logo logo logo logo
Рубрика: Политика    Аутор: Преузето    657 пута прочитано    Датум: 3.01.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

karte.jpgI opet, razvoj političke situacije na Balkanu ima značajan uticaj na pitanja i događaje daleko izvan ovog regiona. Balkanska pitanja vekovima su uplitala „velike sile” u ovaj region, ne zato što su sama po sebi suštinski značajna za svetsku pozornicu, već zbog toga što su ih „velike sile” koristile kao sredstvo moći u međusobnim odnosima.

Danas se ta pitanja tiču Kosova i budućnosti Srbije. Bez obzira na to kakva će biti konačna odluka u vezi s Kosovom, ovo pitanje biće formulisano u značajnim promenama koje se odvijaju na Balkanu i šire. Sigurno je da se seme promena u međunarodnoj areni već uveliko usadilo u odnose između „velikih sila”.

No, situacija na Kosovu i u Srbiji podstaći će to seme promene da proklija brže i dublje. Međunarodna struktura i odnosi u periodu posle Hladnog rata odumiru i na njihovo mesto dolaze novi koji ublažavaju ulogu Zapada. Uticaj ovih promena u Evropi održavaće Kosovo i celokupan region jugozapadne Evrope nekoliko godina u nestabilnom stanju.

Za ovo postoji pet razloga.

Prvo, tokom prethodnih pet godina Sjedinjene Države stalno su gubile moć, autoritet i uticaj na svetskoj pozornici. Takozvani „unipolarni trenutak”, koji je trebalo da opiše američku moć posle sloma Sovjetskog Saveza i komunizma, u stvarnosti nije bio ništa više od trenutka.

Svakako da američki debakl u Iraku ima mnogo veze sa slabljenjem snažne američke pozicije u svetu, ali na moć Sjedinjenih Država takođe su u velikoj meri uticale i promene u Evropi koje Vašington ne može u punoj meri da drži pod kontrolom.

Drugo, Evropska unija je u izvesnoj meri posustala i postala nesigurna kada je reč o planovima za proširenje i produbljenje.

Putin sprečio komadanje Srbije

JANUAR: Specijalni predstavnik UN Marti Ahtisari predstavio je u Beču 21. januara paket predloga za budući status Kosmeta, koji je odmah dobio podršku zapadnih članica Kontakt grupe, EU i NATO. Rusija je, međutim, tražila odlaganje odluke dok Srbija ne formira vladu, tako da je još jednom pomeren veštački rok kosovske nezavisnosti. Beograd je istovremeno zahtevao od generalnog sekretara UN Ban Đi-muna, da ta organizacija pruži punu podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije.

FEBRUAR: Ahtisarijev predlog je početkom meseca i zvanično predstavljen u Beogradu i Prištini. Srpski zvaničnici su se odmah usprotivili papiru koji stvara uslove za nezavisnost Kosmeta, pa je sredinom meseca sveže konstituisana Skupština i formalno odbacila predlog u celini.

Priština je odobrila dokument, uz zamerku da ipak ne sadrži „baš sve“ njene zahteve. Usledile su dve jalove runde pregovora u Beču. Državni tim je predložio formiranje srpskog entiteta, 14 srpskih opština na Kosmetu, ispunjavanje Rezolucije 1244 i povratak najmanje 800 srpskih policajaca od 999 na koliko ima pravo prema važećoj rezoluciji. Priština je odbacila ovu inicijativu u celosti i skandalozno pokušala da nasleđe SPC u Pokrajini proglasi kulturnim nasleđem Kosova, o čemu su posvedočili i turistički vodiči štampani za Kosmet. Krajem meseca, kosmetski Srbi su organizovali protest ispred američke ambasade u Beogradu.

MART: Održana je treća runda bečkih pregovora, gde je Beograd odbacio i izmenjenu verziju Ahtisarijevog plana – nadgledanu nezavisnost, kao „još goru od prethodne“. Finac, ipak, krajem meseca predaje nacrt članicama SB UN, ali prve reakcije pokazuju da će ga podržati samo pet zemalja, spram dva glasa protiv i osam uzdržanih. Moskva tada traži nastavak pregovora.

APRIL: Kako se i očekivalo, na sednici SB UN 3. aprila Ahtisarijev plan nije prošao jer su za njega glasale samo SAD, Velika Britanija, Francuska i Belgija. Međutim, usvojen je predlog Moskve da se u Beograd i Prištinu pošalje misija „za prikupljanje činjenica“ koja će utvrditi „pravo stanje na terenu“. Na sednici je u ime Pokrajine govorio Joakim Riker, pošto je odbijen predlog SAD, Velike Britanije i Francuske da se obrati i kosovski privremeni predsednik Fatmir Sejdiju. U ime Srbije je nastupio premijer Koštunica.

Krajem meseca stiže misija od 15 članova, a vodi je belgijski ambasador pri UN Johan Verbeke. Neki izjavljuju da prvi put čuju da Srbija nudi konkretan predlog, suštinsku autonomiju. Priština se misiji zaklinjala da će poštovati prava nacionalnih manjina, dok je oko 15.000 Srba prognanih sa Kosmeta na skupu u Donjem Jarinju zalud čekalo ambasadore da traže povratak na ognjišta. Uspeli su da im u severnom delu Mitrovice predaju listu zahteva u 19 tačaka.

MAJ: Verbeke podnosi izveštaj SB i najavljuje pregovore o novoj rezoluciji. Sa godišnjeg samita SAD-EU su zatražile od SB „blagovremeno“ usvajanje nove rezolucije i prema ugledu na Ahtisarijev plan sačinile „zapadni“ predlog nove rezolucije za Kosmet. Rusija, kao odgovor, predlaže svoju verziju, pa SB UN razmatra oba dokumenta. Koštunica zapadni predlog odbacuje jer krši povelju UN i najavljuje da bi to vlada odmah poništila. Krajem meseca Beograd traži od Ban Đi-muna nastavak pregovora.

JUN: Pred SB UN su se jedna za drugom našle četiri zapadne verzije jer su zbog Moskve predlozi išli na doradu. Vašington je kod trećeg predloga insistirao na glasanju, pa je Moskva podsetila da raspolaže vetom o kome je Vladimir Putin jasno govorio na Samitu G8. Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin odbacio je i četvrtu varijantu, a potom još dve u julu jer su sve „nagoveštavale nezavisnost“.

JUL: Suočen sa ruskim vetom, SB UN odlučio da ipak ne glasa o novoj rezoluciji. Solana je izjavio da je moguće nastaviti pregovore pod Kontakt grupom, a SAD i EU predlažu njihovo oročavanje na 120 dana – do 10. decembra, što je francuski presednik Sarkozi predložio na Samitu G8. Kontakt grupa imenovala posredničku trojku, čime je Ahtisari izbačen sa scene. Sredinom meseca obelodanjen izveštaj iz Vašingtona koji potvrđuje navode BND-a da je Ahtisari od albanske mafije primio milione. Skupština usvojila četvrtu rezoluciju o Kosmetu i izveštaj pregovarača.

AVGUST: Nova runda u Beču, zaključak da podela nije opcija. Beograd je ponudio Prištini visok stepen nadležnosti, da Srbija zadrži spoljnu politiku, čuvanje granica i zaštitu spomenika kulture, a da se Kosmet po odlasku Kfora trajno demilitarizuje. Kosovski premijer Agim Čeku najavio jednostrano proglašenje nezavisnosti. Koštunica upozorio da se „na štetu mora odgovoriti štetom“. Ministar za KiM Slobodan Samardžić optužio SAD da stvaraju NATO državu, Srbija rekla „došlo vreme da na Kosmet vrati 1.000 vojnika i policajaca“. NATO ni da čuje.

SEPTEMBAR: Vlada preporučila Srbima na Kosmetu da ne učestvuju na pokrajinskim izborima“ zakazanim za 17. novembar. Predsednik Tadić govorio na 62. zasedanju Generalne skupštine UN i istakao da se Srbija zalaže za kompromisno rešenje „diplomatskim putem, pravnim i mirnim sredstvima, a nikako ratom i nasiljem“.

OKTOBAR: Održane dve nove runde pregovora u Beču. Beograd je detaljno izložio predlog o suštinskoj autonomiji i odbio prištinski predlog da se razgovara o „odnosima dveju država“. Trojka je pripremila listu od 14 zajedničkih tema, na koje je Beograd odgovorio sa svojih 14 tačaka baziranih na Rezoluciji 1244. Albanci ocenili da predlog trojke uglavnom obuhvata njihove stavove.

NOVEMBAR: Održane još tri runde o Kosmetu. Beograd predložio da autonomija Kosmeta bude oročena na 20 godina i pojasnio svoj predlog uporednom analizom suštinske autonomije Hongkonga, Olandskih ostrva i Kosova, kao funkcionalnih rešenja saglasnih Povelji UN. Prištinski tim izložio predlog u skladu sa Ahtisarijevim planom. Trojka zaključila da strane tokom 120 dana „nisu bili u stanju“ da postignu dogovor, ali su se obavezale da se uzdrže od nasilja. Državni tim je proširio predlog o nadležnostima pokrajine, ali su ga Albanci odbili najavljujući da će posle 10. decembra doneti odluke „u saradnji sa SAD i EU“.

DECEMBAR: Trojka predstavila izveštaj stranama, a zatim ga prosledila Ban Đi-munu. Išinger istakao da u izveštaju nema predloga, a Harčenko da status mora ostati u SB koji treba da nastavi razgovore na osnovu izveštaja. SB raspravljao o dokumentu 19. decembra, ali ni to telo nije moglo da donese zajednički zaključak ili saopštenje. Sejdiju ovoga puta ipak govorio, ali u „ličnom svojstvu“.

Koštunica tražio pregovore, ocenjujući da su oni do sada propadali jer je Albancima obećana nezavisnost. Zapad pokušava da kroz misiju EU uvede Ahtisarijev plan na mala vrata, ali se Beograd ne slaže sa dolaskom bez nove rezolucije SB UN. Iz vlasti stižu oprečne poruke da li će Srbija upotrebiti vojsku u slučaju jednostrane nezavisnosti. Skupština usvaja novu rezoluciju o Kosmetu.

Diana Milošević za Glas Javnosti 

Lisabonski sporazum, potpisan krajem prošle godine, predstavlja pokušaj da se EU preorijentiše i oporavi posle poraza ustavnog referenduma u Francuskoj i Holandiji. Međutim, velika površina, različiti interesi i mnoštvo „brzina” u današnjoj EU čine da upravljanje, odlučivanje i sličnost namera budu mnogo komplikovaniji – i s vremena na vreme – gotovo nemogući za ostvarivanje. Shodno tome, sve više se čini da će EU biti ograničena na veoma prostran trgovinski i ekonomski blok.

Treće, NATO je postao zastareo. Uprkos završetku Hladnog rata – kada je NATO bio neophodan za zaštitu Zapada, ovaj savez nastavio je da postoji po inerciji i zbog nesposobnosti zapadnih lidera da se upuste u veoma naporan posao stvaranja sistema bezbednosti koji odgovaraju stvarnosti 21. veka. Razume se da je NATO nastavio svoj život, ali je u suštini jedna šuplja organizacija s neznatnom bezbednosnom namenom u svetu koji nastaje. Najveći test za NATO danas jeste Avganistan.

Ali, čak i tamo on je kao savez neuspešan jer ima znatne probleme u obezbeđivanju odgovarajućih snaga za tamošnju borbu. Kod većine evropskih članica NATO prosto postoji malo interesovanja za uključenje u Avganistan na bili kakav značajan način.

Vojska više neće u besmislene ratove

Predsednik Republike Boris Tadić izjavio je, u toku obilaska Kopnene zone bezbednosti (KZB) na jugu države, da će u budućnosti Vojska Srbije “uvek biti upotrebljavana u skladu sa domaćim i medjunarodnim pravom”.

“Nikada više naše vojnike nećemo gurati u besmislene ratove” rekao je Tadić u bazi Madjere kod Preševa gde mu je komandant Četvrte brigade Kopnene vojske pukovnik Milosav Simović podneo raport o bezbednosnoj situaciji duž administrativne linije sa KiM.

“Ima mnogo ljudi koji žele da Srbija ponovo srlja u rat, u nova nasilja, što bi nas na kraju dovelo do gubitka Kosova i novih ljudskih žrtava – to ova vlast ova demokratija u Srbiji neće činiti”, rekao je Tadić.

Srbija, prema njegovim rečima, ne želi da bude izvor novih nestabilnosti, već naprotiv, želi da doprinese ukupnoj stabilnosti u regionu i Evropi.

Sa predsednikom Srbije vojnike u bazama KZB posetili su i ministar odbrane Dragan Šutanovac, načelnik generalštaba general-potpukovnik Zdravko Ponoš i komandant Kopnene vojske general potpukovnik Mladen Ćirković.

Predsednik Tadić i zvaničnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije će posetiti još tri vojna i policijska punkta u KZB.

Bezbednosna situacija u zoni odgovornosti Četvrte brigade Kopnene vojske je dobra, ali postoji opasnost da je naruše pojedinci i manje grupe, ukazao je pukovnik Simović referišući šefu države.

Četvrta brigada Kopnene vojske sa 11 baza u KZB obezbedjuje 117 kilometara administrativne linije prema južnoj srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija koja se od 1999. nalazi pod privremenom upravom civilne misije UN.

Tanjug 

Četvrto, Rusija se s Vladimirom Putinom ponovo pojavila na svetskoj pozornici kao značajna sila. I pored toga što su odnosi Moskve sa Evropom i Sjedinjenim Državama često nespretni, nema sumnje da ekonomski i politički uticaj savremene Rusije raste.

Za razliku od perioda komunizma, Rusija ne predstavlja ozbiljnu vojnu pretnju, već je jasno postala magnet za zemlje i procese koji ne nalaze zadovoljenje na Zapadu. Na primer, podrška Rusije za srpski stav u odnosu na Kosovo ima izuzetno važnu ulogu za Moskvu kao način na koji pokazuje svoje protivljenje Sjedinjenim Državama, ali, što je još važnije, kao sredstvo za predstavljanje njene nove sile na međunarodnoj pozornici.

Konačno, sve bolji odnosi između Rusije i Turske obećavaju preorijentisanje političkih, ekonomskih i vojnih odnosa ne samo u priobalnom području Crnog mora, već potencijalno i u čitavoj jugoistočnoj Evropi. Naravno, iza Rusije i Turske stoji dug period sukoba, ali one znaju i za periode saradnje – koji potiču još od vremena Ataturkovog otvaranja prema novom Sovjetskom Savezu tokom dvadesetih godina 20. veka.

Danas, slični interesi između Ankare i Moskve vode ka sve tešnjim vezama u oblasti trgovine, bezbednosti i civilne zaštite u regionu Crnog mora.

U okviru ovog konteksta odlučivaće se dugoročna budućnost Kosova. Ove promene, međutim, otvoriće i mogućnosti za Srbiju koje su pre samo pet ili šest godina bile nezamislive. Zapad je dugo tvrdio da za Balkan uopšte, pogotovo za Srbiju, ne postoji druga opcija osim da se priključe EU i NATO ukoliko žele da napreduju i budu moderne, „normalne” zemlje. Ovo više nije istina. S razvojem promena koje su opisane, Srbija i ostali imaće opciju i mogućnosti da se razvijaju i napreduju i ako ne uđu u EU i NATO.

Naravno, ovo ne znači da Srbija treba da odbaci savez sa zapadnim organizacijama. U interesu Srbije može da bude da im se priključi. Ali, promene u evropskom poretku zaista znače da Beograd sada ima mogućnost da proširi svoje vidike i odnose. Zapad više nema monopol nad budućnošću.

(Autor je profesor na Univerzitetu za nacionalnu odbranu u Vašingtonu i bivši analitičar CIA)

Politika





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo