, naravno, da u celoj stvari tu novinarku i slične stručnjake zanima isključivo pitanje da li se igde u tekstovima Srpske Pravoslavne Crkve pominje „Republika Makedonija” umesto međunarodno priznatog naziva „Bivša jugoslovenska republika Makedonija”.

Na atinskoj adresi skopski novinari vaistinu neće naći saveznike! Za njihov analitički um ništa ne znači to što vascela Pravoslavna Crkva, bez izuzetka, počevši od Vaseljenske i Moskovske Patrijaršije, priznaje poglavara Ohridske Arhiepiskopije i njenu jerarhiju i sa njima saslužuje. Povodom ovakvog novinarstva mogla bi se stara narodna poslovica parafrazirati na sledeći način: kad nema činjenicâ i realnosti, dobre su i fantazije i virtuelna realnost!

Kada su skopski novinari, inače dokazani eksperti za crkvena pitanja, posebno za pitanje autokefalije, već toliko radoznali zašto Tomos o autonomiji Ohridske Arhiepiskopije još nije dostavljen pomesnim Pravoslavnim Crkvama, pravo je da ta njihova radoznalost bude zadovoljena. Navešćemo, u tom cilju, sva tri razloga ovoga kašnjenja.

Prvi razlog je bilo to što je Poglavar Ohridske Arhiepiskopije već dva puta bio u tamnici, – na pravdi Boga, samo zato što je hteo da bude u jedinstvu sa Crkvom, a ne u raskolu, – a da je idrizovski sužanj postao, između ostalog, i usled neućutnoga govora mržnje skopskih medija, inače poznatih po demokratičnosti i – obavezno! – po borbi za ljudska prava… Ta demokratičnost i ta borba jesu tolike da bi, kad bi se njeni nosioci pitali, arhiepiskop Jovan i danas čamio u tamnici, a verovatno bi u njoj i kosti ostavio. Srpska Pravoslavna Crkva nije, dakle, mogla ni htela da promovisanjem Tomosa za vreme tamnovanja i stradanja arhiepiskopa Jovana otežava njegov položaj i nehotice daje povoda za još nečovečniji tretman njegove ličnosti.

Umesto toga, ona se – zajedno sa drugim Pravoslavnim Crkvama, uglednim ličnostima iz hrišćanskoga sveta uopšte, međunarodnim organizacijama za zaštitu ljudskih, posebno verskih prava i sloboda, kao i sa mnogim drugim relevantnim činiocima – svesrdno zalagala i borila za njegovo oslobođenje. Do njega je, slava Bogu, i došlo – na veliku žalost određenih kvazicrkvenih i medijskih krugova u Skoplju. Srpska Pravoslavna Crkva veruje da nova politička elita u Republici Makedoniji, pobedivši na izborima poznate stare nacional-boljševike, nikada više neće dozvoliti da njena zemlja bude ponovo izložena međunarodnoj blamaži i osudi kao što je to bio slučaj u vreme tamnovanja arhiepiskopa Jovana, kada je dobila jasnu poruku Evrope i sveta da je i puna verska sloboda svih građana bezuslovan uslov za evropske integracije.

Drugi razlog je bio izvesni tračak nade da će se vođstvo crkvenog raskola u Republici Makedoniji u međuvremenu trgnuti iz kanonskog mrtvila i pokušati da ponovo vodi dijalog sa Crkvom o svetoj stvari jedinstva i bratske zajednice u Hristu Gospodu, ne dajući prioritet nacionalno-političkim ciljevima kao ranije nego nasušnoj potrebi i suštinskom interesu Crkve kao takve. Tu nadu su hranile izvesne nezvanične izjave iz krugova raskolničke jerarhije, a zatim ju je potkrepilo i zvanično sinodsko pismo iz Skoplja kojim se izražava spremnost za nastavak dijaloga, inače prekinutog tako što je u Skoplju odbačen Niški sporazum o vaspostavljanju crkvenog jedinstva, postignut prethodnim mukotrpnim i dugotrajnim radom dveju komisija.

Zato se kod nas u Beogradu nije žurilo sa razašiljanjem Tomosa. Jasno je, naime, kao dan i raskolnicima i nama da njegovo konačno prosleđivanje i objavljivanje znači novu, veoma otežavajuću okolnost za dijalog, ionako težak i pretežak, pa zato i bezuspešan sve do sada. Ovaj tračak nade i dalje postoji, ali se sa dostavljanjem Tomosa svuda kuda treba zaista više ne sme čekati. Zvuči neverovatno, ali, eto, istina je:

na sebi svojstven način, to od Srpske Pravoslavne Crkve traže i medijski propagatori i apologeti raskola usred Skoplja. Zar ne uslišiti bar njihov apel?

Treći razlog je vrlo jednostavan i krajnje bolan. Da li u ovom istorijskom trenutku za Srpsku Pravoslavnu Crkvu sve ovo predstvalja jedino i najneodložnije pitanje? Da li vrli mediji u Skoplju znaju išta o mučnim pregovorima po pitanju budućnosti Kosova i Metohije? Valjda su ponešto čuli o stradanju tamošnjih pravoslavnih svetinja tokom poslednjih godina, o izgonu stotina hiljada ljudi sa vekovnih ognjišta, o pojavi vahabizma u Drenici i o mnogo čemu drugom. Da li sve to treba da posmatraju ravnodušno ili, ne daj Bože, zlurado? Ili treba da požale, ka’ da bi pomogli?

Jesu li primetili da je sve to vrlo blizu i njih, da se kosovsko Pomoravlje nastavlja u Skopsku Crnu Goru, ispod koje se nalazi Skoplje? Valjda znaju od čije ruke policajci, i to specijalci, ginu u samom Skoplju? Da li su i pomislili o tome koja sve statusna pitanja će se postaviti ukoliko se na primeru Kosova i Metohije pokaže da su nasilje i teror isplativi, odnosno da se njima stiču teritorija i državnost, makar ova potonja bila i klimava? Da li misle da su to samo politička pitanja, a ne i duhovni, pastirski i moralni izazovi za proročku misiju same Crkve?

Ostavljamo po strani ostale teškoće i probleme – obespravljenost Crkve u Crnoj Gori, tešku i dugotrajnu bolest Njegove Svetosti Patrijarha i mnogo štošta drugo…

Na kraju i jedna pikanterija: da bi „dokazali” kako arhiepiskop Jovan ni u samoj Srpskoj Patrijaršiji nije priznat kao crkveni poglavar, maštoviti skopski novinari-„kanonisti” navode kako, eto, za vreme sahrane blaženopočivšeg rumunskog patrijarha Teoktista delegaciju Srpske Pravoslavne Crkve nije predvodio on nego mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Ovakvoj ignoranciji i aroganciji teško da je naći presedan! Mitropolit Amfilohije, koji sada, po svom položaju u Svetom Sinodu, u svim poslovima pomaže obolelom Patrijarhu i zastupa ga, predstavljao je, po prirodi stvari, Srpsku Pravoslavnu Crkvu, dok je arhiepiskop Jovan predstavljao svoju, autonomnu Arhiepiskopiju kao pomesnu Crkvu unutar jurisdikcijskih granica Srpske Patrijaršije. Mitropolit Amfilohije je u ovoj prilici delovao kao zastupnik Patrijarha, a ne kao jedan od mitropolitâ, i tu arhiepiskop Jovan nije mogao biti na njegovom mestu – on, naime, nije član beogradskog Sinoda nego predsedava svom, autonomnom Sinodu. Isto tako, niko iz našeg, beogradskog Sinoda ne može određivati zamenu arhiepiskopu Jovanu u slučaju potrebe – to bi učinio Sinod Ohridske Arhiepiskopije.

Izuzeci su mogući samo u specifičnim prilikama, po posebnom ovlašćenju. Ali bojimo se da ovo objašnjenje nikada neće biti jasno novinarima u Skoplju.

Tako, eto, pade u vodu, uprkos svojoj sofisticiranosti, ovaj „teološki” zaključak da je vladika Jovan, kao crkveni poglavar, trebalo da bude na čelu delegacije u Bukureštu umesto vladike Amfilohija, a pošto nije, onda, sledstveno, on ni u Srpskoj Crkvi nije baš osobito priznat.

Šta ćete, teologija je ipak tvrd duhovni orah. O nju slome zube i poneki od onih koji su je studirali, a kamoli neće oni koji o Crkvi Božjoj ništa ne znaju, a moraju da kako-tako napišu svoja sočinjenija na zadatu temu.

Informativna služba
Svetog Arhijerejskog Sinoda
Srpske Pravoslavne Crkve

+++

Redakcijski komentar

Na koji način i šta pišu skopski novinari možete pročitati ovde:

urednik





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo