logo logo logo logo
Рубрика: Религија    Аутор: Срђан Марјановић    2.022 пута прочитано    Датум: 7.01.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Vladika Jovan (Purić) ispred manastira Ostrog (Foto Marko N. Vujičić)Naše je da promenimo sebe, a ako steknemo mir hiljade ljudi će se oko nas spasti
RAZGOVOR NEDELjE EPISKOP JOVAN (PURIĆ)


– Ako u Hristu prihvati ostvarenje svoje lične slobode, onda čovek doživljava radost i punoću ljudskog življenja. Tako da hrišćanski praznik oslobađa čoveka od nužnosti, „sudbine” života koji se čita po horoskopu, jer je pun dosade, a to je već pakao, kako piše i Dostojevski – poručuje episkop dioklijski Jovan (Purić) uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića. Vladika Jovan (42) pripada generaciji mlađih arhijereja Srpske pravoslavne crkve. Hirotonisan je za episkopa 2004. godine, a već sedam godina je iguman manastira Ostrog, najpoznatijeg i najposećenijeg pravoslavnog svetilišta u ovom delu Balkana koje godišnje pohodi više od pola miliona ljudi. Episkop Jovan je diplomirao teologiju u Petrogradu i predaje Novi zavet na Akademiji za umetnost i konservaciju SPC. Iguman ostroške obitelji je plodan i pisac. Objavio je do sada stotinak stručnih članaka i nekoliko knjiga među kojima su najpoznatije „Lestvica tajnovodstvenog putovanja” i „Glas u pustinji”.

• Prošlo je više od 2000 godina kako se u vitlejemskoj pećini Bog javio u telu, a još ima ljudi koji sumnjaju. Da li je to izbor, nužnost ili sloboda?

Najpre treba istaći da se u suštini pravoslavnog praznika svaki rad, teret i borba ljudska oduhovljuju i postaju čovečnije podnošljivi. U svetlosti toga čovek izabira između – za Hrista i protiv Hrista. Dakle, čovek ima potrebu ne samo za pukim odmorom, već za praznikom. I svakog čoveka treba prihvatiti, čak i kad sumnja, verujući u dubinu čovečnosti. Roždestvo Bogomladenca Hrista u „svetlosti razuma” prati slika gordog uma čovekovog od trenutka kada je Bog ušao u maticu istorije ljudske. To je bila prekretnica i početak nove – hrišćanske epohe, bez čega ne možemo shvatiti umetnost, filosofiju i nauku.

U naše vreme povampirilo se bezboštvo protiv te riznice svetlosti vitlejemske pećine, a čine ga agonija, klevetanje i antihrišćanska propaganda. Tu nema mesta dijalogu među ljudima, pogotovu tamo gde nema tolerancije. U savremenom čoveku razrasta sve veća dosada u vidu Irodove zlobe. Često čovek želi da pobegne od sebe, što je i lakše, i upravo tom čoveku treba pomoći a ne osuditi ga.

• U Božićnoj poslanici ukazuje se na opasnost od „komercijalno-folklornog praznovanja i slavljenja koje potiskuje suštinu praznika”. Zbog čega današnji čovek ne oseća toliko duhovnu radost i često ne razume tajnu božićnog praznika?

Neprijatelji hrišćanstva najviše od svega mrze hrišćansko proslavljanje Njegovog najsvetijega imena Božijeg, zbog čovekove sposobnosti za praznik, u kojoj se ogleda njegova samovlasnost, njegova sloboda ne samo kao izbor, već kao ljubav i radost. No, sam svet ne može dati, niti pak oduzeti tu slobodu i radost. Ovo podrazumeva istinsko proslavljanje, a ne „praznovanje” krsnih slava u jelu i piću bez suštinskog odnosa prema Bogu i bližnjima. Savremeni čovek više prihvata „zadovoljstvo” i time zadobija bol, umesto da prihvati ljudsku egzistenciju u svoj njenoj ranjivosti i bolu, da bi zadobio besmrtnost. Zato i ne oseća duhovnu radost koja se taji u unutarnjem čoveku. Jer, tu krasotu nebeske radosti ne mogu zameniti zemaljska zadovoljstva.

• Ima onih koji kažu da im je Bog daleko, ali ipak tragaju za smislom. Da li je susret sa Gospodom moguć i na neki drugi način, recimo kroz umetnost, muziku ili sport?

„U odsutnom prisustvu” Bog je pored nas, kada tragamo za njim, čak i u nekom od novih oblika vrline koji je prepoznatljiv kroz umetnost i kulturu. Taj fenomen bogotražiteljstva i lutanja po „filosofskim urvinama” je prepoznatljiv u ideološkim i kulturološkim pozicijama eks-Jugoslavije. Fenomen traganja za smislom života vidimo u savremenoj umetnosti, filmu, popularnoj kulturi, ideološkim reprezentacijama i ritualima. Međutim, tu dolazi do zloupotrebe istinski predanjskog u našem narodu, u čemu vidimo nove forme skrnavljenja iskonske žeđi za Bogom i ikone kao najveće svetinje čoveka. U tom smislu, mi treba da se borimo protiv manipulacije s čovekom.

• Sveti apostol Pavle je govorio da hrišćani nisu od ovoga sveta. Živeti jevanđelski u današnjem dinamičnom svetu koji se neprestano menja mnogima izgleda gotovo nemoguće?

Naše je da promenimo sebe, a ako steknemo mir hiljade ljudi će se oko nas spasti. Po apostolu Pavlu „prolazi obličje ovoga sveta”. Kada nađemo u sebi postojanost, onda možemo pomoći ljudima po onom daru koji nam je Bog darivao. Najvažnije je moliti se Bogu i raditi. Danas nam je potrebno više dobrih ljudi, a ne inteligentnih sa zlobom i sa svim mogućim sujetama.

• Takozvani „pravoslavni modernizam” pojavio se i u našoj crkvi. Izgleda da predlozi za promenu kalendara, izmenu bogosluženja i reformu crkvenog jezika ne približavaju crkvu ljudima, već unose nemir i izazivaju podele među vernicima?

Na prvom mestu, treba istaći dar rasuđivanja, koji je jedan od najvećih darova Duha svetog. Njime treba razlikovati sveto predanje od predanja ljudskih. U kontekstu rešenja ovog odnosa treba razrešiti dilemu oko tradicionalizma i „modernizma”. Ono što je svetopredanjsko nije konzervativno, već savremeno. Kod nas nije došlo do promene kalendara, niti reforme bogosluženja, već do duhovne i crkvene obnove koju treba mudrije sprovoditi.

Šta je središte te duhovne i crkvene obnove?

Centar te obnove je u Svetoj službi i svim službama koje u nju uviru i iz nje izviru. Naš narod još nije naučio osnovne istine vere i osnovne stvari o Svetoj službi, a neki su dali povoda za nemire i podele instrumentalizujući ovaj problem u neke svoje svrhe. Danas nam je omladina i porodica u krizi, a mi raspravljamo o dverima i zavesi, nekim liturgičkim pitanjima. Treba nam puno mudrosti i rasuđivanja, čuvajući se svake krajnosti. Najteže je naći meru u životu, koju je postigao Njegova svetost patrijarh Pavle. U stvari, najteže je biti poslušan, i saslušati i istinski čuti drugoga, iznalazeći načina gde, kako i kada treba nešto reći i delati.

• Predajete budućim ikonopiscima, freskopiscima i restauratorima teologiju ikone. Danas se ikone mogu videti ne samo u crkvi ili kući već i u automobilima, kafanama, prodavnicama?

Zaista je došlo do profanizacije i zloupotrebe ikone, bukvalno do njenog skrnavljenja u socijalizmu, nekoj vrsti kičeraja primitivne umetnosti „postmoderne”. Povratak ikone u društveno polje prati povratak pravoj ikoni, koja ima bogoslužbenu funkciju. Međutim, vrhunac zloupotrebe predstavlja pojava novog skrnavljenja ikone prilikom štampanja ikona na alkoholnim pićima, znajući gde to vodi… U tome procesu ljudi crkve snose veliku odgovornost, a ne samo društvo. To vidimo i po pitanju ostroške svetinje – kakve sve zloupotrebe postoje kojima sam pokušavao da se suprotstavim svojim stavom i institucionalno. Ćeraniji nikad kraja.

• Mnogima smetaju ikone, a šta one znače za pravoslavlje?

Nažalost, imamo na delu savremeno ikonoborstvo, bilo da je reč o grubom uništavanju vekovnog kultnog i kulturnog nasleđa i ljudi na Kosovu i Metohiji, bilo u najperfidnijem obliku gonjenja ikone. Čovečanstvo, u svojoj pomami za materijalnim, gotovo da je zaboravilo na lik Bogomladenca Hrista. Ikona svedoči o osvećenoj materiji i njeno mesto je prvenstveno u Svetoj službi, kojoj pripada poštovanje i celivanje, a ne oboženje koje pripada samo Bogu.

• Rekli ste jednom da je Ostrog barometar duhovnog stanja našeg naroda. Zbog čega stotine hiljade ljudi dolaze da se poklone i celivaju mošti Svetog Vasilija Čudotvorca?

Najpre zbog bogotražiteljstva, zbog sujeverja, ali i iz turističkih razloga.

• Kako gledate na činjenicu da je opština Danilovgrad nedavno uvela „izletničku” taksu od pola evra koju svaki turista mora da plati da bi posetio manastir, a da to najavljuje i Nikšić?

Nemam komentara.

————————————————————————–

Niko nije tražio Karadžića u Ostrogu

Vladika Jovan je poslednjih godina, nažalost, bio prinuđen da u javnosti više puta demantuje zlonamerne tvrdnje koje su stizale iz Haškog tribunala da se u Ostrogu krije Radovan Karadžić. Iguman Ostroga je čak i pozivao Del Ponteovu da dođe i sama se uveri da li se u ovoj svetinji krije bivši politički lider bosanskih Srba.

Da li je iko ikada od policije ili haških istražitelja došao u manastir u potrazi za Karadžićem?

Ne.

————————————————————————–

Dioklijska titula obnavlja narodno pamćenje

Vladika Jovan, vikarni episkop mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, objašnjava i značenje svoje titule. Obnovljena titula „dioklijska” deo je nepodeljenog apostolskog nasleđa koja potvrđuje neprekinuti kontinuitet njenog postojanja na prostorima nekadašnje Zetske eparhije, sada Mitropolije crnogorsko-primorske. Ovom odlukom o tituli i izborom episkopa crkva je ukazala na ranohrišćanski temelj duhovnog nasleđa, bez opterećenja „rekonstrukcije” prošlosti. Aktuelizovanjem ove dioklijske titule u prvom planu obnavlja se izgubljeno narodno pamćenje, idući u budućnost bez opterećenja prošlosti.

Zetska eparhija, odnosno sadašnja Mitropolija crnogorsko-primorska nalazi se na istom geografskom prostoru na kome se u ranijem istorijskom razdoblju već nalazila episkopska katedra (u Diokliji, Zlatici, Londodokliji). Samom lokacijom nova episkopska katedra (Zetska) na određeni način uspostavila je kontinuitet sa Dioklijskom eparhijom koja se u međuvremenu ugasila u 12. veku.

Milenko Pešić, POLITIKA
[objavljeno: 06.01.2008.]

+++

Komentar novinar.de

Dakle, nije reforma nego “duhovna i crkvena obnova”. Nova terminologija na koju se valja navići. Ili je “mudrije sprovođenje” reformi već naveliko u toku – na rečima se ograditi od svake reforme, odnosno, prepakovati je u “duhovnu obnovu i preporod”. Međutim, episkop Purić u već prepoznatljivom kriptoobnovljenaškom maniru naglašava da mi danas, eto, i pored tolikih problema u društvu, kada su nam porodica i omladina u krizi, i ko zna šta sve još, nemamo o čemu da raspravljamo već o dverima i zavesi, o tamo nekim liturgičkim pitanjima.

Da vidimo šta o promenama kaže mitropolit Jerotej Vlahos:

Citat:

Svaka izmena u praksi i povratak drevnim (liturgijskim) formama, bez odgovarajućeg povratka pastirskoj praksi kakvu Sveti Oci opisuju, nije liturgijska reforma, već pre jedno napredujuće posvetovnjačenje, budući da se sprovodi u racionalističko-prosvetiteljskom duhu.

*
Sve velike promene koje su se zbile u Crkvi i u crkvenoj istoriji bile su delo Bogom prosvetljenih ljudi – Svetih Otaca.

*
Liturgijska obnova je smislena i suštinska samo onda kada stoji u vezi sa duhom pravoslavnoga bogoslovlja i kada je nadahnuta evangelskim i isihastičkim Predanjem Crkve, i kada dolazi od duhovno obnovljenih ljudi i kada za svoj cilj ima duhovno obnovljenje ljudi. Bez ovog, svaka liturgijska obnova će podsećati na vatikanske liturgijske reforme ili protestantske redukcije i minimalizam u ime jednostavnosti. A grehota je da se oni koji žive u bogatom Predanju Pravoslavne Crkve okreću vatikanizovanom ili protestantizovanom Hrišćanstvu.

Da li episkop Purić misli na dar rasuđivanja kakav su imali sveti Oci? Da li današnja liturgijska reforma, to jest, duhovna obnova podrazumeva povratak pastirskoj praksi opisanoj kod svetih Otaca? Zašto i kako dveri i zavesa, na primer, mogu da budu prepreka istinskoj duhovnoj obnovi?

Ili su sve to krupni koraci ka vatikanizovanom i protestantizovanom hrišćanstvu, uz dar rasuđivanja protestantizovanog Šmemana i ostalih ”začetnika nove teologije”.

Mitropolit Vlahos još kaže da je

Citat:

duhovno preporođeni čovek, obnovljeni Hrišćanin onaj koji čini novima ista bogosluženja.

a ne obrnuto – da su novotarije te koje čine i stvaraju duhovno preporođenog čoveka, obnovljenog Hrišćanina.

izvor: slobodni pravoslavni forum IHTUS

+++

Komentari Politike 

Mirjana, Grcka (), 06.01.2008, 14:25
Hristos se rodi! Lepo je sto je Politika objavila ovaj divan intervju sa Vladikom Jovanom. Nazalost ovaj prethodni komentator nije uopste razumeo tekst, oko “inteligencije i zlobe”. Nije ni lako – da bi se nesto razumelo o Bogu treba prvo imati bar dobru nameru, a onda i blagodati koja ce da prosveti coveka da “razume”. A blagodat prebiva tamo gde je ljubav, gde je dobrota, dobro delo – onda je tu i stvarna “inteligencija” ili mudrost, sofia (premudrost Bozija). Smirenje jer Bog u smirenima prebiva! Neka svima dobronamernim ljudima ovi praznici budu spasonosni, mirni i blagodatni – Hristos se rodi! Srecan Bozic


Zoran Veljovic (), 06.01.2008, 13:18

Da je intervju sa episkopom Jovanom objavljen u nekom crkvenom glasilu siguran sam da ne bi privukao paznju sire javnosti. Kada to objavi Politika onda intervju prelazi granice crkvenog dvorista u koje je smestena, po Ustavu, svaka, pa i srpska pravoslavna crkva. O cemu govori Jovan? Jovan sebi daje slobodu da UNAPRED, bez argumenata, kvalifikuje i optuzuje sve one koji se drznu da kritikuju hriscansku crkvu! Pa kaze: „U nase vreme povampirilo se bezbostvo… a cine ga agonija, klevetanje i antihriscanska propaganda.” Pa zatim dalje: „Danas nam je potrebno vise dobrih ljudi, a ne inteligantnih, sa zlobom i sa svim mogucim sujetama”. Ovaj citat treba procitati vise puta i uveriti se koliko je sam po sebi neverovatan! Hriscanska crkva je, poznato je, jedna od dve hiljade crkava na ovom svetu. Nastala u vreme Hrista, zbog svojih unutrasnjih razmirica, nije opstala jedinstvena od samo svog osnivanja. Prvo su se izvojile prekaldonska, nestorijanska i monofizitska crkva. Zatim je usledio cuveni raskol 1054. godine na katolicku i pravoslavnu crkvu. Posle toga od katolicke crkve se izdvajaju protestantske crkve (anglikanska, luteranska, reformisticka) i sekte. I svaka od crkava i sekti ima svoja pravila suprotna svim ostalim, tako da danas, od ucenja prvobitne crkve, ma kakva da su bila, nije ostalo skoro nista! Koju onda od hriscanskih, iste vere crkava, slusati? Ako cemo suditi po logici, onda Jovan za „antihriscansku propagandu” treba da se obrati jedino i samo hriscanskoj crkvi! A uz to, neka nadje objasnjenja za pojmove „agonija, klevetanje” – u, opet, hriscanskoj crkvi i neka ih ne trazi na drugom mestu. Pocev od biblije, crkvi nikad nisu bili potrebni inteligentni ljudi! Poznato je, po bibliji, da su Adam i Eva izbaceni iz raja zbog toga sto su progledali. Za crkvu se mora biti bukvalno slep. To i Jovan, evo, danas, otvoreno propoveda. A svako ko nije slep, kaze Jovan, on je …”sa zlobom i svim mogucim sujetama.” Treba biti dobar, ne inteligentan! Amin pameti!

Вршчанин,Раша Попов (), 06.01.2008, 12:26
Као интелектуалац,прави хришћанин и срарији човек(хвала Богу 60 г.)са великим животним искуством,искрено привржен Богу и цркви,морам да реагујем.Имам велике замерке нашим црквеним оцима.Прво, као божији мисионари,треба да брину о цркви и народу.Нормално је да нас уче животу,поштовању,врлинама(поштењу,људскости,умерености,одмерености,да знамо где нам је место,шта нам је посао и да не набрајам на дугачко).Нормално је да проповедају и да је потребно наћи меру (бити умерен и одмерен у животу,а и праведан ако одлучујеш о људима).Није нормално да неки црквени оци се понашају супротно од начела.Нехришћански је да се баве политиком која,по правилу, дели народ,да јавно навијају за неке,да некима у томе дају благослов и сл.Живе у окружењу новокомпонованих богаташа и тајкуна,бивших и данашњих комуниста који су уништавали цркву деценијама и рајуривали народ из ње.Данас манипулишу црквом.Толико су навалили да прави верници не могу прићи тамо.Они су били и остали антихристи и ђаволи.Узети од њих донације или било шта је грех,а за нормалне вернике тешка увреда и понижење.Бог све види.Надамо се Његовој помоћи да склони нечастиве и постави људе који ће имати меру у животу.Тако ми Бог помогао.


Зоран (), 05.01.2008, 22:48

Да, да, још су стари Грци причали да је најтеже бити умерен.

Spasoje Joksimović (yoxim@nadlanu.com), 05.01.2008, 20:56
Dobro je što se u Politici objavljuju tekstovi sa hrišćanskom tematikom koja ruši egzistencijalne zablude našeg društva i stvara smisao koji je ipak teško ostvariti. Pohvalno.





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo